Dihibridno ukrštanje
Ukrštanje pri kome se prate dve osobine naziva se dihibridno. Svaku od tih osobina kontroliše jedan gen koji obrazuje dva alela : dominantan i recesivan. Geni koji određuju te osobine nalaze se na različitim hromozomima, pa se nazivaju slobodni (nevezani geni)(postoje i vezani geni, a to su oni koji se nalaze na istom hromozomu). Mendel je vršio dihibridna i polihibridna ukrštanja i našao uverljive dokaze da se aleli rastavljaju i slobodno kombinuju (po principu slučajnosti).
Jedan od primera takvog ukrštanja je praćenje oblika i boje semena graška.
Oblik semena, određen nekim genom A (obrazuje dva alela: A- dominantna i a-recesivan), može da bude:
- okrugao (dominantna) i
naboran (recesivna),
Boja semena graška, određena nekim genom B (obrazuje dva alela: B- dominantna i b-recesivan), može da bude:
- žuta, što je dominantna i
- zelena, što je recesivna osobina.
P i F1 generacija
U P generaciji se ukrštaju, kao i u monohibridnom, biljke čistih linija – homozigoti. Jedna linija su biljke dominantni homozigoti (AABB) sa obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme), a druga su recesivni homozigoti (aabb) sa obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme). Homozigoti obrazuju jedan tip alela : dominantan homozigot gamete koji svi imaju kombinaciju AB, a recesivan homozigot gamete sa kombinacijom alela ab. (Primenjeno je 1. Mendelovo pravilo rastavljanja alela pri obrazovanju gameta – gameti sada imaju po jedan alel gena A i B.) Slobodnim kombinovanjem gameta AB i ab može da se obrazuje samo jedan genotip AaBb u F1 genaraciji, pa je ona uniforman i po genotipu i po fenotipu ( sve biljke imaju izražene obe dominantne osobine : okruglo i žuto seme).
F2 generacija
Biljke F1 generacije, s obzirom da su heterozigoti za oba gena (dihibridi), obrazuju 4 tipa gameta (2n, gde je n=2) sa sledećim kombinacijama alela : AB, Ab, aB i ab. Kada se ovi gameti međusobno slobodno iskombinuju, dobije se 16 mogućih kombinacija u F2 generaciji (vidi shemu na str. 4).
U F2 generaciji se javljaju 4 različita fenotipa i 9 različitih genotipova. Broj mogućih fenotipova koji se obrazuju u F2 generaciji izračunava se po formuli 2n, a broj mogućih genotipova po formuli 3n, gde je n broj osobina koje se prate(posmatraju). U F2 generaciji obrazuje se 9 različitih genotipova : (AABB, AABb, AaBB, AaBb, Aabb, aaBb, AAbb, aaBB i aabb).
Fenotipovi koji se pri ovakom, dihibridnom ukrštanju obrazuju u F2 generaciji su :
1. fenotip obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme) određen je genotipom u kome su oba gena zastupljena bar sa po jednim dominantnim alelom (obeležićemo ga sa A-B-) što se javlja u 9 od ukupno 16 kombinacija ili 9/16 ;
2. fenotip u kome je prva osobina dominantna, a druga recesivna (okruglo, zeleno seme) određen je genotipom A-bb koji se javlja u 3 od ukupno 16 kombinacija ili 3/16
3. fenotip u kome je prva recesivna, a druga osobina je dominantna (naborano, žuto zrno) određen je genotipom aaB- koji se javlja u 3 od 16 kombinacija ili 3/16
4. fenotip obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme) određen je genotipom aabb, gde su svi aleli recesivni koji se javlja u 1 od 16 kombinacija- 1/16.Fenotipski odnos u F2 generaciji je , dakle, 9 : 3 : 3 : 1
Literatura
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
