DiĐorđov sindrom
DiĐorđov sindrom (DiGeorgeov sindrom) ili sindrom delelcije 22q11.2 je poremećaj koji se javlja kao posledica strukturne aberacije hromozoma. U pitanju je mikrodelecija od 3 Mb koja zahvata proksimalni deo, blizu sredine dugog kraka (q) hromozoma broj 22 - del22(q11.2).
Bolesne osobe imaju mnoge karakteristike i simptome koji mogu da pogode skoro sve delove tela. Karakteristike ovog sindroma se veoma razlikuju čak i kod bolesnih osoba iz iste porodice. Pošto su karakteristike i simptomi sindroma delecije 22q11.2 jako raznovrsni, dobijao je različite nazive prema lekarima koji su ga opisali: DiĐorđov sindrom, Shprintzen sindrom, sindrom Sedlačkove, velokardiofacijalni sindrom, Kajler kardiofacijalni sindrom i dr. Kada je otkriven genetički uzrok bolesti, utvrđeno je da su svi simtomi ustvari deo jednog sindroma. Da bi se izbegla konfuzija, danas je u najširoj upotrebi naziv sindrom delecije 22q11.2 prema njenom genetičkom uzroku.
Klinička slika
Neke od čestih karakteristika jesu sledeće:
- malformacije srca udružene sa hipolazijom timusa i paratireoidnih žlezda
- rascep nepca
- karakteristične crte lica
- sklonost ka čestim infekcijama zbog poremećaja u radu imunog sistema, kod nekih osoba se razvijaju i autoimune bolesti (imuni sistem napada sopstvene organe i tkiva) kao što su reumatoidni artritis i Gavesova bolest;
- problemi sa disanjem
- abnormalnost bubrega
- nizak nivo kalcijuma u krvi
- trombocitopenija (smanjena količina trombocita u krvi)
- poteškoće u ishrani, gastrointestinalni problemi
- gubitak sluha
- nizak rast i nepravilan razvoj kičmenog stuba
Mnoga bolesna deca zaostaju u razvoju uključujući razvoj govora i teškoće u učenju. U kasnijem životnom dobu kod njih postoji povećan rizik od javčljanja mentalnih bolesti kao što su šizofrenija, depresija, anksioznost i bipolarni poremećaj. Takođe, kod ovakve dece je povećan rizik od pojave poremećaja hiperaktivnosti i stanja iz autističnog spektra što utiče na njihovu komunikaciju i socijalizaciju (problemi u ponašanju).
Učestalost
Učestalost javljanja ovog sindroma je 1 na 4000 ljudi. Međutim, bolest se možda javlja i češće od procenjene zato što su karakteristike ovog sindroma slične drugim bolestima. Sindrom se ne može identifikovati kod osoba sa blagim simptomima ili se može zameniti sa sindromima koji imaju slične karakteristike.
Genetički uzrok
Većini obolelih osoba nedostaje sekvenca od 3 miliona baznih parova DNK na jednom od hromozoma 22 u svih ćelijama. Najčešće u toku mejoze dolazi do poremećaja u sinapsiranju hromozoma 22 pa dolazi do nepravilnog krosing-overa. Posledica toga je mikrodelecija na jednom od hromozoma 22.Ta nedostajuća sekvenca sadrži od 30 do 40 gena od kojih je većina nepoznata. Danas se rade istraživanja kako bi se utvrdili svi geni čiji nedostatak izaziva ovaj sindrom. Za gen TBX1 se zna da je odgovoran za neke od karakteristika ovog sindroma: defekte srca, rascep nepca, karakteristične crte lica, nizak nivo kalcijuma u krvi i gubitah sluha. Gubitak drugog gena, označenog kao COMT, na hromozomu 22 može da se poveže sa problemima u ponašanju i mentalnim bolestima.
Nasleđivanje
Nasleđivanje ovog sindroma smatra se autozomno-dominantnim jer delecija na samo jednom hromozomu 22 u svakoj ćeliji dovodi do sindroma. Međutim, u većini slučajeva ovaj sindrom se ne nasleđuje. Delecija se najčešće javlja kao nova mutacija u toku razvića polnih ćelija (jajnih ćelija i spermatozoida) ili u ranom fetalnom razviću.
Literatura
- Emeri, A., E., H.,: Emerijevi osnovi medicinske genetike, Datastatus, Beograd, 2009.
- Guć-Šćekić, M., Radivojević, D.,: Priručnik iz medicinske genetike, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009.
- Pаvković-Lučić S. (2006):Priručnik iz osnovnog kursа genetike sа test pitаnjimа i zаdаcimа, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Alta Nova, Beogrаd
- https://emedicine.medscape.com
- http://ghr.nlm.nih.gov/condition
- http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books
Snežana Trifunović, dipl. biolog
