Endoplazmatični retikulum

Endoplazmin (endoplazmatični) retikulum (skr. ER) je ćelijska organela koja se sastoji od membrana koje ograničavaju unutrašnje prostore (cisterne) i pružaju se gotovo kroz čitavu unutrašnjost ćelije (poput mreže pa otuda i naziv lat. reticulum = mreža; polovinu od ukupnih membrana u ćeliji čine membrane endoplazmatičnog retikuluma). Pruža se od jedra, od njegove spoljašnje membrane, pa kroz ćeliju do spoljašnje ćelijske membrane. Osnovna uloga ove organele (dalje u tekstu biće označena kao ER) je sinteza različitih materija i njihov transport kroz ćeliju. Ova organela je uočena prvi put 1945. u kulturi tkiva (Poter, Klaud, Fulam). Membrane ER-a su nešto tanje od ćelijske membrane

Za više podataka pogledati Endoplazmatični retikulum - uvod

Prema građi i ulozi razlikuju se dva oblika ER-a : rapavi (granularni - GER) i glatki (agranularni – aGER) ER.

Granularni ER - crtež

Granularni endoplazmin retikulum

Rapavi endoplazmatični retikulum odlikuje prisustvo poliribozoma na površini membrane koja je okrenuta ka citosolu (otuda naziv rapavi ili granularni, jer lat. granulum = zrno). Njegove membrane obrazuju ploče koje su najčešće postavljene paralelno. Ovaj oblik ER-a gradi spoljašnju membranu jedra. Na membranama rapavog ER-a odvija se sinteza proteina u polizomima (poliribozomima).

Proteini koji se sintetišu u rapavom ER-u mogu da se:

1. koriste za izgradnju ćelijskih membrana;

2. transportuju do drugih organela (Goldžijevog aparata, lizozoma)

3. izbacuju u vanćelijsku sredinu procesom egzocitoze (sekretorni proteini).

Za više podataka pogledati Granularni endoplazmatični retikulum

Agranularni endoplazmin retikulum

Elektronska mikrografije glatkog ER-a

Glatki endoplazmatični retikulum ne sadrži ribozome i u obliku je cevčica i vezikula. Uloge ove organele su mnogobrojne:

• sinteza lipida, holesterola i fosfolipida (izgrađuju ćelijske membrane)
• sinteza steroidnih hormona iz holesterola
• detoksikacija mnogih štetnih supstanci (pesticidi, konzervansi, lekovi, kancerogene materije i dr.) koju vrše ćelije jetre, pluća, bubrega, creva (detoksikacija je pretvaranje otrovnih materija – toksina, u manje štetne i rastvorljive u vodi tako da se mogu izbaciti iz organizma putem mokraće)
• u mišićnim ćelijama ima posebnu ulogu u magacioniranju jona Ca koji je neophodan za mišićne kontrakcije; u ovim ćelijama se glatki ER naziva sarkoplazmatični retikulum.

Lekovi, kao što je npr. fenobarbitol (sredstvo za umirenje), koje majka uzima tokom trudnoće mogu da oštete organe embriona. U ćelijama jetre embriona se nalazi mala količina glatkog ER-a pa ćelije embriona nemaju sposobnost da ovaj lek razgrade. Kod odraslog čoveka fenobarbitol utiče na povećanje količine glatkog ER-a u ćelijama jetre, čime se povećava količina enzima koji razgrađuje ovaj lek.

Materije koje su stvorene u ER-u (lipidi, proteini i dr.) pakuju se u male vezikule, nazvane transportne vezikule, i one se odvajaju od ER-a i kreću do svog cilja: do drugih organela ili ćelijske membrane, gde se, ili u nju ugrađuju ili izbacuju u vanćelijsku sredinu.

Za više podataka pogledati Agranularni endoplazmatični retikulum

Literatura

• Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
• Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
• Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
• Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
• Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.

Snežana Trifunović, dipl. biolog

• izvor slike: www.sun.menloschool.org/~cweaver/cells/e/smooth_er/smooth_er_em.gif