Evolucija čoveka
Sadržaj
Poreklo čoveka
Saznanja nauke o poreklu i istorijskom razvoju čoveka još uvek su ispunjena prazninama i zagonetkama, ali su do danas nađeni brojni fosilni ostaci – dokazi. Izučavanje ovih dokaza vrši se lagano, ali podrobno i sigurno, a te praznine se popunjavaju i zagonetke odgonetaju. Fosilni, a i drugi ostaci skeleta, ostaci oruđa i oružja svedoče o tome kada se i gde pojavio prvi čovek, kako je živeo, kako se hranio i od koga je postao. Otkrivanjem odgovora na ova pitanja, saznajemo od koga smo mi sami postali, i ko su naši preci.
Sličnosti i razlike modernog čoveka i čovekolikog majmuna
Čovek ima najviše sličnosti sa čovekolikim majmunom bez repa, odnosno, sa šimpanzom, gorilom i orangutanom. Ove životinje, pored čoveka, su jedini sisari na planeti kojima je rep zakržljao (os coccygis). Razlike između njih i nas su očigledne, ali su sličnosti i srodnosti mnogo upečatljivije. Sličnosti:
1) Obe vrste imaju pokretan palac kojim se služe (pollex),
2) lice im je uglavnom golo, bez dlaka,
3) mužjaci imaju bradu, kao i brkove,
4) vilice sadrže 32 zuba, odnosno, po 16 para,
5) kompletna fiziologija i anatomija su veoma slične:
- unutrašnji organi,
- krvne grupe (ABO - sistem, Rh – sistem, Mn – sistem),
- telesna temperatura,
- puls,
- broj hromosoma u ćelijama (46 hromosoma – 23 para),
- broj gena (30 000 – 40 000 gena)…
6) oboljevaju od istih bolesti,
7) mozak (encephalon) je slične građe,
8) pokretima lica i mimikom mogu ispoljavati različita raspoloženja: tugu – radost, ljubav – ljutnju, bol, sreću…
9) žive porodičnim životom,
10) ženke brižljivo čuvaju mladunce (limbički sistem)…
Ono ipak, najglavnije, je to da su obe vrste u dalekoj prošlosti imale iste (zajedničke) pretke. Pravilno rešenje pitanja postanka čoveka među prvima je omogućio Čarls Robert Darvin (Charles Robert Darwin) svojim delom “Poreklo čoveka“, objavljenim u drugoj polovini XIX veka. Ovaj veliki naučnik tvrdio je da čovek i ostali primati, polumajmuni, pravi majmuni i čovekoliki majmuni vode poreklo od neke davnašnje grupe sisara.
Preci današnjeg (modernog) čoveka
Zajednički preci savremenih čovekolikih majmuna i čoveka bili su primati, već spomenuti - primitivni čovekoliki majmuni. Ova bića su živela pre oko 20 miliona godina. Od njih se pre oko 15 miliona godina odvojilo više razvojnih linija. Od jedne je potekao današnji orangutan, od druge čovekoliko biće koje je živelo u Aziji – gigantopitekus, a od treće gorila, šimpanza i čovek. Većina naučnika smatra da je najstariji direktan predak današnjeg čoveka pripadao čovekolikim bićima (majmunoljudima) iz grupe austrolopitekus-a. Fosilni ostaci ovih bića nađeni su u južnoj i centralnoj Africi, a procenjuje se da su živeli pre oko 1 – 5 miliona godina. Austrolopitekus je hodao uspravno i upotrebljavao primitivna oruđa, napravljena od kamena. Živeo je na ivicama šuma i u otvorenim savanama Afrike, a hranio se zrnevljem i semenjem raznih trava. Sakupljanje hrane je bilo znatno olakšano uspravnim položajem i držanjem tela, pri čemu su prednji udovi bili oslobođeni za obavljanje finih i preciznih pokreta. Neki naučnici smatraju da je način ishrane presudno uticao na dalji razvoj i usavršavanje ovih čovekolikih stvorenja i na kasniji nastanak čoveka. Ipak, prvi neosporavani pripadnik ljudskog roda je bio Homo erectus (uspravni čovek). Na Javi su 1891. godine prvi put otkriveni fosilni ostaci ovog bića, zbog čega je i nastalo ime “čovek sa Jave”. Starost ovih nalaza se procenjuje na oko 500 000 godina. Pre toliko godina je, znači, živeo ovaj novi “čovek“. Već smo zagrebali popriličnu površinu naše evolucije, pa time dolazimo do novog poglavlja u kome će neke stvari biti ponovljene, ali najviše, proširene.
Prvi ljudi
Prva svedočanstva o bićima sličnim ljudima, ili hominidima, potiču iz razdoblja od pre više od 4 miliona godina. Ostaci bića nalik na majmune, koji su nazvani Austrolopitekus-i (južni majmuni \ ljudi), nađeni su na više mesta u Africi. Kostur jednog od njih nađen je u Hadaru, u Etiopiji, 1974. godine. Ovaj skelet je dobio naziv “Lusi“. Kasnije je otkriveno da je ovo bio muškarac, ali ime, naravno, nije bilo promenjeno. Naučnici su utvrdili da je Lusi, iako je imala držanje slično šimpanzi, stajala uspravno i hodala na dve noge – što je osobina hominida. Austrolopitekus-i su ličili na majmune, ali su hodali uspravno. Bili su visine oko 100 do 150 centimetara, imali su dugačke ruke, kratke noge, mali mozak i nisko čelo. Ljudi, majmuni i hominidi potiču od jednog pretka koji bi mogao biti Aegyptopithecus (egipatski majmun). On je živeo u Egiptu pre oko 35 miliona godina i verao se po drveću koristeći sva četiri uda. Od svih potomaka ovog sićušnog sisara, samo je čovek razvio sposobnost da hoda uspravno, na dve noge. To je omogućilo hominidima da se u jednom važnom pogledu razlikuju od drugih sisara. Naime, mogli su da koriste ruke za druge poslove. Negde pre oko 2,5 miliona godina u Africi se pojavio Homo habilis (spretni čovek). On je verovatno bio prvo, pravo ljudsko biće, iako je još ličio na majmuna. Umesto zuba ili golih ruku, umeo je da koristi jednostavno kameno oruđe za ubijanje i guljenje kože sa životinja koje su mu služile za hranu. Ovo oruđe je pravio tako što je udarao kamenom o kamen da bi dobio oštru ivicu. Te najstarije, kamene alatke tako su jednostavne da nalikuju prirodno oblikovanom kamenju. Posle ovih alatki dolazi otkriće vatre.
Homo sapiens (razumni čovek)
Ljudi sličniji današnjima počeli su da se pojavljuju pre oko 750 000 godina. To su bili prvi Homo sapiens-i (razumni ljudi). Njihovi ostaci nađeni su u Africi, Aziji i Evropi. Neki naučnici misle da se Homo sapiens razvio od Homo erectus-a, ali većina smatra da je on nastao u Africi i odatle se proširio po svetu.
Neandertalci, koji su se pojavili pre više od 200 000 godina, su bili jedna vrsta Homo sapiens-a. Dobili su ime po dolini Neander u Nemačkoj, gde su njihove kosti nađene u jednoj pećini, 1857. godine. Posle toga, kosti Neandertalaca nađene su na mnogim mestima širom Evrope i na Bliskom istoku. Iako su bili grubog izgleda, sa čeljustima bez brade i isturenim obrvama, Neandertalci su imali veći mozak nego sadašnji ljudi i , koliko se za sada zna, bili su prvi ljudi koji su održavali verske svečanosti i sahranjivali svoje mrtve sa stvarima potrebnim za zagrobni život.
Današnji ljudi (Homo sapiens sapiens), pojavili su se pre 125 000 godina, a u Evropu su stigli pre 40 000 godina. Oni nisu imali isturene obrve i velike čeljusti kao raniji Homo sapiens, već visoka čela i koščate brade. Imali su veće mozgove od svojih predaka, osim Neandertalaca. Posle nestanka Neandertalaca, oni su ostali jedina ljudska bića na Zemlji.
U ovom vremenu islikavaju se pećine, nastaje sakupljanje životinja i biljaka za jelo, pravi se odeća, nastaju zemljoradnici. Nastajanjem prvih gradova i pisma nastaje savremeno doba. Naučnici su skoro došli do zaključka da je Homo sapiens živeo uporedo sa Homo floresiensisom. Ova nova bića bila su visine oko 100 centimetara sa mozgom veličine grejpfruta.
