Razlika između izmena na stranici „Evolucija čoveka”
(Napravljena stranica sa: „==Poreklo čoveka== Saznanja nauke o poreklu i istorijskom razvoju čoveka još uvek su ispunjena prazninama i zagonetkama, ali su do danas nađeni brojni fosilni …“) |
|||
| Red 2: | Red 2: | ||
Saznanja nauke o poreklu i istorijskom razvoju čoveka još uvek su ispunjena prazninama i zagonetkama, ali su do danas nađeni brojni fosilni ostaci – dokazi. Izučavanje ovih dokaza vrši se lagano, ali podrobno i sigurno, a te praznine se popunjavaju i zagonetke odgonetaju. Fosilni, a i drugi ostaci skeleta, ostaci oruđa i oružja svedoče o tome kada se i gde pojavio prvi čovek, kako je živeo, kako se hranio i od koga je postao. Otkrivanjem odgovora na ova pitanja, saznajemo od koga smo mi sami postali, i ko su naši preci. | Saznanja nauke o poreklu i istorijskom razvoju čoveka još uvek su ispunjena prazninama i zagonetkama, ali su do danas nađeni brojni fosilni ostaci – dokazi. Izučavanje ovih dokaza vrši se lagano, ali podrobno i sigurno, a te praznine se popunjavaju i zagonetke odgonetaju. Fosilni, a i drugi ostaci skeleta, ostaci oruđa i oružja svedoče o tome kada se i gde pojavio prvi čovek, kako je živeo, kako se hranio i od koga je postao. Otkrivanjem odgovora na ova pitanja, saznajemo od koga smo mi sami postali, i ko su naši preci. | ||
| + | ==Sličnosti i razlike modernog čoveka i čovekolikog majmuna== | ||
| + | |||
| + | Čovek ima najviše sličnosti sa čovekolikim majmunom bez repa, odnosno, sa šimpanzom, gorilom i orangutanom. Ove životinje, pored čoveka, su jedini sisari na planeti kojima je rep zakržljao (os coccygis). Razlike između njih i nas su očigledne, ali su sličnosti i srodnosti mnogo upečatljivije. | ||
| + | Sličnosti: | ||
| + | |||
| + | 1) Obe vrste imaju pokretan palac kojim se služe (pollex), | ||
| + | |||
| + | 2) lice im je uglavnom golo, bez dlaka, | ||
| + | |||
| + | 3) mužjaci imaju bradu, kao i brkove, | ||
| + | |||
| + | 4) vilice sadrže 32 zuba, odnosno, po 16 para, | ||
| + | |||
| + | 5) kompletna fiziologija i anatomija su veoma slične: | ||
| + | * unutrašnji organi, | ||
| + | * krvne grupe (ABO - sistem, Rh – sistem, Mn – sistem), | ||
| + | * telesna temperatura, | ||
| + | * puls, | ||
| + | * broj hromosoma u ćelijama (46 hromosoma – 23 para), | ||
| + | * broj gena (30 000 – 40 000 gena)… | ||
| + | |||
| + | 6) oboljevaju od istih bolesti, | ||
| + | |||
| + | 7) mozak (encephalon) je slične građe, | ||
| + | |||
| + | 8) pokretima lica i mimikom mogu ispoljavati različita raspoloženja: tugu – radost, ljubav – ljutnju, bol, sreću… | ||
| + | |||
| + | 9) žive porodičnim životom, | ||
| + | |||
| + | 10) ženke brižljivo čuvaju mladunce (limbički sistem)… | ||
| + | |||
| + | Ono ipak, najglavnije, je to da su obe vrste u dalekoj prošlosti imale iste (zajedničke) pretke. | ||
| + | Pravilno rešenje pitanja postanka čoveka među prvima je omogućio Čarls Robert Darvin (Charles Robert Darwin) svojim delom “Poreklo čoveka“, objavljenim u drugoj polovini XIX veka. Ovaj veliki naučnik tvrdio je da čovek i ostali primati, polumajmuni, pravi majmuni i čovekoliki majmuni vode poreklo od neke davnašnje grupe sisara. | ||
Izmena na datum 9. februar 2015. u 21:03
Poreklo čoveka
Saznanja nauke o poreklu i istorijskom razvoju čoveka još uvek su ispunjena prazninama i zagonetkama, ali su do danas nađeni brojni fosilni ostaci – dokazi. Izučavanje ovih dokaza vrši se lagano, ali podrobno i sigurno, a te praznine se popunjavaju i zagonetke odgonetaju. Fosilni, a i drugi ostaci skeleta, ostaci oruđa i oružja svedoče o tome kada se i gde pojavio prvi čovek, kako je živeo, kako se hranio i od koga je postao. Otkrivanjem odgovora na ova pitanja, saznajemo od koga smo mi sami postali, i ko su naši preci.
Sličnosti i razlike modernog čoveka i čovekolikog majmuna
Čovek ima najviše sličnosti sa čovekolikim majmunom bez repa, odnosno, sa šimpanzom, gorilom i orangutanom. Ove životinje, pored čoveka, su jedini sisari na planeti kojima je rep zakržljao (os coccygis). Razlike između njih i nas su očigledne, ali su sličnosti i srodnosti mnogo upečatljivije. Sličnosti:
1) Obe vrste imaju pokretan palac kojim se služe (pollex),
2) lice im je uglavnom golo, bez dlaka,
3) mužjaci imaju bradu, kao i brkove,
4) vilice sadrže 32 zuba, odnosno, po 16 para,
5) kompletna fiziologija i anatomija su veoma slične:
- unutrašnji organi,
- krvne grupe (ABO - sistem, Rh – sistem, Mn – sistem),
- telesna temperatura,
- puls,
- broj hromosoma u ćelijama (46 hromosoma – 23 para),
- broj gena (30 000 – 40 000 gena)…
6) oboljevaju od istih bolesti,
7) mozak (encephalon) je slične građe,
8) pokretima lica i mimikom mogu ispoljavati različita raspoloženja: tugu – radost, ljubav – ljutnju, bol, sreću…
9) žive porodičnim životom,
10) ženke brižljivo čuvaju mladunce (limbički sistem)…
Ono ipak, najglavnije, je to da su obe vrste u dalekoj prošlosti imale iste (zajedničke) pretke. Pravilno rešenje pitanja postanka čoveka među prvima je omogućio Čarls Robert Darvin (Charles Robert Darwin) svojim delom “Poreklo čoveka“, objavljenim u drugoj polovini XIX veka. Ovaj veliki naučnik tvrdio je da čovek i ostali primati, polumajmuni, pravi majmuni i čovekoliki majmuni vode poreklo od neke davnašnje grupe sisara.
