Evolucija čoveka

Poreklo čoveka

Saznanja nauke o poreklu i istorijskom razvoju čoveka još uvek su ispunjena prazninama i zagonetkama, ali su do danas nađeni brojni fosilni ostaci – dokazi. Izučavanje ovih dokaza vrši se lagano, ali podrobno i sigurno, a te praznine se popunjavaju i zagonetke odgonetaju. Fosilni, a i drugi ostaci skeleta, ostaci oruđa i oružja svedoče o tome kada se i gde pojavio prvi čovek, kako je živeo, kako se hranio i od koga je postao. Otkrivanjem odgovora na ova pitanja, saznajemo od koga smo mi sami postali, i ko su naši preci.

Sličnosti i razlike modernog čoveka i čovekolikog majmuna

Čovek ima najviše sličnosti sa čovekolikim majmunom bez repa, odnosno, sa šimpanzom, gorilom i orangutanom. Ove životinje, pored čoveka, su jedini sisari na planeti kojima je rep zakržljao (os coccygis). Razlike između njih i nas su očigledne, ali su sličnosti i srodnosti mnogo upečatljivije. Sličnosti:

1) Obe vrste imaju pokretan palac kojim se služe (pollex),

2) lice im je uglavnom golo, bez dlaka,

3) mužjaci imaju bradu, kao i brkove,

4) vilice sadrže 32 zuba, odnosno, po 16 para,

5) kompletna fiziologija i anatomija su veoma slične:

• unutrašnji organi,
• krvne grupe (ABO - sistem, Rh – sistem, Mn – sistem),
• telesna temperatura,
• puls,
• broj hromosoma u ćelijama (46 hromosoma – 23 para),
• broj gena (30 000 – 40 000 gena)…

6) oboljevaju od istih bolesti,

7) mozak (encephalon) je slične građe,

8) pokretima lica i mimikom mogu ispoljavati različita raspoloženja: tugu – radost, ljubav – ljutnju, bol, sreću…

9) žive porodičnim životom,

10) ženke brižljivo čuvaju mladunce (limbički sistem)…

Ono ipak, najglavnije, je to da su obe vrste u dalekoj prošlosti imale iste (zajedničke) pretke. Pravilno rešenje pitanja postanka čoveka među prvima je omogućio Čarls Robert Darvin (Charles Robert Darwin) svojim delom “Poreklo čoveka“, objavljenim u drugoj polovini XIX veka. Ovaj veliki naučnik tvrdio je da čovek i ostali primati, polumajmuni, pravi majmuni i čovekoliki majmuni vode poreklo od neke davnašnje grupe sisara.

Preci današnjeg (modernog) čoveka

Zajednički preci savremenih čovekolikih majmuna i čoveka bili su primati, već spomenuti - primitivni čovekoliki majmuni. Ova bića su živela pre oko 20 miliona godina. Od njih se pre oko 15 miliona godina odvojilo više razvojnih linija. Od jedne je potekao današnji orangutan, od druge čovekoliko biće koje je živelo u Aziji – gigantopitekus, a od treće gorila, šimpanza i čovek. Većina naučnika smatra da je najstariji direktan predak današnjeg čoveka pripadao čovekolikim bićima (majmunoljudima) iz grupe austrolopitekus-a. Fosilni ostaci ovih bića nađeni su u južnoj i centralnoj Africi, a procenjuje se da su živeli pre oko 1 – 5 miliona godina. Austrolopitekus je hodao uspravno i upotrebljavao primitivna oruđa, napravljena od kamena. Živeo je na ivicama šuma i u otvorenim savanama Afrike, a hranio se zrnevljem i semenjem raznih trava. Sakupljanje hrane je bilo znatno olakšano uspravnim položajem i držanjem tela, pri čemu su prednji udovi bili oslobođeni za obavljanje finih i preciznih pokreta. Neki naučnici smatraju da je način ishrane presudno uticao na dalji razvoj i usavršavanje ovih čovekolikih stvorenja i na kasniji nastanak čoveka. Ipak, prvi neosporavani pripadnik ljudskog roda je bio Homo erectus (uspravni čovek). Na Javi su 1891. godine prvi put otkriveni fosilni ostaci ovog bića, zbog čega je i nastalo ime “čovek sa Jave”. Starost ovih nalaza se procenjuje na oko 500 000 godina. Pre toliko godina je, znači, živeo ovaj novi “čovek“. Već smo zagrebali popriličnu površinu naše evolucije, pa time dolazimo do novog poglavlja u kome će neke stvari biti ponovljene, ali najviše, proširene.