Fenotip

Fenotip, slično genotipu, možemo posmatrati u dva smisla: širem i užem. Prema širem smislu fenotip je skup svih morfoloških i fizioloških svojstava po kojima se prepoznaje neki organizam i po čemu se razlikuje od drugih organizama. Kada posmatramo samo jednu osobinu, onda je to uži smisao fenotipa. Kakav će biti uticaj genotipa na fenotip zavisi ne samo od genetske osnove već i od dejstva faktora sredine u kojoj se organizam razvija.

Svaka osobina, određena jednim genom, je pod kontrolom dva alela (jednog od majke, drugog od oca). Fenotipske osobine mogu biti kvalitativne i kvantitativne. Kvalitativne osobine određuje jedan ili mali broj gena i sredina na njih nema uticaja. Npr. krvne grupe čoveka određuje jedan gen i one se ne menjaju pod uticajem spoljašnje sredine.

Kvantitativne (poligene) osobine određuje veći broj gena (nazivaju se poligeni) i sredina može na njih da utiče i da ih menja. Npr, telesni rast čoveka zavisi ne samo od gena već na njega može da se utiče načinom ishrane.

Osobina nekog gena da određuje veći broj osobina naziva se plejotropnost. Tako npr. promena u genu za hemoglobin dovodi do oboljenja nazvanog anemija srpastih eritrocita koje se ogleda u poremećaju rada mnogih organa (srca, pluća, mišića, creva, jetre, mozga itd.).

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.