GM vakcine
Genetski modifokovane (GM) vakcine (DNK vakcine) se nazivaju i vakcinama treće generacije. Proizvodnja ovih vakcina podrazumeva korišćenje tehnike rekombinovane DNK. Polazna tačka više nije mikroorganizam (kao u klasičnim vakcinama) već njegova genomska sekvenca. Uvodi se gen za određeni antigen u živi virusni vektor. Virusni vektor može biti npr. virus vakcinije, koji je u dovoljnoj meri bezbedan a ima i veliki genom koji može da primi dovoljnu količinu strane DNK. Tada se virus vakcinije sa stranom DNK ubacuje u domaćina. U ćelijama domaćina se sintetišu patogeni proteini (antigeni), i organizam domaćina prepoznaje ove proteine kao strane. Dolazi do reakcije imunog odgovora.
Osobine GM vakcina:
- Iako su klinički bezbednije od klasičnih vakcina, jer se ne unosi ceo patogeni mikroorganizam, bezbednost ovih vakcina nije dokazana.
- Vakcine su lakše za primenu, i dobijaju se velike količine.
- Povećan rizik od alergijskih reakcija, npr. anafilaktičkog šoka, zbog novosintetisanih patogenih antigena
Primeri GM vakcina:
- Istraživačka grupa pod vođstvom profesora Hiroši Seinoa na Tokijskom univerzitetu je napravila pirinčanu vakcinu za koleru, tj. vakcinu koja sadrži pirinač sa malim količinama bakterije kolere. Ta vakcina nakon apsorpcije kroz zidove creva izaziva pozitivnu imuno reakciju organizma. Sem toga, trajnija je, i otpornija na temperaturu od klasičnih vakcina.
- Vakcinu sa GM virusom HIV-a su razvili istraživači sa Univerziteta Zapadni Ontario, a njeno testiranje na ljudima je decembra prošle godine odobrila Američka uprava za hranu i lekove. Mnogi sumnjaju u ovu vakcinu zbog mogućnosti velikog broja neželjenih efekata, kao i zbog same prirode ovog zasad smrtonosnog virusa.
- Vakcina protiv hepatitisa B sadrži HbsAg koji se dobija rekombinacijom u ćelijama gljivica roda Candida.
GM vakcine nisu dovoljno ispitane, i nijedna od njih još uvek nije odobrena za upotrebu. Postoje i mnoge kontroverze u vezi genetski modifokovanim lekovima, i genetskom inženjeringu uopšte.
