Hantingtonova horea

Snimak magnetnom rezonancom delova mozga zdrave (gornji red) i osobe sa Hantingtonovom bolešću (donji red)

Nasleđivanje Hantingtonove bolesti - rodoslovno stablo

Hantingtonova horea (Hantingtonova bolest) je neurološka, neurodegenerativna bolest koja se klinički manifestuje specifičnim nevoljnim pokretima, psihičkim smetnjama i demencijom. Nasleđuje se autozomno-dominantno sa potpunom probojnošću (penetrabilnošću) gena. Javlja se vrlo retko, sa učestalošću od 1:25 000. Zbog specifične kliničke slike opisana je još 1872. godine od strane Džordža Hantingtona (George Huntington,1850–1916) po kome je i dobila naziv.

Genetička osnova bolesti

Uzrok Hantingtonove horee je mutacija na genu IT15 na kratkom kraku hromozoma 4. Gen je lociran i obeležen kao IT15 1983. god, a tek 10 godina kasnije je dešifrovan i mehanizam mutacije. U genu dolazi do višestrukog ponavljanja tripleta nukleotida CAG (citozin, adenin, guanin), koji predstavlja genetički kod za aminokiselinu glutamin. Kod zdravih osoba se triplet CAG ponavlja od 11 do 28 puta, dok je kod obolelih broj tih ponovaka kreće od 40 pa čak do 120. Tako veliki broj ponovljenih tripleta CAG dovodi do stvaranja patološkog oblika proteina hantingtina što rezultira pojavom bolesti.

Za više podataka pogledati gen IT15

Što je broj ponovaka veći, bolest će se ispoljiti u ranijem životnom dobu pa tako:

• kod osoba sa 40 do 50 CAG ponovaka bolest se javlja u odrasloj dobi;
• kod osoba sa 60 i više bolest se javlja ranije u mlađem dobu pa se govori o juvenilnom obliku bolesti.

Na osnovu studija došlo se do još jednog zaključka o broju ponovaka tripleta. Naime, dokazano je da se broj ponovaka može znatno uvećati kada se bolest prenosi od oca. Time se objašnjava pojava da u porodicama u kojima se bolest prenosi sa oca u svakoj narednoj generaciji bolest se javlja sve ranije i ranije. Takođe, juvenilni bolesnici, sa velikim brojem ponovaka CAG, u 80% slučajeva cu bolest nasledili od oca.

Klinička slika

Manifestacije ovog oboljenja su (poređani od početnih, najblažih ka sve težim kako bolest napreduje):

• na samom početku blago popuštanje intelektualnih sposobnosti,
• gubitak ravnoteže,
• nekontrolisane kretnje, bolesnici izgledaju kao da plešu (horeatski pokreti);
• govor postaje nerazumljiv
• otežano gutanje hrane
• psihičke smetnje: paranoidna stanja, depresije, suicidno ponašanje (sklonost ka samoubistvu);
• demencija
• nepokretnost i vezanost za krevet
• smrt posle 10 - 15 godina trajanja bolesti

Obično se pojavljuje u srednjem dobu, odnosno, posle 30-te godine života, a tokom narednih 15-20 godina dolazi do potpunog gubitka motorne kontrole i mentalnih funkcija.

Juvenilni oblik bolesti je kada se ona javi pre 20. godine života. Kod takvih bolesnika dominira ukočenost, dok nevoljni pokreti odsustvuju. Kod njih bolest brže napreduje pa umiru posle 7 - 10 godina trajanja bolesti.

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
• Relja, Maja, Klepac, Nataša (2002):Od gena do terapije - Huntingtonova koreja, Biochemia medica, god. 12, br. 1-2, Medicinski fakultet sveučilišta u Zagrebu
  

  Snežana Trifunović, dipl. biolog