Hromatide

Metafazni hromozom - šema (levo) i šematizovana mikrografija (desno): 1 - centromera; 2 - sestrinske hromatide

Par homologih hromozoma: sestrinske hromatide pre i posle krosing-overa

Hromatida je uzdužna polovina metafaznog (mitotoskog) hromozoma. Pre nego što se izvrši replikacija DNK, hromozom ima jedan molekul DNK koji se povezuje sa proteinima i nagradi jednu hromatidu. Posle replikacije hromozom dobija još jedan potpuno identičan molekul DNK (hromatidu), zahvaljujući semikonzervativnosti replikacije.

Hromatide mogu biti:

• sestrinske, to su hromatide jednog hromozoma, njegove uzdužne polovine spojene centromerom; pre nego što se izvrši kosing-over ove hromatide su potpuno međusobno jednake jer nastaju replikacijom;
• nesestrinske, to su međusobno hromatide para homologih hromozoma i u pahitenu profaze mejoze I između njih se razmenjuje genetički materijal (krosing-over)

Broj hromatida u somatskim ćelijama

Normalne telesne ćelije diploidnih organizama uvek sadrže parove homologih hromozoma. Sve ove ćelije su u principu genetički iste kao zigot (oplođena jajna ćelija) od koga su nastale mitotičkim deobama. U paru homologih hromozoma jedan hromozom potiče iz očeve (spermatozoida), a drugi iz majčine garniture (jajne ćelije). Zbog krosing-overa koji se dešava u mejozi I pri obrazovanju polnih ćelija, hromozomi koji su nasleđeni nisu jednaki majčinim ili očevim.

Broj hromatida u somatskoj ćeliji zavisi od faze ćelijskog ciklusa u kojoj se ćelija trenutno nalazi. U najkraćem ćelija pre deobe duplira količinu DNK, broj hromatida, da bi ih ravnomerno raspodelila na kćeri ćelije za vreme deobe.

Broj hromatida u gametima

Polne ćelije, gameti, sadrže samo po jedan hromozom iz svakog para. U mejozi II, posle koje nastaju gameti, dolazi do podele hromozoma na hromatide koje tada postaju novi hromozomi. Tako, hromatide polnih ćelija imaju jedan molekul DNK.

Broj hromatida u toku ćelijskog ciklusa

Broj hromatida je promenljiv u toku ćelijskog ciklusa. Pošto se replikacija dešava za vreme S faze interfaze ćelijskog ciklusa; hromozom se sastoji od:

• jedne hromatide u periodu od anafaze mitoze pa do S faze narednog ćelijskog ciklusa;
• dve hromatide od S faze do anafaze mitoze.

Posmatrano na ukupan broj hromozoma humana telesna ćelija sadrži:

• 46 hromatida, odnosno, onoliko hromatida koliko i hromozoma, u periodu od anafaze mitoze pa do S faze narednog ćelijskog ciklusa;
• 92 hromatide, u periodu od S faze interfaze do anafaze mitoze.

Drugačije rečeno, u ćeliji se pre deobe broj hromatida duplira da bi se mitozom ravnomerno podelile novonastalim kćerkama ćelijama. Veoma je važno da novonastale ćelije dobiju isti genetički materijal kao što je imala ćelija od koje su nastale.

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.