Hromozom 3 (čovek)
Hromozom 3 je jedan od 22 autozomnih hromozoma u humanom kariotipu. U ćelijama zdravog čoveka prisutan je u paru, kao i ostali autozomni hromozomi. (Jedan hromozom iz para je poreklom od majke, a drugi od oca pa pošto su slični nazivaju se homologi.) Treći je po veličini, izgrađen od 214 miliona baznih parova i predstavlja oko 6, 5% ukupne količine dNK u ćeliji. Prema položaju centromere pripada metacentričnim hromozomima. Zajedno sa hromozomima 1 i 2 svrstan je u A grupu hromozoma.
Somatska (telesna) ćelija čoveka ima 46 hromozomoma, sparenih u 23 para sličnih, homologih hromozoma. Izuzetak su ćelije u muškom polu gde je jedan par različitih, heterologih hromozoma (X i Y hromozomi). U svakom od parova jedan hromozom potiče od majke, a drugi od oca. Prema tome, naše ćelije imaju dve kopije hromozoma 3 (jedna poreklom od majke, a druga od oca) ili par ovih hromozoma.
Mapirani geni
Neki od gena, predstavljeni skraćenicama, koji se nalaze na:
- kratkom (p) kraku hromozoma 3 su:
- na dugom (q) kraku su:
Bolesti
Identifikovanje gena na svakom hromozomu predstavlja predmet genetičkih istraživanja. Smatra se da ovaj hromozom verovatno sadrži 1.100 do 1.500 gena. Procenjeni broj gena se razlikuju zato što različiti istraživači koriste različite pristupe/metode određivanja nroja gena na hromozomu.
Na hromozomu 3 mapirani su geni čije mutacije izazivaju sledeće bolesti:
- alkaptonurija
- primarniglaukom otvorenog tipa
- esencijalna hipertenzija
- nizak rast
- insulin-nezavisna šećerna bolest
- lipom
- limfomi
- teška gojaznost
- karcinom debelog creva
- Von Hippel-Lindauov sindrom
- Kseroderma pigmentozum
- Larsenov sindrom
- Hailey-Haileyeva bolest
- 3q21q26 sindrom
- Fanconi-Bickelov sindrom
- Bardet-Biedl sindrom
- Muir-Torre sindrom
- Turcot sindrom
- Pseudo-Zellweger sindrom
- Usherov sindrom
- Murck-Jansen sindrom
- hemolitička anemija
- autozomna gluvoća
- atrofija optičkog živca
- prijemčivost za psorijazu
- noćno slepilo
- karcinom jajnika i dr.
| Hromozomi čoveka |
|---|
|
{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y} |
Literatura
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
