Hromozomopatije

Daunov sindrom

Nasledne bolesti koje su posledica strukturnih i numeričkih aberacija hromozoma nazivaju se hromozomopatije.

Numeričke aberacije hromozoma

Numeričke aberacije hromozoma su uglavnom letalne tako da plod koji ih sadrži već u prvom tromesečju trudnoće biva spontano odbačen. Veoma mali broj poliploidnih fetusa (triploidni su češći od tetraploidnih) preživi intrauterini period – samo jedan od 10 000. Izuzetno retko dolazi do rađanja dece sa triploidnim kariotipom, dok je tetraploidija među živorođenom decom opisana u samo nekoliko slučajeva, od kojih su sva deca umrla odmah nakon rođenja. Monozomije autozoma su retke i među abortiranim fetusima u prvom tromesečju trudnoće što znači da se one eliminišu znatno ranije, možda čak i pre implantacije. Plodovi odbačeni u ovom ranom periodu embriogeneze (na stupnju blastocista) odstranjuju se prvom narednom menstruacijom tako da se ne zna koliko zaista embriona propada. Jedina monozomija, ako plod preživi intrauterini period, koja ima dobre prognoze za život posle rođenja je monozomija X hromozoma ženskog deteta.

Klinička slika hromozomopatija

Daunov sindrom (trizomija 21)

Najizrazitija obeležja ovog sindroma su:

• umna zaostalost (IQ[1]= 40-50,mada ima podataka da IQ može biti i od 25-80);
• anomalije srca praćene u različitom stepenu anomalijama drugih organa,
• smanjena otpornost prema infekcijama,
• povećan rizik za pojavu leukemije,
• prevremeno starenje pa iz svih tih razloga žive u proseku duplo kraće u odnosu na zdrave osobe.

Za više podataka pogledati Daunov sindrom

Patau i Edvardsov sindrom

Patauov sindrom (trizomija 13)

Kliničku sliku ovog sindroma karakterišu multipne (višestruke) anomalije (nepravilnosti) : mozga, očiju, srca, bubrega, sistema za varenje; rascepom usne, vilica i nepca; životna prognoza je loša pa većina dece umire u prvim mesecima života.

Edvardsov sindrom (trizomija 18)

Glavna obeležja su kao i kod Patauovog sindroma višestruke anomalije pa većina dece umire tokom prve godine života. Deca koja žive duže imaju manje izražene anomalije organa, ali imaju naglašenu mentalnu zaostalost.

Klinefelterov sindrom

Klinefelterov sindrom (dizomija X hromozoma muškarca)

Glavni simptomi :

• relativno visok rast,
• evnuhoidna građa tela,
• ginekomastija (razviće dojki),
• ženski tip kosmatosti (smanjena dlakavost),
• atrofija testisa u kojima nema sprematogeneze pa su sterilni,
• katkad se javlja i blaga umna zaostalost.

S obzirom da nije klinički prepoznatljiv pre puberteta, sindrom se najčešće otkriva kod muškaraca koji se leče od neplodnosti, a u većini slučajeva vode normalan život. Klinefelterov sindrom može biti izražen i kod muškaraca sa tri X hromozoma (kariotip 48, XXXY) i kod njih se umna zaostalost povećava.Umna zaostalost povećava sa povećanjem prekobrojnih X hromozoma.

Tarnerov sindrom (monozomija X hromozoma žene)

Tarnerov sindrom - kožni nabori na vratu

Genetički uzrok Tarnerovog sindroma je u najvećem broju slučajeva monozomija X hromozoma koja se klinički manifestuje sterilnošću, malim rastom, kožnim naborima na vratu i dr.

Za više podataka pogledati Tarnerov sindrom

Višestruki Y hromozom kod muškaraca

Dvostruki Y sindrom ( kariotip 47,XYY) nije jasno fenotipski određen. Javlja se u 1:1000 muške novorođenčadi, koja se većinom ne razlikuju od dece sa normalnim kariotipom. Uz pojačan rast tokom puberteta zapažaju se psihičke smetnje u društvenom prilagođavanju i sklonost agresivnom ponašanju. Još je nerazlašnjeno da li su takve osobe genetički sklone kriminalnom ponašanju.

Muškarci sa kariotipom 48,XYYY i kariotipom 49,XYYYY se retko sreću. Visokog su rasta i smatra se da su agresivniji i znatno niže inteligencije od XYY muškaraca.

Polizomije polnih hromozoma

Ove aberacije se retko sreću i kod žena su to tetrazomija X hromozoma (48,XXXX) i pentazomija X hromozoma (49,XXXXX), a kod muškaraca su trizomija X hromozoma (48,XXXY daje fenotip Klinefelterov sindrom), zatim kariotipovi: 49,XXXYY, 48,XXYY, 48, XYYY i 49, XYYYY.

Genetičko savetovanje i prevencija naslednih oboljenja

Primenom ultrazvuka određuje se tačno vreme trudnoće, položaj placente, blizanačka trudnoća ili smrt ploda. Posle primene ultrazvuka mogu se koristiti metoda amniocenteze i metoda ispitivanja horionskih resica.

Amniocentezom se kroz trbušni zid majke hirurškim špricom uzima amnionska tečnost (plodova voda) koja okružuje fetus. Ćelije ploda iz plodove vode stavljaju se na hranljivu podlogu gde se umnožavaju in vitro (van organizma).Posle određenog vremena iz kulture se uzimaju ćelije i koriste za analizu hromozoma i otkrivanje hromozomopatija. Najbolje vreme za amniocentezu je oko 16. nadalje trudnoće. Takođe se analizira i prisustvo nekih supstanci u plodovoj vodi koje ukazuju na biohemijske poremećaje.

Ispitivanje horionskih resica vrši se ranije ( od 7. do 11. nedelje trudnoće) i zato ima izvesne prednosti u odnosu na amniocentezu. Ona stvara manje traume kod trudnica, zato što je period čekanja na rezultate kraći i trudnica se može odlučiti da blagovremeno prekine trudnoću. Uzima se uzorak horionskih resica, koje u tom periodu trudnoće sadrže veliki broj ćelija ploda.

Danas se sve više koristi DNK tehnologija za postavljanje dijagnoze i prevenciju naslednih bolesti. Ovom metodom se mogu analizirati geni i utvrditi njihove mutacije koje izazivaju oboljenja – genopatije. Razlozi za prenatalnu dijagnozu hromozomopatija i genopatija su starost majke (kod trudnica starijih od 35 godina), ako je prethodno dete bilo sa nekom hromozomskom aberacijom, ako je jedan roditelj nosilac uravnotežene aberacije i dr.

Za više podataka pogledati genopatije

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog