Hromozomopatije

Nasledne bolesti koje su posledica strukturnih i numeričkih aberacija hromozoma nazivaju se hromozomopatije.

Numeričke aberacije hromozoma su uglavnom letalne tako da plod koji ih sadrži već u prvom tromesečju trudnoće biva spontano odbačen. Veoma mali broj poliploidnih fetusa (triploidni su češći od tetraploidnih) preživi intrauterini period – samo jedan od 10 000. Izuzetno retko dolazi do rađanja dece sa triploidnim kariotipom, dok je tetraploidija među živorođenom decom opisana u samo nekoliko slučajeva, od kojih su sva deca umrla odmah nakon rođenja. Monozomije autozoma su retke i među abortiranim fetusima u prvom tromesečju trudnoće što znači da se one eliminišu znatno ranije, možda čak i pre implantacije. Plodovi odbačeni u ovom ranom periodu embriogeneze (na stupnju blastocista) odstranjuju se prvom narednom menstruacijom tako da se ne zna koliko zaista embriona propada. Jedina monozomija, ako plod preživi intrauterini period, koja ima dobre prognoze za život posle rođenja je monozomija X hromozoma ženskog deteta.

Klinička slika hromozomopatija

Daunov sindrom (trizomija 21)

Daunov sindrom

Najizrazitija obeležja ovog sindroma su:

• umna zaostalost (IQ[1]= 40-50,mada ima podataka da IQ može biti i od 25-80);
• anomalije srca praćene u različitom stepenu anomalijama drugih organa,
• smanjena otpornost prema infekcijama,
• povećan rizik za pojavu leukemije,
• prevremeno starenje pa iz svih tih razloga žive u proseku duplo kraće u odnosu na zdrave osobe.

Osobe sa ovim sindromom imaju i prepoznatljive osobine kao što su :

• koso (mongoloidno) postavljene i široko razmaknute oči;
• mali nos, širokog korena;
• smanjen obim glave i pljosnat potiljak;
• usta su mala pa normalno veliki jezik viri iz njih;
• ušne školjke su skoro uvek loše formirane, male i nisko su postavljene;
• zubi su nepravilnog oblika i broja i kasno izbijaju;
• šake su široke i sa kratkim prstima; na dlanovima može postojati brazda četiri prsta (majmunska brazda) uz izmenjene dermatoglife (linije na šakama) i dr.

Klinička slika može biti ublažena ako je kod osobe prisutan mozaicizam.

Mozaicizam je kada jedna osoba ima najmanje dve ćelijske linije različitog kariotipa, a koje su nastale deobom jednog zigota. U većini slučajeva prisutna je jedna normalna i jedna aberantna ćelijska linija. Nastaje usled greške u mitozi zigota zbog čega se obrazuju ćelije sa različitim brojem hromozoma. Tako mogu nastati monozomične, trizomične i ćelije sa normalnim brojem hromozoma. Ćelijska linija sa monozomijom završava letalno, a mozaicizam se najčešće sastoji od jedne normalne (2n=46) i jedne trizomične ćelijske linije (ima 47 hromozoma). Ako je u pitanju mozaicizam vezan za trizomiju 21, onda se takav mozaik obeležava sa 46,XX/47,XX,+21 ili za muški pol 46,XY/47,XY,+21. Klinička slika je slabije izražena kod osoba koje su mozaici ako je aberantna ćelijska linija manje zastupljena.

Patau i Edvardsov sindrom

Patauov sindrom (trizomija 13)

Kliničku sliku ovog sindroma karakterišu multipne (višestruke) anomalije (nepravilnosti) : mozga, očiju, srca, bubrega, sistema za varenje; rascepom usne, vilica i nepca; životna prognoza je loša pa većina dece umire u prvim mesecima života (vidi sliku na str.28)

Edvardsov sindrom (trizomija 18)

Glavna obeležja su kao i kod Patauovog sindroma višestruke anomalije pa većina dece umire tokom prve godine života. Deca koja žive duže imaju manje izražene anomalije organa, ali imaju naglašenu mentalnu zaostalost.

Klinefelterov sindrom

Klinefelterov sindrom (dizomija X hromozoma muškarca)

Glavni simptomi :

• relativno visok rast,
• evnuhoidna građa tela,
• ginekomastija (razviće dojki),
• ženski tip kosmatosti (smanjena dlakavost),
• atrofija testisa u kojima nema sprematogeneze pa su sterilni,
• katkad se javlja i blaga umna zaostalost.

S obzirom da nije klinički prepoznatljiv pre puberteta, sindrom se najčešće otkriva kod muškaraca koji se leče od neplodnosti, a u većini slučajeva vode normalan život. Klinefelterov sindrom može biti izražen i kod muškaraca sa tri X hromozoma (kariotip 48, XXXY) i kod njih se umna zaostalost povećava.Umna zaostalost povećava sa povećanjem prekobrojnih X hromozoma.

Tarnerov sindrom (monozomija X hromozoma žene)

Tarnerov sindrom - kožni nabori na vratu

Prepoznatljivi simptomi su :

• kratak vrat uz kožne nabore na bočnim stranama, koji se protežu od uha do ramena;
• ušne školjke su loše formirane i nisko postavljene;
• mali rast (125-150cm);
• štitaste grudi sa razmaknutim bradavicama;
• nemaju razvijene jajnike pa su sterilne;
• izostaju sekundarne polne karakteristike;
• psihički razvoj je kod većine normalan, a kod manje od 20% se javlja mentalna zaostalost.

Rast u visinu i sterilitet ovih osoba se ne mogu popraviti. Nasuprot tome, ako se podvrgnu terapiji estrogenima i progesteronom u vreme inače očekivanog puberteta, može se izazvati pojava sekundarnih polnih odlika i time izbeći pojava psihičkih smetnji.

Višestruki Y hromozom kod muškaraca

Dvostruki Y sindrom ( kariotip 47,XYY) nije jasno fenotipski određen. Javlja se u 1:1000 muške novorođenčadi, koja se većinom ne razlikuju od dece sa normalnim kariotipom. Uz pojačan rast tokom puberteta zapažaju se psihičke smetnje u društvenom prilagođavanju i sklonost agresivnom ponašanju. Još je nerazlašnjeno da li su takve osobe genetički sklone kriminalnom ponašanju.

Muškarci sa kariotipom 48,XYYY i kariotipom 49,XYYYY se retko sreću. Visokog su rasta i smatra se da su agresivniji i znatno niže inteligencije od XYY muškaraca.

Polizomije polnih hromozoma

Ove aberacije se retko sreću i kod žena su to tetrazomija X hromozoma (48,XXXX) i pentazomija X hromozoma (49,XXXXX), a kod muškaraca su trizomija X hromozoma (48,XXXY daje fenotip Klinefelterov sindrom), zatim kariotipovi: 49,XXXYY, 48,XXYY, 48, XYYY i 49, XYYYY.

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.