Imunogenetika krvnih grupa
ABO sistem krvnih grupa
Osnivačem imunologije krvi smatra se Karl Landštajner koji je, zajedno sa saradnicima, otkrio ABO sistem krvnih grupa.
Krvna plazma čoveka može da sadrži dve vrste antitela koja se nazivaju aglutinini anti-A i anti-B. Na eritrocitima se nalaze dve vrste antigena nazvanih aglutinogeni A i B. I aglutinini i aglutinogeni su pod kontrolom gena i nasleđuju se. U krvi jedne osobe ne mogu se naći istorodno antitelo i antigen (aglutinin anti-A i aglutinogen A ili aglutinin anti-B i aglutinogen B). Ako bi pri transfuziji krvi do toga došlo, dogodila bi se aglutinacija – međusobno slepljivanje eritrocita (gromuljice koje mogu zapušiti krvne sudove i izazvati teške poremećaje).
Na osnovu prisustva aglutinogena na eritrocitima razlikuju se 4 krvne grupe za ABO sistem:
1. osobe O krvne grupe koje nemaju aglutinogene na eritrocitima, a u krvnoj plazmi imaju oba aglutinina i anti-A i anti-B; pošto nemaju antigene ove osobe su univerzalni davaoci, a krv mogu primati samo od svoje krvne grupe;
2. osobe A krvne grupe na eritrocitima imaju aglutinogen A, a u plazmi aglutinin anti-B; primaju krv od svoje i O krvne grupe, a daju svojoj i AB krvnoj grupi;
3. osobe B krvne grupe na eritrocitima imaju aglutinogen B, a u plazmi aglutinin anti-A; primaju od svoje i O, a daju krv svojoj i Ab krvnoj grupi;
4. osobe AB krvne grupe imaju oba aglutinogena i A i B, dok u plazmi nemaju aglutinine; oni su univerzalni primaoci jer nemaju antitela, a daju samo svojoj krvnoj grupi.
Rh sistem krvnih grupa
Pored pomenutin antigena u ABO sistemu eritrociti mogu da sadrže antigene koji se označavaju kao Rh faktor. Razlika između Rh antigena i antigena A i B je u tome što tek veća količina unetih Rh-antigena dovodi do stvaranja Rh antitela u plazmi primaoca, dok su antitela anti-A i anti-B stalno u njoj prisutna. Krv Rh+ osobe sadrži Rh antigen (D antigen), dok je Rh- (Rh negativna) krv bez tog antigena.
Razumevanje genetike Rh sistema je od posebnog značaja za brak Rh negativne majke i Rh+ oca. U takvom braku se može začeti embrion sa Rh+ krvlju kod koga se stvara Rh antigen (D antigen). Smatra se da placenta u većini slučajeva sprečava prolazak Rh antigena embriona u krv majke, ali se to u izvesnim slučajevima dešava. Kada se to desi u krvi majke dolazi do postepenog stvaranja Rh+ antitela, što najčešće nema posledice za prvo dete, jer ono do tada već završi svoje razviće. Međutim, pri samom porođaju u krv majke dospeva veća količina Rh antigena što izaziva stvaranje antitela. Stvorena antitela u krvi majke mogu u krvi sledećeg Rh+ deteta izazvati aglutinaciju, što dovodi do teških oštećenja pa i smrti ploda.
Antigeni krvnih grupa
Krv se klasifikuje u različite grupe prema prisustbu ili odsustvu molekula zvanih antigeni koji se nalaze na površini svakog eritrocita u krvi čoveka. Antigeni određuju krvnu grupu i mogu biti proteini ili složeni šećeri (polisaharidi). Antigeni krvne grupe imaju ulogu u prepoznavanju stranih ćelija u krvotoku
Tako npr., ako osoba sa krvnom grupom A primi transfuziju krvi sa krvnom grupom B, imunološki sistem primaoca prepoznaje ćelije tipa B kao szstrano telo i dolazi do odbrambene reakcije (imunskog odgovora). U krvnoj plazmi se nalaze antitela protiv krvnih ćelija tipa B (anti-B antitela) koja napadaju i uništavaju krvne ćelije tipa B.
Postoji 29 priznatih krvnih grupa od kojih je većina determinisana samo po jednim genom. Varijacije (polimorfizam) unutar gena (različiti oblici, aleli) koje određuju krvnu grupu dovode do stvaranja različitih antigena.
Literatura
- Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd
- Nikolič, B.(1991) : Osnovi fiziologije čoveka, Medicinska knjiga, Beograd- Zagreb
- Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
- Petrović, Jelena, Crkvenjakov, R, Kojić, Milka, Savić, Ana (1980): Biohemija i molekularna biologija sa praktikumom (za IV raz. usmerenog obrazovanja), Naučna knjiga, Beograd
- Tadžer, I (1976): Opšta patološka fiziologija, medicinska knjiga, Beograd-Zagreb
