Jajna ćelija

Jajna ćelija žene sa omotačima

Iako među životinjama postoji gotovo nesaglediva raznovrsnost, građa jajnih ćelija je više ili manje uniformna. Naime, broj produkovanih jajnih ćelija, njihova veličina i izgled se dosta razlikuju kod različitih vrsta, ali njihova građa pokazuje manju raznovrsnost. Jajne ćelije su najčešće elipsoidnog ili loptastog oblika. Ženski gameti (jajne ćelije) nastaju u ovarijumima (jajnicima), a proces njihovog nastanka se označava kao oogeneza. U jednom ciklusu oogeneze riba se stvori pet miliona, žaba hiljadu i petsto, zmija dvanaest, a žene samo jedna jajna ćelija. Jajna ćelija žene se karakteriše dijametrom oko 0,1 milimetar, žaba oko 2 milimetra, a jajna ćelija najvećeg broja ptica oko 40 milimetara.

Hranljive materije

• Žumance. Hranljive materije su u jajnoj ćeliji predstavljene pre svega žumancetom. U jajnim ćelijama životinja količina žumanceta i njegov raspored je veoma različit. U odnosu na somatske ćelije, jajne ćelije su velikih dimenzija. Razlog je što jajne ćelije sadrže rezervne materije koje služe za proizvodnju energije tokom metabolizma. Ta energija je neophodna onoj fazi ontogeneze kada organizam nema mogućnosti za dobijanje hranljivih materija iz spoljašnje sredine. Što jajna ćelija provodi duže vremena bez izvora energije iz spoljašnje sredine veće će biti dimenzije ćelije zbog većih količina rezervnih materija. Žumance predstavlja supstancu složenog i nestalnog hemijskog sastava. Naime, žumance je izgrađeno ponajviše iz proteina i lipida. Predpostavlja se da je hemijski sastav žumanceta specifičan za rodove, a ne za vrste životinja. Žumance se akomulira na taj način što gradi veći broj žumancetnih telašaca koja mogu biti loptastog (granularnog) ili pločastog oblika. Žumance nije podjednako raspoređeno u citoplazmi. Ono je obično smešteno u obliku gustih tvorevina koje imaju relativno jasne granice. Razlaganje žumanceta, prilikom njegovog korišćenja, je omogućeno delovanjem enzima. U tom procesu se deo žumancetne mase transformiše u manje, molekularne jedinice. Količina žumanceta se u toku procesa razvića neprestano smanjuje. Prema količini i rasporedu žumanceta u citoplazmi, razlikuje se pet tipova jajnih ćelija:
  • Alecitne jajne ćelije. U jajima sisara količina žumanceta je varijabilna. Tako se jaja primitivnih sisara odlikuju većom količinom žumanceta, dok se jajne ćelije placentalnih sisara odlikuju odsustvom izrazitih rezervi žumanceta. Zbog toga se jajne ćelije placentalnih sisara označavaju kao alecitne. Do gubitka žumancetnog materijala u toku evolucije je došlo zbog toga što embrion u ishrani zavisi od majke, a ne od žumanceta. Nedostatak žumancetnog materijala je uslovio i manje dimenzije ovih ćelija u poređenju sa ostalim tipovima jajnih ćelija.
  • Izolecitne jajne ćelije. U ovim jajnim ćelijama se nalazi mala količina žumanceta koje je ravnomerno raspoređeno u citoplazmi. Prilikom brazdanja dolazi do potpune deobe cele ćelije i svih njenih delova. Pri tom nastaju blastomere koje su tipa izomera. Ovaj tip jajnih ćelija se sreće kod sunđera, hidri, valjkastih crva, bodljokožaca, kopljaša i većine sisara.
  • Mezolecitne jajne ćelije. U ovim jajnim ćelijama se sreće osrednja količina žumancetnog materijala. On je uglavnom smešten u jednoj polovini citoplazme. Ovaj specifičan raspored žumanceta određuje i polarnost jajne ćelije. Polovina koja sadrži žumance se naziva vegetativna jer služi za ishranu embriona, a polovina koja sadrži jedro se naziva animalna jer se od nje razvija embrion, odnosno životinja. Ovaj tip jajnih ćelija je karakterističan pre svega za vodozemce.
  • Telolecitne jajne ćelije. U ovim jajnim ćelijama se nalazi izrazito velika količina žumancetnog materijala. Mala količina citoplazme bez žumanceta u ovim jajnim ćelijama je potisnuta na periferiju u vidu ostrvca. Ovako organizmovano ostrvce se naziva blastodisk. Brazdanje ovih jajnih ćelija je ograničeno na blastodisk. Za vreme inicijalnog perioda brazdanja, ove brazde ne obuhvataju kompletne ćelije, odnosno ne prostiru se preko celih ćelija. Ovaj tip jajnih ćelija se sreće kod riba, gmizavaca i ptica.
  • Centrolecitne jajne ćelije. U ovim jajnim ćelijama se nalazi velika količina žumancetnog materijala koji je smešten u centralnom delu ćelije. Jedro je sa uskim slojem citoplazme smešteno u samom centru vitelusa koji ga okružuje, a ostali deo citoplazme u uskom sloju koji oblaže površinu žumanceta. Brazdanje započinje u centru - deljenjem jedra i okolne citoplazme. Ovako nastala sekundarna jedra se povlače na površinu jajeta na jednom od polova gde se sa okolnom citoplazmom dele, obrazujući blastomere koje se karakterišu izuzetno malim dimenzijama. Vitelus ostaje u centru jajeta. Ovaj tip jajnih ćelija je najrasprostranjeniji s obzirom da je karakterističan za sve zglavkare.
• Lipidne granule.
• Ugljenohidratne granule.

Literatura

Autor teksta:

prezentacija