Klasifikacija virusa II
Ovde je najvažnije istaći, da iako virusi nisu živi sistemi i bića (van domaćina, sigurno nisu), postoji njihova taksonomija, odnosno, sistematika, ili najprostije rečeno, klasifikacija (tabela: 2.2.1.). Tako su njihova imena vrsta, donekle, po binomijalnoj nomenklaturi koja važi za sva živa stvorenja.
Iz priložene tabele, vidimo da postoje šest klasa virusa, a da su po tipu nukleinske kiseline koju sadrže izmešani i neuređeni. Zato je njihova glavna i osnovna klasifikacija izvršena u odnosu na nukleinsku kiselinu, dužine od 3 do 300 kb (1 kilobaza=1000 nukleotida) koju poseduju, kao što je već nagovešteno, pri kojoj razlikujemo dve velike grupe virusa: DNK i RNK viruse (obim gena se, takođe, kreće u intervalu od 3 do 300 gena).
Sadržaj
DNK VIRUSI
Postoje, za sada, šest familija DNK virusa, a po nazivu se zaključuje da je njihova odlika prisustvo dezoksiribonukleinkse kiseline u svom virionu. Njihova klasifikacija, bila bi sledeća:
1. PARVO virusi (najmanji DNK virusi);
2. PA-PO-VA virusi (uzročnici malignih transformacija):
- PA – papiloma virusi (stvaraju papile – izraštaje),
- PO – polioma virusi (stvaraju polipe),
- VA – vakuolizirajući virusi (izazivaju vakuolizirajuću degeneraciju);
3. ADENO virusi (napadaju žlezdano tkivo, a naročito limfne žlezde gornjih respiratornih puteva);
4. HERPES virusi (ima ih 25. vrsta, od kojih su 5. najčešći):
- Herpes symplex tip 1. (usna groznica),
- Herpes symplex tip 2. (genitalni herpes),
- Herpes varicella-zoster (kod dece, osipna groznica, ovčje boginje – varičela, a kod odraslih se javlja kao kasni recidiv istog oboljenja),
- Cytomegalo virus (izaziva žuticu ni A, ni B, napada limfne žlezde, a opasan je za trudnice jer izaziva oštećenje ploda),
- Epstein-Barr virus (infektivna mononukleoza);
5. IRIDO virusi (izazivaju hemoragične groznice i prenose ih krpelji);
6. POX virus (uzročnik velikih boginja, najveći DNK virus koji se jedini razmnožava u citoplazmi inficirane ćelije):
- Vaccinia (uzročnik kravljih boginja, može se sa goveda preneti na ljude. Od ovog virusa je Edvard Džener napravio vakcinu protiv velikih boginja.),
- Variola (uzročnik zaraznog, karantinskog i smrtonosnog oboljenja, velikih boginja ili Variola vera);
RNK VIRUSI
Poznato je jedanaest familija RNK virusa. Po ulasku virusne čestice u ćeliju, ribonukleinska kiselina ovih virusa se pod dejstvom enzima reverzibilne transkriptaze kopira u jedan lanac DNK (reverzno prepisivanje) koja služi kao matrica za sintezu kompletnog molekula. Tako nastala dvolančana DNK se integriše u genom ćelije domaćina (slika: 2.2.2.1.). Koristeći sintetske mehanizme ćelije, sada se obavlja transkripcija u RNK matrice koje služe kao i-RNK i kao genetički materijal novih virusa.
Dajemo i njihovu klasifikaciju:
1. PICORNA virusi (najmanji virusi):
- RHINO virusi (ima ih preko 100. vrsta,a izazivaju kijavicu – Rhinitis),
- ENTERO virusi (crevne infekcije):
- POLIO virus tip 1, 2 i 3. (uzročnik dečje paralize),
- COXACKIE virus (zapaljenja srca),
- ECHO virus;
2. RHEO virusi (imaju dvostruki lanac RNK);
3. TOGA virusi (ima ih više vrsta među kojima je najznačajniji uzročnik Rubellae – crvenke);
4. CORONA virusi (izazivaju prehlade);
5. BANYAN virusi (izazivaju hemoragične groznice, prenose ih krpelji);
6. ARENA virusi (izazivaju hemoragične groznice, prenose ih krpelji);
7. RETRO virusi (izazivaju maligne transformacije):
- ONKOVIRUSI (onkogeni);
- SPUMA VIRUSI (gde spada uzročnik Ebole);
- LENTI VIRUSI (u ovoj podgrupi je HIV virus);
8. ORTOMYXO virusi (u ovoj grupi je najvažniji virus gripa, Inluenzae tip A, B i C);
9. PARAMYXO virusi:
- virus MUMPSA (zauške);
- virus MORBILA (male boginje);
- RSV virus (respiratorni sincicijalni virus koji napada disajne organe);
10. RHABDO virus (je samo jedan tip koji izaziva besnilo, Rabies ili Lyssa-u);
11. FLAVOVIRUSI (žuti virusi, među kojima je najznačajniji uzročnik teškog, zaraznog i karantinskog oboljenja – žute groznice);
HEPADNA VIRUSI
Posebnu klasu virusa obuhvataju virusi koji izazivaju specifična zapaljenja jetre, prouzrokujući time hepatitise (žutice). Ovde su, isto tako, pomešani virusi, tj. njihove nukleinske kiseline koje ulaze u njihov sastav, a njihova klasifikacija je, možda, najobimnija:
1. HEPATITIS VIRUS A (RNK virus, zarazna žutica);
2. HEPATITIS VIRUS B (DNK virus, serumska žutica);
3. HEPATITIS VIRUS C – non A, non B (RNK ili DNK virus, posttransfuziona žutica);
4. HEPATITIS VIRUS D (delta agens, uzrokuje hepatitis samo ako je prisutna ili trenutna ili prethodna infekcija virusom hepatitisa B);
5. HEPATITIS VIRUS E (redak virus, zabeležen kod putnika u Indiju, Meksiko i Srednji istok, i jugoistočnu Aziju. Patogeneza slična hepatitisu A, samo što je klinička slika teža);
I, u današnje vreme, sasvim moguće, čitava abeceda virusa hepatitisa; Iako neverovatno, potvrđeno je postojanje još sitnijih infektivnih agenasa sličnih virusima. To su tzv. subvirusne čestice: virus-sateliti, viroidi, virusoidi i prioni, ali i neke prelazne forme između virusa i bakterija: hlamidije i rikecije, koje isto, imaju pozamašnu klasifikaciju.
POREKLO, EVOLUCIJA I BUDUĆA DOMINACIJA
Virusi su otkriveni od strane Ivanovskog, ali je njihov postanak veoma namučio biologe, šta više, i dalje ih zbunjuje, pa tako, i dalje je obavijen velom tajnosti. Ipak, postoje neke teorije i pretpostavke o njihovom nastanku, od kojih su se tri istakle među njima. Najstarija, i već odbačena, hipoteza je da virusi predstavljaju evolutivne relikte (zaostavštine), potomke predaka koji nisu evoluirali u prave ćelije. Na drugoj strani, imamo tvrdnje koje ističu da su virusi retrogradno evoluirali i postali redukovane ćelije i intracelularni paraziti drugih ćelija. Treća, i najinteresantnija, teorija je da su virusi, u stvari, ,,geni odmetnici’’ koji se nekada moraju ,,vratiti kući’’, svojoj ćeliji ne bi li zavšili uspešno životni ciklus.
Šta će savremena biologija reći o ovom, pitanje je, ali ostaje ta činjenica da je njihova veza sa ćelijama solidna i nesumnjiva. Važno je i pitanje njihove dalje evolucije, koja je kod njih karakteristično rapidna i nepredvidiva, a za medicinu krucijalno pitanje. Naime, ni danas ne postoje sigurno uspešni medikamenti protiv virusa (sem, možda, interferona), te je tako i najobičniji grip stekao sojeve u vidu, humanog, ptičjeg, svinjskog gripa... Možda ovoj evoluciji doprinosimo i mi sami? Svi mi nekada kada smo prehlađeni uzimamo antibiotike ,,na svoju ruku’’, ne konsultujući se sa lekarom, i time , pored toga što vršimo selekciju rezistentnih bakterija (ukoliko je infekcija bakterijska), izazivamo i mutacije virusnog genoma (ako je virus) koje rezultuju novim adaptacijama. Ako se neko sada brani time, da nam kasnije i lekar prepisuje antibiotike, odmah moramo reći da je to samo u slučaju hospitalizacije, gde smo u kontaktu i sa drugim izazivačima zaraza, i da je doza precizna i individualna.
Samim time, jedan od mogućih scenarija za ,,smak sveta’’ može biti pojava takvog novog soja virusa koji će biti patogen po sva životna carstva, čime će biti u stanju da preseče sve trofičke lance ishrane, narušiti sve ekosisteme i poremetiti kruženje materije i proticanje energije na svim nivoima bioloških sistema. Da do ovoga ne bi došlo, moramo stalno misliti o jedinoj pravoj i uspešnoj terapiji protiv virusa – primarnoj prevenciji (dezinfekciji, sterilizaciji, vakcinama i serumima...).
LITERATURA
1. Baloš, D., Panić, D., Stevanović, B., Paunović, K., Stevanović, Đ. (2005.), ,,Biologija I’’ za I razred medicinske i veterinarske škole, ZUNS, Beograd: (53-59);
2. Diklić, D., Antonijević, B. (2006.), ,,Infektivne bolesti sa negom’’ za 3. ili 4. razred medicinske škole, ZUNS, Beograd: (88-97);
3. Newton, R. H., C. and Khare, K., R. (2007.), ,,Urgentna medicina’’, BESJEDA, Banja Luka: (151-156);
4. Radović, I. i Petrov, B. (2005.), ,,Raznovrsnost života I’’, ZUNS, Beograd: (17-32);
5. Radulović, Š. (2006.), ,,Mikrobiologija sa epidemiologijom’’ za 2. razred medicinske škole, ZUNS, Beograd: (187-223);
6. Šerban, N., Cvijan, M., Jančić, R. (2006.), ,,Biologija’’ za I razred gimnazije i poljoprivredne škole, ZUNS, Beograd: (62-68);
7. bioskolos;
