Kopitari

Kopitari (lat. Perissodactyla) su red (lat. ordo) sisara koji imaju jedan ili tri prsta (grč. perissos= neparan; dactylos = prst) obloženih snažnim rožnim navlakama u obliku kopita. Kopito je snažno, čvrsto, a istovremeno je i lagano što omogućava lakše kretanje. Ranije su bili zastupljeni sa velikim brojem raznovrsnih oblika, od kojih je preko 500 vrsta izumrlo tokom tercijera tako da danas ovaj red ima malo rodova i vrsta. Dve vrste su pripitomljene, konj (Equus caballus) i magarac (Equus asinus) i raširene su po celom svetu.

Kopitari su biljojedi pa im je crevo veoma dugačko, a slepo crevo jako dobro razvijeno dok žučni mehur kod njih ne postoji. Ženke imaju jedan par mlečnih žlezda koje se nalaze u predelu zadnjih nogu i rađaju najčešće po jedno mladunče. Materica im je dvoroga, a placenta difuzna. Neke vrste imaju rogove,ali su to kožne strukture bez koštane osnove.

Evolucija prstiju

Kopita sa strane

U samom početku evolucija kopitara je krenula u pravcu redukcije prstiju. Od prvobitnih pet prstiju, prvo je redukovan prvi pa zatim peti, a tek nakog toga istovremeno drugi i četvrti prst. Treći (srednji) prst prednjih i zadnjih ekstremiteta počinje snažno da se razvija i prima na sebe svu težinu tela i ravan simetrije stopala prolazi kroz njega. Jedan od naziva kopitara grč. Mesaxonia upravo označava ovu pojavu, naime, mesos = srednji; axon = osovina. Ekstremiteti postaju unguligradni, što znači da se na podlogu oslanjaju samo vrhovima prstiju dok su ostali delovi nogu uzdignuti iznad tla.

Evolucija zuba

Tercijerni kopitari imali su sledeću zubnu formulu

3.1.4.3

3.1.4.3

Prvobitna zubna formula je znatno izmenjena u toku evolucije tako da između prednjih zuba i kutnjaka postoji širok prazan prostor, a kod nekih vrsta ne postoje očnjaci. Kutnjaci su lofodontni (tapiri) ili selenolofodontni (kod konja). Lofodontni (naborani) kutnjaci imaju kvržice povezane poprečnim grebenima, a selenolofodontni sadrže polumesečaste nabore gleđi.

Klasifikacija

U ranom tercijeru to je bila dominantna grupa sisara sa 14 familija i velikim brojem vrsta. Jedna vrsta izumrlog nosoroga Indricotherium (Baluchitherium) bila je najveći kopneni sisar koji je ikada postojao na zemlji, sa visinom od 5,4 m (visina ramena) i težinom od 30.000 kg (pet puta teži nego današnji slonovi). Tokom oligocena dolazi do smanjenja broja vrsta da bi danas red kopitara obuhvatio tri porodice (familiae):

1.konji (lat. Equidae), imaju po jedan prst, srednji (treći), na prednjim i zadnjim nogama

2. nosorozi (lat. Rhinocerotidae), imaju po tri prsta na svim nogama

3. tapiri (lat. Tapiridae), na prednjim nogama imaju po četiri, a na zadnjim po tri prsta.

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
• Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
• Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995

Snežana Trifunović, dipl. biolog