Kućna zelena apoteka
Sadržaj
Na početku
Biljke su lekovite, hranljive, to je poznato od davnina. Ono što možda ne znaju svi jeste da nisu svi biljni delovi svih biljaka podjednako lekoviti. Sakupljaju se oni delovi koji su sa najvećom količinom biološki aktivnih, lekovitih supstanci. Tačno određeni delovi sakupljaju se i u tačno određeno doba dana i godine. Potrebno je poznavanje mesta u prirodi gde je moguće naći određenu vrstu biljaka. Ekološki odnos prema prirodi nameće svoja pravila. Ako ste i dalje rešeni da krenete u sakupljanje lekovitih biljaka produžite sa čitanjem ovog teksta i upoznajte se sa njegovim osnovnim pravilima.
Sakupljanje lekovitih biljaka iz prirode
Hiljadama godina unazad je ljudski rod svoj opstanak zasnivao na sakupljanju biljaka direktno iz prirode. Tako dug period uslovio je postavljaje određenih pravila i postupaka koji su se dopunjavali i kristalisali u tačno određenu proceduru neophodnu za uspešnost u baratanju prirodom i njenim proizvodima. Da biste bili uspešni u tom poslu neophodno je pridržavati se bar nekih osnovnih pravila u sakupljanju biljaka.
Postoje različiti načini kako da vam lekovite biljke budu dostupne. Najjednostavniji i svakako najbezbedniji je da ih kupite u biljnoj apoteci. Ako ste tvrdoglavo rešeni da to uradite na najteži, ali za vas jedini pravi način, onda se morate upoznati sa nekim najosnovnijim pravilima sakupljanja lekovitih biljaka iz prirode.
Opšta pravila
Cilj svakog sakupljača je da ubrana biljka sačuva što je moguće više svojih aktivnih materija. Zato se biljke beru isključivo po sunčanom i lepom vremenu. Kada se završi branje onda se odbace svi delovi biljke koji su oštećeni ili koji se od te biljke ne koriste, a zatim se očiste od zemlje, peska, insekata i sl. Tako pripremljene biljke ili njihovi delovi se na različite načine konzerviraju: suše, prevode se u alkoholne tinkture ili glicerinski (uljani) ekstrakt i dr. Kod nas su u narodu jako dobro poznate različite vrste rakija, čuvene ‘’travarice’’, sa dodatkom različitih biljaka: lincure, kleke, nane itd.
Posebna pravila
Dobro je poznata činejnica da nisu svi biljni delovi podjednako lekoviti pa se od svake biljke koristi onaj deo koji sadrži najviše lekovitih sastojaka. Biljni organi se ubiraju iz prirode onda kada imaju najveću količinu biološki aktivnih materija. Tako se cvet bere na samom početku cvetanja biljke pre nego što se cvet otvori. Treba samo sačekati da sunce osuši rosu sa cvetova jer će se time period sušenja cvetova smanjiti. pre nego što biljka počne da cveta treba brati listove, dok se lisni pupoljak bere neotvoren u rano proleće. Ceo nadzemni deo biljke bere se u vreme njenog cvetanja. Plod se sakuplja pre nego što je sasvim zreo, dok se seme ubira potpuno sazrelo. Podzemni delovi biljke vade se iz zemlje u jesen, koja je pred nama ili u proleće, a sasvim retko u vreme kada biljka cveta.
Septembarska lekovita zimnica
Prelaz iz leta u kjesen je period povoljan za sakupljanje mnogih lekovitih biljaka: ploda divlje ruže (čuveni šipak), lincure, belog sleza, trnjine, zečjeg trna, odoljena, omana, nevena, oraha, pasulja, peršuna i mnogih drugih. Spisak je podugačak i zamoran za čitanje. Ovaj mesec je dakle vreme kada je moguće pripremiti i zimnicu od lekovitih biljaka. Primetili ste, svakako, da su pomenute i biljke koje su uobičajene u srpskoj kuhinji poput pasulja i peršuna. Nije greška, mnoge su biljke dvostrukog dejstva: hranljive i lekovite.
Upozorenje i molba
Pred sam kraj ovog teksta skakako je neophodno upozoriti sve koji se odluče na sakupljanje biljaka iz prirode na opsanosti koje ono nosi. Neophodno je dobro poznavanje biljaka i njihovih dejstava na ljudski organizam da bi se postigao pravi učinak. Alergijske reakcije na neki od sastojaka u pojedinim biljkama nisu tako retka pojava. Posebno treba biti obazriv kada se radi o korišćenju otrovnih biljaka.
Na samom kraju teksta molba potpisnika ovih redova, poštujte osnovna ekološka pravila kada krenete u lov na lekovite biljke: ne berite više nego što vam je potrebno i ne berite biljke koje su retke i kojima preti da budu istrebljene.
Kućna zelena apoteka
Pošto ste uspeli da sakupite bilke iz prirode ili ste se poslužili jednostavnijim načinom kupovinom u biljnoj apoteci, sada vas čeka posao sortiranja i pripremanja biljaka za samu upotrebu. Nezamislivo je da se uopšte govori o bilo kakvim kućnim zalihama biljaka, a da se ne pomenu kamilica, peršun, nana, kantarion, šipak, valerijana i beli slez. Što bi se reklo u našem narodu od svake sorte po nešto.
Čaj od kamilice i kapi valerijane su odlična sredstva za smirenje, što je za današnji način života, stresan i izuzetno dinamičan, preka potreba. Čaj od peršuna odličan je za ispiranje mokraćnih kanala, i u nastupajućem godišnjem dobu može dobro doći. Nana blagotvorno deluje na nadraženi želudac i smiruje ga vraćajući mu normalne funkcije. Ulje od kantariona je nezamenjivo u ublažavanju opekotina (domaćice najbolje znaju o čemu je reč!) i zarastanju oštećenja na koži. Nepresušni izvor vitamina C, koji se smatra jednim od vodećih antioksidanasa, u zimskom periodu je plod ruže – šipak. Vreme gripa tek predstoji, a uz njega i neizostavni kašalj koji se može ublažiti čajem od belog sleza.
I na kraju upozorenje da se za sve ozbiljnije zdravstvene probleme svakako prvo treba konsultovati sa lekarom, a onda primenjivati lečenje na svoju ruku. Zelena apoteka je svakako izvor zdravlja, ali nije svemoguća.
