M

Malakologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem mekušaca.

Malpigijevi sudovi organi za izlučivanje koji predstavljaju cevaste izraštaje srednjeg ili zadnjeg creva zglavkara. Polaze na granici između srednjeg i zadnjeg creva i zavrašavaju izlivanjem u spoljašnju sredinu (kod nekih insekata mogu da zadnjim krajem srastu za zadnje crevo).

Maltaza, enzim koji razlaže disaharid maltozu.

Mammologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem sisara.

Marazmini - hemijski inhibitori mikoorganizama koji utiču na rast i razvoj viših biljaka

Megaterme – biljke prilagođene oblastima sa srednjom godišnjom temperaturom iznad 20ْ C.

Mejoza (redukciona deoba) je deoba kojom se obrazuju polne ćelije. Pri tome se jedna diploidna ćelija dva puta deli i nastaju četiri haploidne ćelije. S obzirom da se broj hromozoma u kćerkama ćelijama u odnosu na majku ćeliju smanjuje na pola, ova deoba se naziva i redukciona (lat. reductio = smanjenje). Redukcija broja hromozoma obavlja se u prvoj deobi, označenoj kao mejoza I, kada se majka-ćelija (2n broj hromozoma) podeli na dve kćerke-ćelije (n broj hromozoma). U drugoj deobi, mejozi II, se obe kćerke-ćelije (sa n brojem hromozoma) podele tako da nastaje ukupno 4 ćelije. Pošto je mejoza II ustvari mitoza (naziva se ekvaciona mitoza) te 4 ćelije imaju haploidan broj hromozoma. Obrazovanje polnih ćelija (gameta) čoveka naziva se gametogeneza (genezis = postanak). Razlikuju se dva tipa gametogeneze: spermatogeneza (obrazovanje spermatozoida) i ovogeneza (obrazovanje jajne ćelije, ovum= jajna ćelija). Pri spermatogenezi od jedne ćelije mejozom postaju 4 spermatozoida i svi su funkcionalni (imaju sposobnost da oplode jajnu ćeliju). U ženskom polu od jedne ćelije takođe nastaju 4 ćelije, ali je samo jedna od njih funkcionalna – jajna ćelija, dok ostale tri propadaju.

Meromiktična jezera – jezera čiji su dublji slojevu uvek bez koseonika. Uglavnom tropska jezera.

Metabolizam predstavlja sveukupnost biohemijskih reakcija u ćeliji, odnosno ukupan promet materije i energije predstavlja metabolizam. Karakterišu ga dva osnovna procesa: anabolizam i katabolizam. Anabolizam predstavlja sintezu složenih jedinjenja iz prostih, uz potrošnju energije (fotosinteza, sinteza proteina itd.). Katabolizam su reakcije razgradnje složenih jedinjenja na prosta, uz oslobađanje energije (disanje, varenje).

Membranski potencijal, razlika u naelektrisanju spoljašnje i unutrašnje strane membrane ćelije. Sve ćelije imaju membranski potencijal. Do promene membranskog potencijala može doći kod nadražljivih ćelija (nervne, čulne, mišićne, žlezdane) kada se one nadraže. Pre delovanja draži na te ćelije njihov membranski potencijal se naziva potencijal mirovanja. Posle delovanja draži jačine iznad praga potencijal mirovanja postaje akcioni potencijal.

Metafaza, treća faza mitoze i mejoze

Metamorfoza je posleembrionalno razviće tokom koga se nezreli stupnjevi preobražavaju u zrele.

Mezofite – biljke umereno vlažnih staništa.

Mezogleja (mezenhim) je želatinozan, amorfan (bez strukture) sloj u kome se nalaze razbacane pojedinačne ameboidne ćelije. Nalazi se između ektodermisa i endodermisa kod dvoslojnih životinja: sunđera i žarnjaka. Mezogleja je kod oba ova tipa životinja u različitom stepenu razvijena. Tako askon tip sunđera ima najslabije razvijenu mezogleju, dok je kod sikon tipa ona mnogo bolje razvijena, a kod leukon tipa je najsnažnije razrasla. Usložnjavanje građe sunđera se sastoji, uglavnom, u tome što mezogleja razrasta i zadebljava tako da se čitav endodermis premešta u nju. U mezogleji sikon tipa obrazuju se kanali sa hoanocitama, a kod leukon tipa male, okruglaste komore u kojima su smeštene hoanocite. Kod žarnjaka mezogleja može biti:u obliku nećelijske membrane, bazalne lamine ili zadebljala acelularna (nećelijska) masa sa ameboidnim ćelijama.

Mezoderm je srednji, treći sloj gastrule, između ektoderma i endoderma od koga se razvijaju mišići, skeletni sistem i sistem za izlučivanje.

Mezoterme – biljke prilagođene oblastima sa srednjom godišnjom temperaturom od 15 do 20ْ C.

Mikologija - grana biologije koja se bavi proučavanjem gljiva.

Mikrofilamenti su strukturni delovi citoskeleta (ćelijskog skeleta) među kojima su najznačajniji oni u mišićnim ćelijama; miozinski filamenti zajedno sa drugim faktorima (joni Ca++, ATP idr.) omogućavaju klizanje aktinskih filamenata što dovodi do kontrakcije mišićnih ćelija.

Mikrognatija (mikromaksila) je pojava nerazvijene gornje vilice.

Mikroterme – biljke prilagođene oblastima sa srednjom godišnjom temperaturom od 0 do 14ْ C

Mikrotubule (mikrocevčice) su u obliku šupljeg cilindra i grade citoskelet. U ćeliji se mogu nalaziti kao pojedinačne ili grupisane u snopove. Izgrađene su od proteina tubulina. Mikrotubula ili mikrocevčica je sastavna komponenta ćelijskog skeleta (vidi citoskelet) koja se sastoji od proteina tubulina i učestvuje u kretanjima unutar ćelije.

Mikrovili – izraštaji na enterocitama, povećavaju apsorbcionu površinu.

Mikrobicidno- štetno, smrtonosno za mikroorganizme.

Mimikrija – oponašanje drugih organizama koji su otrovni i nejestivi ili sposobnost biljaka i životinja da se izgledom prilagode okolini u kojoj žive i tako postanu slabo uočljivi čime se štite od prirodnih neprijatelja.

Mitohondrije su organele prisutne u eukariotskim ćelijama. Obavijene su duplom membranom pri čemu unutrašnja gradi nabora (kriste). U njima se vrši ćelijsko disanje, stvaranje energije u obliku molekula ATP (nazivaju se popularno električne centrale). U mitohondrijalnom matriksu nalaze ribozomi (70S) i mitohondrijalna DNK (prstenasta je).

Mitoza je deoba somatskih ćelija sa diploidnim brojem hromozoma, pri čemu se količina DNK pravilno rasporedi novonastalim ćelijama. Kćerke ćelije dobijaju međusobno jednak broj hromozoma (obe su diploidne) i količinu DNK, a istovremeno imaju i jednak broj hromozoma kao majka-ćelija (2n) od koje su nastale. Mitoza se deli na 4 faze: profazu, metafazu, anafazu i telofazu (poređane su po redosledu dešavanja), među kojima profaza traje najduže, a metafaza najkraće. Na samom početku mitoze hromozomi se uočavaju kao dugački konci, po čemu je i sama deoba dobila ime (grč. mitos = konac).

Monofazne životinje – životinje kod kojih smena aktivnosti i mirovanja nastupa samo jednom u 24h.

Monokarpan, vidi gineceum

Monosaharid (prost šećer) se ne može razložiti na prostija jedinjenja.

Molekularna biotehnologija predstavlja granu savremene biotehnologije koja je zasnovana na manipulacijama sa genetičkim materijalom živih organizama.

Monogenska bolest je bolest koja nastaje usled promene strukture jednog gena.

Muramidaze, vidi lizozimi

Mutagen je agens koji povećava učestalost mutacija.

Mutualitzam ( + / + ) – odnos između dve jedinke koji je koristan za obe vrste.

Multipla deoba (višestruka deoba), deoba, istovremeno i način bespolnog razmnožavanja, nekih jednoćelijskih organizama pri kojoj od jedne nastaje veći broj ćelija. Pri ovoj deobi se prvo jedro podeli više puta, a zatim i citoplazma na onoliko delova koliko ima novoformiranih jedara.

Biološki rečnik
A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ DŽ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y