Očni crv
Očni crv ili afrički očni crv (Loa loa) je valjkasti crv koji parazitira u potkožnom tkivu čoveka, a može da migrira do očiju pa se može videti kroz providnu beonjaču (vidi sliku!). Migracije izazivaju jak bol u očima koji traje od nekoliko minuta do nekoliko sati, upale pa čak i slepilo. Endemit je u delovima Zapadne Afrike posebno u tropskim šumama Kongoa i Sudana. Kod starosedeoca su simptomi manje ozbiljni nego kod turista kod kojih se javljaju određene komplikacije. Bolest prenose muve iz roda Chysops. Ovim crvom zaraženo je oko 20 miliona ljudi u Africi.
Istorija otkrića
Očni crv je prvi put opisan 1770. godine od strane francuskog hirurga koji je pokošao da ga izvadi iz oka zaražene žene u Santa Domingu. Kasnije, 1778. g, francuski brodski hirurg Francois Guyot ih je posmatrao u očima afričkih robova. Doktor Patrik Majson je prvi identifikovao mikrofilarije u razmazu krvi zaražene osobe za koju se sumnjalo da boluje od bolesti spavanja (izaziva je protist Tripanosoma). Helmintolog Leiper otkriva prenosioca zaraze muve iz roda Chysops.
Morfologija
Odrasle jedinke su dužine od 2 do 3,5 cm, mužjaci, a ženke od 5-7 cm. Telo je cilindričnog oblika njegova debljine kod oba pola ne prelazi 0,5 mm. Zaštićeno je kutikulom koju luče ćelije epidermalnog sloja.
Životni ciklus
Dve vrste muva Chrysops silacea i C. dimidiata prenose očnog crva na čoveka. Muve probijaju kožu čoveka pomoću proboscisa (rilice) što je za čoveka veoma bolno. Probijanjem kože čoveka u krv se unose mlade infektivne jedinke koje se razvijaju u odrasle jedinke. One žive u potkožnom tkivu gde mogu da provedu i po nekoliko godina. Posle parenja ženke izlegu jaja, nazvana mikrofilarije (naziv dobile zbog veličine od 6 do 8 μm), koja su obavijena zaštitnim omotačem. Mikrofilarije dospevaju u spinalnu tečnost, krv, urin, ispljuvak i dr. Kada muva ubode zaraženu osobu, ona usisanom krvlju unese i mikrofilarije koje se razvijaju u mlade jedinke prvog stepena, zatim drugog i na kraju trećeg stepena. Mlade jedinke poslednjeg stepena su infektivne i dospevaju u rilicu u usnoj duplji muve, a odatle mogu biti unete kroz kožu u telo čoveka. (Napomena: po nekim izvorima, mlade jedinke se smatraju larvama)
Literatura
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987
