Oboljenja nervnog sistema

Ukratko

Posle rođenja nervne ćelije nemaju spsosobnost da se dele. Oštećene i uništene ćelije centralnog nervnog sistema ne mogu da se zamene novim, kao što je to slučaj sa ćelijama kože, kostiju ili mišića. Zato su nervna oboljenja tako ozbiljna.

Nervni sistem je u vezi sa svim organima u našem telu. Stanje organa odražava se na nervnom sistemu, a takođe stanje nervnog sistema ima uticaj na rad organa. Uzroci pojave oboljenja nervnog sistema mogu biti različiti: virusi, bakterije, paraziti kao i povrede. Postoje oboljenja nervnog sistema čiji su uzroci nepoznati.

Oboljenja nervnog sistema izazvana virusima i bakterijama

Meningitis je zapaljenje moždanih opni  uzrokovano virusima (blaži oblik) ili bakterijama (teži oblik).  Mikroorganizmi koji izazivaju infekciju na bilo kom mestu o telu (grlo, pluća itd) mogu da prodru do mozga. Virusni meningitis se prenosi preko prljavih ruku, a bakterijski preko disajnih organa, kijanjem i kašljanjem. Infekcija virusima i bakterijama može da bude uzrok zapaljenja mozga (encefalitis). Viruse encefalitisa mogu na čoveka da prenesu i krpelji. Ove bolesti karakterišu se povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, ukočenim vratom, pojačanom osetljivošću na zvuk, svetlost.

Neizlečiva bolest izazvana virusima je dečja paraliza (poliomijelitis). Virus napada  grupu pokretačkih nervnih ćelija i dovodi do paralize mišića za kretanje. Jedini način odbrane od ove bolesti jeste vakcinacija koja se sprovodi i u našoj zemlji kao obavezni vid zdravstvene zaštite dece. Zahvaljujući vakcini dečja paraliza je u većini razvijenih zemalja iskorenjena.

Ujednom zaraženog krpelja na čoveka se može preneti bakterija koja izaziva Lajmsku bolest. Prirodno stanište krpelja jesu šume i livade. Bolest počinje groznicom, glavoboljom i crvenilom oko mesta uboda. Kasnije, ako se ne leči, dolazi do pojave bolova i otoka u zglobovima, paralize nerava lica, gubitka pamćenja.

Besnilo je  veoma teško oboljenje koje izaziva virus, a na čoveka se prenosi ujedom obolele životinje (psi, mačke, lisice i dr). Znaci bolesti su strah od svetlosti i vode, nesanica i različiti oblici paraliza. Obavezna je vakcinacija kućnih ljubimaca protiv virusa besnila.

Najjači poznat bakterijski toksin (otrov), botulin proizvodi bakterija Clostridium botulinum (od latinske reči botulus što znači kobasica u kojima se često nalazi ova bakterija) koja živi u zemlji. Botulin  napada nervni sistem, posebno glavene nerve i uzrokuje paralizu i u krajnjem ishodu, ako se ne leči, smrt. Kako se bakterija razvija samo u anaerobnim uslovima (bez kiseonika), sveža i smrznuta hrana je sigurna od botulina, ali je konzervisana hrana u limenkama pogodna, zbog anaerobnih uslova, za njen razvoj. Ako se hrana nepravilno konzervira, pogotovo pri kućnom konzerviranju, može doći do pojave botulizma. Najsigurnija kućno konzervirana hrana je kisela (turšija) jer ova bakterija ne opstaje u kiseloj sredini.

Za više podataka pogledati Botulizam

Oboljenja nervnog sistema izazvana povredama

Potres mozga predstavlja najčešću povredu uzrokovanu padom ili udarcem u glavu. Kao posledica toga javljaju se glavobolja, mučnina i povraćanje, a normalno stanje se uspostavlja mirovanjem. Pad ili udrac u kičmene pršljene mogu uzrokovati  nagnječenje ili prekid kičmene moždine. Prekid kičmene moždine dovešće do nepokretnosti dela tela niže od povrede i ne može se lečiti.

Oboljenja nervnog sistema izazvana promenama na krvnim sudovima

Sužavanje krvnih sudova mozga mogu izazvati migrenu, vrstu glavobolje. Pucanjem krvnog suda mozga i izlivanjem krvi, kao i  njegovim začepljenjem sprečava se ishrana i snabdevanje kiseonikom tog dela mozga pa dolazi do stanja nazvanog moždani udar. Osoba koja je preživela moždani udar gubi sposobnost govora i najčešće joj je oduzeta jedna strana tela (suprotna od hemisfere mozga gde je došlo do promene na krvnom sudu).

Oboljenja nervnog sistema nepoznatog uzroka

Multipla skleroza je bolest kojom se gubi mijelinski omotač nervnih vlakana u beloj masi mozga i kičmene moždine. Ispoljava se gubitkom funkcija onog dela tela koji je pod kontrolom oštećenih nerava. Tačan uzrok nastanka bolesti nije poznat.

Alchajmerova bolest počinje sa postepenim gubitkom pamćenja, teškoćama u pronalaženju reči i promenama raspoloženja. Završava se potpunom nesposobnošću za samostalan život i vezanošću za krevet. Uzrok ove bolesti nije poznat.

Epilepsija (padavica) je bolest pri kojoj osoba gubi svest, mišići se nekontrolisano grče i pena izlazi na usta. Dolazi do nepravilnog rada nervnih ćelija kore velikog mozga.  

Autizam nastaje zbog poremećaja u razvoju mozga. Osobe sa autizmom imaju problem u komunikaciji sa drugim ljudima (govor, izraz lica) i nesposobnost da se prilagode zahtevima sredine u kojoj žive.

Duševne bolesti (mentalni poremećaji) mogu biti nasledne ili ih može izazvati neki spoljašnji činilac. U nasledne mentalne bolesti spadaju šizofrenija, depresija, manija idr. Duševne bolesti mogu biti izazvane i nekim spoljašnjim činiocem kao što su prekomerno uzimanje alkohola, narkotici, tumori, povrede, otrovi (npr. duvanski dim) i dr.

Stres

Stres se često upotrebljava da se opiše stanje nezadovoljstva i neprijatnosti. Uticaji koji izazivaju stres  su veoma različiti, od opasnosti  koja ugrožava život, preko buke i povišene temperature pa do psifičkih faktora kao što su svađa, netrpeljivost, razvod braka pa čak i odgovaranje za ocenu u školi.

Rad svih ćelija u našem telu je u dinamičkoj ravnoteži kojom se održava stalnost unutrašnje sredine ili homeostaza. Delovanjem negativnih uticaja iz spoljašnje sredine može da dođe do poremećaja homeostaze. Naše telo se protiv toga brani fizičkom ili psihičkom reakcijom što dovodi do posebnog stanja koje se naziva stres. Ako je stanje stresa produženo, svakodnevno dolazi do slabljenja imuniteta i  razvoja bolesti.  Telesne bolesti izazvane stresom su  povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, čir na želucu, migrena, gojaznost i dr. Osoba koja je pod stresom je nervozna, uznemirena, pati od nesanice, a može i psihički da oboli.

Odmor i san

Čovek jednu trećinu svog života provede spavajući.

Posle napornog fizičkog ili psihičkog rada telu i umu je neophodan odmor. Tokom spavanja odmara se nervni sistem i svi ostali organi, otkucaji srca su sporiji, disanje takođe, šire se krvni sudovi što dovodi do pada krvnog pritiska, mišići su opušteni.  Spavanje ima zaštitnu ulogu jer se smatra da tokom njega dolazi do obnavljanja tela.

U toku spavanja smenjuju se periodi tokom kojih sanjamo sa periodima kada ne sanjamo. Kada sanjamo aktivni su pojedini centri u mozgu. Period bez sna potpuno odmara mozak, usporava rad srca, disanje i dr.

San i budno stanje ritmički  se smenjuju (biološki sat) tokom čitavog života čoveka i usaglašeni su sa ritmičkim smenjivanjem dana i noći. Zbog toga je jako važno odlaziti na spavanje rano i spavati dovoljno. Za decu školskog uzrasta je neophodno 10 sati sna, a za odrasle osobe 7-8 sati.

Učenje i pamćenje

Rođenjem naš mozak ima najveći broj nervnih ćelija koje će ikada imati tokom života! Mnoge među njima nisu međusobno povezane. Kada naučite nešto novo poruke neprekidno putuju sa jedne nervne ćelije na drugu. Mozak stvara ''puteve'' (veze - sinapse), a učenje postaje sve lakše i lakše.

Učenje je usvajanje podataka, činjenica i sticanje novih znanja putem ponavljanja i vežbanja. Znanja koja su stečena tokom procesa učenja se čuvaju da bi se ponovo koristila što predstavlja sposobnost pamćenja (memorija).

Rezultat učenja jeste pamćenje. Naš mozak različito pamti činjenice od motornih veština (plivanje, vožnja bicikla, vezivanje pertli i dr.). Pamćenje jednom naučenih motornih veština se teško zaboravlja za razliku od pamćenja činjenica (npr. lekcija u školi).

Zanimljivosti

• Besnilo je poznato više od 4000 godina. Luj Paster je prvi napravio vakcinu protiv besnila iz pljuvačke besnih pasa.

• Mozak čoveka, a posebno žlezda epifiza koja je sa njime u vezi, ''vole'' Sunčevo svetlo pa čak i onda kada je oblačno. Zato je najbolje na spavanje ići oko 22 sata, a buditi se što ranije ujutru. Kada smo izloženi jutarnjem svetlu naša epifiza luči  ''hormon sna'' koji uveče izaziva pospanost. Biološki sat upravlja smenjivanjem sna i budnog stanja. Kod ljudi koji promene vremenske zone dolazi do remećenja biološkog sata pa im je potrebno određeno vreme da se priviknu na novu vremensku zonu.

Za više podataka pogledati Nervni sistem čoveka

Pretražite internet

https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/botulism

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995