Razlika između izmena na stranici „P”
| (17 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Paleontologija''' je nauka koja se bavi izučavanjem fosila. | '''Paleontologija''' je nauka koja se bavi izučavanjem fosila. | ||
| + | |||
| + | '''Palinologija''' je biološka nauka koja se bavi proučavanjem polenovih zrna i spora. | ||
'''Paleocen''', videti [[Geološko vreme]] | '''Paleocen''', videti [[Geološko vreme]] | ||
| Red 7: | Red 9: | ||
'''Parapodije''' su parni kožno-mišićni izraštaji koji se nalaze na bočnim stranama svakog trupnog segmenta mnogočekinjastih crva. Mogu biti jednograne i dvograne i na svakoj grani nalaze se mnogobrojne hitinske hete. Kod dvogranih parapodija razlikuju se :1. notopodijum, leđna grana; 2. neuropodijum, trbušna grana. Od ovih grana mogu da se obrazuju izraštaji u obliku tentakula, nabora i dr. | '''Parapodije''' su parni kožno-mišićni izraštaji koji se nalaze na bočnim stranama svakog trupnog segmenta mnogočekinjastih crva. Mogu biti jednograne i dvograne i na svakoj grani nalaze se mnogobrojne hitinske hete. Kod dvogranih parapodija razlikuju se :1. notopodijum, leđna grana; 2. neuropodijum, trbušna grana. Od ovih grana mogu da se obrazuju izraštaji u obliku tentakula, nabora i dr. | ||
| − | '''Partenogeneza''' je embrionalno razviće organizma iz neoplođene jajne ćelije. Ona se susreće kod nekih životinja kao normalna pojava ( | + | '''Partenogeneza''' je embrionalno razviće organizma iz neoplođene jajne ćelije. Ona se susreće kod nekih životinja kao normalna pojava: [[biljne vaši]] (vrste porodice Aphididae), [[Tardigrada]], [[kosci]], mužjaci pčela (trutovi) i dr. Može se izazvati eksperimentalno kod organizama koji u normalnim uslovima ne vrše partenogenezu. Tzv. veštačka partenogeneza može se izazvati uz pomoć raznih hemijskih, mehaničkih ili toplotnih faktora. |
'''Partenokarpija''' je razviće plodova bez semena. | '''Partenokarpija''' je razviće plodova bez semena. | ||
| Red 16: | Red 18: | ||
'''Pentoza''' je [[monosaharid]] sa pet ugljenikovih atoma. Monosaharidi (prosti šećeri,tj. ugljeni hidrati) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Pentozama pripadaju dva, biološki veoma značajna jedinjenja:[[riboza]], ulazi u sastav [[RNK]] i [[ezoksiriboza]] koja gradi [[DNK]]. | '''Pentoza''' je [[monosaharid]] sa pet ugljenikovih atoma. Monosaharidi (prosti šećeri,tj. ugljeni hidrati) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Pentozama pripadaju dva, biološki veoma značajna jedinjenja:[[riboza]], ulazi u sastav [[RNK]] i [[ezoksiriboza]] koja gradi [[DNK]]. | ||
| + | |||
| + | '''Peraja''' predstavljaju kožne nabore poduprete koštanim žbicama koje imaju sve [[ribe]]. | ||
'''Peroksizomi''' su male, jednostrukom membranom okružene vezikule. Sadrže enzime za oksidaciju masnih kiselina i aminokiselina, pri čemu se kao sporedan proizvod javlja vodonik-peroksid. Peroksizomima, koji su svojstveni životinjskim ćelijama, odgovaraju glioksizomi u biljnim ćelijama, mada ih dosta citologa smatra jednom te istom organelom. Oksizomi se nalaze u semenima koja su bogata uljima i omogućavaju rast klice tako što joj obezbeđuju energiju razgradnjom masnih kiselina. | '''Peroksizomi''' su male, jednostrukom membranom okružene vezikule. Sadrže enzime za oksidaciju masnih kiselina i aminokiselina, pri čemu se kao sporedan proizvod javlja vodonik-peroksid. Peroksizomima, koji su svojstveni životinjskim ćelijama, odgovaraju glioksizomi u biljnim ćelijama, mada ih dosta citologa smatra jednom te istom organelom. Oksizomi se nalaze u semenima koja su bogata uljima i omogućavaju rast klice tako što joj obezbeđuju energiju razgradnjom masnih kiselina. | ||
'''Peptidna veza''' je kovalentna veza koja se formira u toku procesa translacije između amino grupe jedne amino-kiseline i karboksilne grupe sledeće amino-kiseline u nizu. | '''Peptidna veza''' je kovalentna veza koja se formira u toku procesa translacije između amino grupe jedne amino-kiseline i karboksilne grupe sledeće amino-kiseline u nizu. | ||
| + | |||
| + | '''Peplops''' se obrazuje kod nekih vrsta virusa oko [[K|kapsida]] kao dodatni omotač koji je relativno složene građe i izgrađen je od proteina, lipida i ugljenih hidrata. | ||
'''Petrikola''' – stanovnici površine stena i čvrstog zemljišta. | '''Petrikola''' – stanovnici površine stena i čvrstog zemljišta. | ||
| Red 26: | Red 32: | ||
'''Pleurodontni zubi''' – zubi koji su svojom osnovom bočno pričvršeni za vilicu. | '''Pleurodontni zubi''' – zubi koji su svojom osnovom bočno pričvršeni za vilicu. | ||
| + | |||
| + | '''Plazmidi''' su mali prstenasti molekuli DNK bakterije koji se nalaze van [[N|nukleoida]]. | ||
'''Poikilotermi organizmi''' ('''ektotermi''') – organizmi koji nemaju mehanizme termoregulacije, te je njihova temperatura tela nepostojana i koleba se paralelno promenama temperature spoljašnje sredinei uvek je bliska njoj. Među kičmenjacima u poikiloterme se ubrajaju ribe, vodozemci i gmizavci. | '''Poikilotermi organizmi''' ('''ektotermi''') – organizmi koji nemaju mehanizme termoregulacije, te je njihova temperatura tela nepostojana i koleba se paralelno promenama temperature spoljašnje sredinei uvek je bliska njoj. Među kičmenjacima u poikiloterme se ubrajaju ribe, vodozemci i gmizavci. | ||
| Red 34: | Red 42: | ||
'''Polifiodontizam''' – smenjivanje većeg broja zubnih generacija u toku čitavog života. | '''Polifiodontizam''' – smenjivanje većeg broja zubnih generacija u toku čitavog života. | ||
| + | |||
| + | '''Polikarpan''', vidi [[gineceum]] | ||
| + | |||
| + | '''Polinuklearne''' (višejedarne) ćelije su ćelije sa većim brojem jedara. | ||
'''Polinukleotid''' je polimer sastavljen od nukleotida kao gradivnih jedinica povezanih fosfodiestarskim vezama. | '''Polinukleotid''' je polimer sastavljen od nukleotida kao gradivnih jedinica povezanih fosfodiestarskim vezama. | ||
'''Polipeptid''' je polimer sastavljen od amino-kiselina kao gradivnih jedinica povezanih peptidnim vezama. | '''Polipeptid''' je polimer sastavljen od amino-kiselina kao gradivnih jedinica povezanih peptidnim vezama. | ||
| + | |||
| + | '''Polni dimorfizam''' je pojava raznolikosti među polovima; jasne i upadljive morfološke razlike među polovima po kojima se ženke i mužjaci lako mogu razlikovati. | ||
'''Poliploidija''' je numerička aberacija hromozoma u kojoj dolazi do povećanja ukupnih garnitura u ćeliji. Poliploidna je ona telesna ćelija koja ima više od dve hromozomske garniture, odnosno polna ćelija sa više od jedne garniture hromozoma. | '''Poliploidija''' je numerička aberacija hromozoma u kojoj dolazi do povećanja ukupnih garnitura u ćeliji. Poliploidna je ona telesna ćelija koja ima više od dve hromozomske garniture, odnosno polna ćelija sa više od jedne garniture hromozoma. | ||
| Red 58: | Red 72: | ||
'''Primordium''' (lat. ''primus'' - prvi; ''ordior'' - početak) označava najraniji stadijum razvoja nekog organa ili strukture, odnosno njegov prvi uočljivi trag. | '''Primordium''' (lat. ''primus'' - prvi; ''ordior'' - početak) označava najraniji stadijum razvoja nekog organa ili strukture, odnosno njegov prvi uočljivi trag. | ||
| + | |||
| + | '''Prioni''' su subvirusne čestice koje se sastoje samo od [[protein]]a proteina i izazivaju propadanje nervnog tkiva ljudi i životinja. Kod ljudi se smatraju uzročnicima Krojcfeld-Jakobovog i kuru oboljenja. Kuru oboljenje se javlja u nekim plemenima Nove Gvineje koja, kao pogrebnu ceremoniju, praktikuju da bliži rođaci jedu mozak preminule, obolele osobe. Oboljenja, čiji su uzročnici prioni, su još uvek nedovoljno objašnjena. Istovremeno su i jedinstvena u tome što su i infektivna (uzročnik je prion, koji se prenosi sa obolele na zdravu osobu) i nasledna (da bi se bolest ispoljila neophodno je da zaražena osoba sadrži prionski gen). Kod životinja prioni su poznati po bolesti ''ludih krava''. | ||
| + | {{Više podataka|Prioni}} | ||
| + | |||
| + | '''Profag''', genom [[bakteriofag]]a ([[DNK]]) ugrađen u genom bakterije domaćina. Profagi mogu da izazovu pojavu novih osobina bakterije. Tako, samo oni bacili difterije (''[[Corynobacterium diphteriae]]''), koji u sebi nose specifični profag (tzv. beta-virus) stvaraju otrov koji izaziva oboljenje. | ||
'''Progerija''' (od gr. progeros, koji stari pre vremena) je zajednički naziv za nasledne bolesti koje karakteriše preuranjeno, preveremeno starenje i kratak životni vek. Osobe nemaju gene koji kontrolišu starenje ili su ti geni nefunkcionalni pa dolazi do ubrzanog starenja tako da retko dožive 15 godina (tzv. ''ostarela deca''). Bolesti u kojima dolazi do prevremenog starenja su: Vernerov sindrom, Hatčinson-Gilfordov sindrom, Daunov sindrom, Kokejnov sindrom, ataksija-teleangiektatika. | '''Progerija''' (od gr. progeros, koji stari pre vremena) je zajednički naziv za nasledne bolesti koje karakteriše preuranjeno, preveremeno starenje i kratak životni vek. Osobe nemaju gene koji kontrolišu starenje ili su ti geni nefunkcionalni pa dolazi do ubrzanog starenja tako da retko dožive 15 godina (tzv. ''ostarela deca''). Bolesti u kojima dolazi do prevremenog starenja su: Vernerov sindrom, Hatčinson-Gilfordov sindrom, Daunov sindrom, Kokejnov sindrom, ataksija-teleangiektatika. | ||
| Red 67: | Red 86: | ||
'''Proteaza''' je enzim koji razlaže proteine. | '''Proteaza''' je enzim koji razlaže proteine. | ||
| − | '''Protonema''' je končasta, višećelijska tvorevina koja nastaje iz jednoćelijske spore mahovina i predstavlja [[G|gametofit]] generaciju. Na njoj se obrazuju pupoljci iz kojih | + | '''Proteroglypha''' su zmije kod kojih se na prednjem delu maksila nalaze otrovni zubi sa uzdužnim žlebom; one su generalno jake otrovnice; pripadaju im familije Elapidae, Hydrophiidae. |
| + | |||
| + | '''Protonema''' (grč. ''proto''= prvi; ''nema'' = končić) je končasta, višećelijska tvorevina koja nastaje iz jednoćelijske spore mahovina i predstavlja [[G|gametofit]] generaciju. Na njoj se obrazuju pupoljci iz kojih izrasta vegetativno telo. | ||
| + | |||
| + | '''Prunazin''' je vrsta glikozida, otrovnih jedinjenja, koji se nalaze u ćelijskom soku u vakuoli biljaka roda ''[[Prunus]]'' (šljive, trešnje, breskve, kajsije). | ||
| + | |||
| + | '''Prulaurazin''' je vrsta glikozida, otrovnih jedinjenja, koji se nalaze u ćelijskom soku u vakuoli biljke ''[[Prunus laurocerasus]]'' (vrsta [[lovor]]a). | ||
| + | |||
| + | '''Punoglavci''' su larve [[žabe|žaba]] koje se izlegu iz oplođenih jaja. Procesom [[metamorfoze|metamorfoze]] postaju mlade jedinke. | ||
{{Rečnik}} | {{Rečnik}} | ||
[[Kategorija:Biološki rečnik]] | [[Kategorija:Biološki rečnik]] | ||
Izmena na datum 22. februar 2017. u 20:42
Paleontologija je nauka koja se bavi izučavanjem fosila.
Palinologija je biološka nauka koja se bavi proučavanjem polenovih zrna i spora.
Paleocen, videti Geološko vreme
Parazitizam ( + / - ) - odnos immeđu dve različite vrste u kom jedna vrsta (parazit) živi na račun druge (domaćin).
Parapodije su parni kožno-mišićni izraštaji koji se nalaze na bočnim stranama svakog trupnog segmenta mnogočekinjastih crva. Mogu biti jednograne i dvograne i na svakoj grani nalaze se mnogobrojne hitinske hete. Kod dvogranih parapodija razlikuju se :1. notopodijum, leđna grana; 2. neuropodijum, trbušna grana. Od ovih grana mogu da se obrazuju izraštaji u obliku tentakula, nabora i dr.
Partenogeneza je embrionalno razviće organizma iz neoplođene jajne ćelije. Ona se susreće kod nekih životinja kao normalna pojava: biljne vaši (vrste porodice Aphididae), Tardigrada, kosci, mužjaci pčela (trutovi) i dr. Može se izazvati eksperimentalno kod organizama koji u normalnim uslovima ne vrše partenogenezu. Tzv. veštačka partenogeneza može se izazvati uz pomoć raznih hemijskih, mehaničkih ili toplotnih faktora.
Partenokarpija je razviće plodova bez semena.
Pedosfera – je čvsti površinski sloj zemlje za koji su vezani biljni i životinjski organizmi.
Pelen (beli pelin, pelin, vermut), lat. Artemisia absinthium, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae).
Pentoza je monosaharid sa pet ugljenikovih atoma. Monosaharidi (prosti šećeri,tj. ugljeni hidrati) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Pentozama pripadaju dva, biološki veoma značajna jedinjenja:riboza, ulazi u sastav RNK i ezoksiriboza koja gradi DNK.
Peraja predstavljaju kožne nabore poduprete koštanim žbicama koje imaju sve ribe.
Peroksizomi su male, jednostrukom membranom okružene vezikule. Sadrže enzime za oksidaciju masnih kiselina i aminokiselina, pri čemu se kao sporedan proizvod javlja vodonik-peroksid. Peroksizomima, koji su svojstveni životinjskim ćelijama, odgovaraju glioksizomi u biljnim ćelijama, mada ih dosta citologa smatra jednom te istom organelom. Oksizomi se nalaze u semenima koja su bogata uljima i omogućavaju rast klice tako što joj obezbeđuju energiju razgradnjom masnih kiselina.
Peptidna veza je kovalentna veza koja se formira u toku procesa translacije između amino grupe jedne amino-kiseline i karboksilne grupe sledeće amino-kiseline u nizu.
Peplops se obrazuje kod nekih vrsta virusa oko kapsida kao dodatni omotač koji je relativno složene građe i izgrađen je od proteina, lipida i ugljenih hidrata.
Petrikola – stanovnici površine stena i čvrstog zemljišta.
Placenta je kod placentalnih sisara specifično organizovan ekstraembrionalni deo za razmenu gasova i hranljivih materija između embriona i majke.
Pleurodontni zubi – zubi koji su svojom osnovom bočno pričvršeni za vilicu.
Plazmidi su mali prstenasti molekuli DNK bakterije koji se nalaze van nukleoida.
Poikilotermi organizmi (ektotermi) – organizmi koji nemaju mehanizme termoregulacije, te je njihova temperatura tela nepostojana i koleba se paralelno promenama temperature spoljašnje sredinei uvek je bliska njoj. Među kičmenjacima u poikiloterme se ubrajaju ribe, vodozemci i gmizavci.
Poikilohidre – biljke sa promenljivom vlažnošću koja je uslovljena promenom vlažnosti u spoljašnjoj sredini; niže biljke.
Polifazne životinje – životinje kod kojih smena aktivnosti i mirovanja nastupa više puta tokom 24h.
Polifiodontizam – smenjivanje većeg broja zubnih generacija u toku čitavog života.
Polikarpan, vidi gineceum
Polinuklearne (višejedarne) ćelije su ćelije sa većim brojem jedara.
Polinukleotid je polimer sastavljen od nukleotida kao gradivnih jedinica povezanih fosfodiestarskim vezama.
Polipeptid je polimer sastavljen od amino-kiselina kao gradivnih jedinica povezanih peptidnim vezama.
Polni dimorfizam je pojava raznolikosti među polovima; jasne i upadljive morfološke razlike među polovima po kojima se ženke i mužjaci lako mogu razlikovati.
Poliploidija je numerička aberacija hromozoma u kojoj dolazi do povećanja ukupnih garnitura u ćeliji. Poliploidna je ona telesna ćelija koja ima više od dve hromozomske garniture, odnosno polna ćelija sa više od jedne garniture hromozoma.
Polisharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida). Prema biološkoj funkciji se dele na: rezervne i strukturne polisaharide. Rezervni polisaharidi predstavljaju molekule u kojima se čuva (skladišti) hemijska energija. Najrasprostranjeniji rezervni polisaharidi su: skrob, kod biljaka i glikogen, kod životinja. Skrob i glikogen se sastoje od većeg broja molekula glukoze. Strukturni polisaharidi učestvuju u izgradnji ćelijskih delova. Među njima su najrasprostranjeniji: celuloza, koja je glavni sastojak ćelijskog zida biljaka, hitin, koji zgrađuje skelet zglavkara i agar , koga sadrže alge.
Poluskiofitne biljke (fakultativne heliofite)– najbolje uspevaju u uslovima pune dnevne svetlosti, ali podnose i izvestan stepen zasenčenosti.
Polispermija je pojava da veći broj spermatozoida oplodi jajnu ćeliju. Kod nekih riba , vodozemaca, gmizavaca i ptica je to normalna pojava. Kod sisara i čoveka je polispermija patološka pojava.
Psamofite – biljke prilagođene životu na pokretnom peščanom supstratu.
Psihrofite – biljke hladnih, vlažnih staništa (fiziološka suša), primer tundre.
Populacija prostorno i vremenski udružena grupa jedinki iste vrste koja raspolaže zajedničkim skupom naslednih faktora, naseljava određeni prostor, pripada određenom ekosistemu, a jedinke su povezane međusobno u prvom redu odnosima razmnožavanja. Gustina populacije – kvantitativni izraz veličine populacije u odnosu na jedinicu prostora (površina ili zapremina). Iskazuje se brojem jedinki ili biomasom. Biomasa se koristi kada jedinke nisu iste veličine, a može se iraziti sirovom ili suvom težinom jedinki po jedinici prostora. Postoji opšta gustina populacije (izražena srednjom vrednosti broja jedinki (biomase) na jedinicu čitavog biotopa u kome datra populacija živi) i ekološka gustina populacije (izražena u odnosu na jedinicu stvarno naseljenog prostora).
Populaciona genetika je disciplina genetike koja se bavi proučavanjem procesa nasleđivanja i varijabilnosti osobina na nivou populacije.
Predatorstvo ( + / - ) - Odnos između dve vrste, za jednu potitivan (predator), a za drugu negativan (plen). Odnos imeđu grabljivice i plena.
Primordium (lat. primus - prvi; ordior - početak) označava najraniji stadijum razvoja nekog organa ili strukture, odnosno njegov prvi uočljivi trag.
Prioni su subvirusne čestice koje se sastoje samo od proteina proteina i izazivaju propadanje nervnog tkiva ljudi i životinja. Kod ljudi se smatraju uzročnicima Krojcfeld-Jakobovog i kuru oboljenja. Kuru oboljenje se javlja u nekim plemenima Nove Gvineje koja, kao pogrebnu ceremoniju, praktikuju da bliži rođaci jedu mozak preminule, obolele osobe. Oboljenja, čiji su uzročnici prioni, su još uvek nedovoljno objašnjena. Istovremeno su i jedinstvena u tome što su i infektivna (uzročnik je prion, koji se prenosi sa obolele na zdravu osobu) i nasledna (da bi se bolest ispoljila neophodno je da zaražena osoba sadrži prionski gen). Kod životinja prioni su poznati po bolesti ludih krava.
Profag, genom bakteriofaga (DNK) ugrađen u genom bakterije domaćina. Profagi mogu da izazovu pojavu novih osobina bakterije. Tako, samo oni bacili difterije (Corynobacterium diphteriae), koji u sebi nose specifični profag (tzv. beta-virus) stvaraju otrov koji izaziva oboljenje.
Progerija (od gr. progeros, koji stari pre vremena) je zajednički naziv za nasledne bolesti koje karakteriše preuranjeno, preveremeno starenje i kratak životni vek. Osobe nemaju gene koji kontrolišu starenje ili su ti geni nefunkcionalni pa dolazi do ubrzanog starenja tako da retko dožive 15 godina (tzv. ostarela deca). Bolesti u kojima dolazi do prevremenog starenja su: Vernerov sindrom, Hatčinson-Gilfordov sindrom, Daunov sindrom, Kokejnov sindrom, ataksija-teleangiektatika.
Promotor je regulatorni region DNK koji se nalazi "uzvodno" od gena i utiče na njegovu transkripciju.
Proteini ili belančevine su organska jedinjenja koja se sastoje od velikog broja aminokiselina povezanih peptidnim vezama u polipeptidne lance. Broj, vrsta i redosled aminokiselina čini primarnu strukturu proteina koja je uslovljena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina (20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina). Učestvuju u skoro svim procesima u organizmu, jer proteini su: enzimi, hormoni, antitela, gradivni (npr. keratin u koži), transportni (hemoglobin u krvi životinja prenosi CO2 i O2), kontraktilni (aktin i miozin u mišićnim ćelijama), rezervni (u jajima i semenima).
Proteaza je enzim koji razlaže proteine.
Proteroglypha su zmije kod kojih se na prednjem delu maksila nalaze otrovni zubi sa uzdužnim žlebom; one su generalno jake otrovnice; pripadaju im familije Elapidae, Hydrophiidae.
Protonema (grč. proto= prvi; nema = končić) je končasta, višećelijska tvorevina koja nastaje iz jednoćelijske spore mahovina i predstavlja gametofit generaciju. Na njoj se obrazuju pupoljci iz kojih izrasta vegetativno telo.
Prunazin je vrsta glikozida, otrovnih jedinjenja, koji se nalaze u ćelijskom soku u vakuoli biljaka roda Prunus (šljive, trešnje, breskve, kajsije).
Prulaurazin je vrsta glikozida, otrovnih jedinjenja, koji se nalaze u ćelijskom soku u vakuoli biljke Prunus laurocerasus (vrsta lovora).
Punoglavci su larve žaba koje se izlegu iz oplođenih jaja. Procesom metamorfoze postaju mlade jedinke.
