Polne žlezde

Polni organi žene

Polne žlezde (gonade) su žlezde sa dvostrukom funkcijom: endokrinom (luče polne hormone) i egzokrinom ili reproduktivnom (u njima se stvaraju i sazrevaju polne ćelije).

Postoje dve vrste ovih žlezda:

• ženske - jajnici (ovarijumi)
• muške - semenici (testisi).

Polni hormoni

Luče dve vrste hormona:

• androgene (muški polni hormoni)
• estrogene (ženski polni hormoni)

U svakoj vrsti polnih žlezda luče se obe vrste hormona samo u različitim količinama: jajnici luče više estrogenih nego androgenih hormona, a semenici obratno.

U tkivu testisa Lejdigove ćelije luče androgene hormone: androsteron i testosteron. Jajnici izlučuju grupu estrogenih hormona i progesteron. Ovi hormoni svoje dejstvo ostvaruju u doba puberteta kada dolazi do aktivacije polnih žlezda. U vreme puberteta gonadostimulini hipofize aktiviraju polne žlezde, čija aktivnost dovodi do razvoja sekundarnih polnih odlika (pojava prve menstruacije kod devojčica, brade i brkova kod dečaka itd.)

Funkcije polnih hormona

Polni hormoni imaju dvostruku funkciju:

• podstiču razvoj polnih organa, koji predstavljaju primarne polne karakteristike;
• dovode do pojave sekundarnih polnih karakteristika, koje predstavljaju sve morfološke i fiziološke karakteristike, osim polnih organa, po kojima se polovi međusobno razlikuju, kao što su npr. brkovi i brada kod muškarca.

Sazrevanje jajne ćelije i ovulacija

Hormonska regulacija menstrualnog ciklusa i trudnoće žene

U doba puberteta, pod uticajem gonadostimulina hipofize (LH), počinje formiranje Grafovog folikula (meška). U njemu sazreva jajna ćelija i luče se estrogeni hormoni. Ovi hormoni utiču na razvijanje materice (proliferiše, raste endometrijum) koja se priprema da primi eventualno oplođenu jajnu ćeliju. Osim toga estrogeni hormoni utiču na razvoj sekundardnih polnih odlika.

Pošto sazri, Grafov folikul prska i iz njega se oslobađa jajna ćelija te prelazi u jajovod, što se naziva ovulacija. Na mestu Grafovog folikula obrazuje se žuto telo (corpus luteum). U jajovodu jajna ćelija može da se oplodi ili ne. Ako dođe do oplođenja, onda oplođenja jajna ćelija počinje sa deobama (razvićem) i na stupnju blastocista prelazi u matericu gde se implantira (usadi u zid materice) i tada otpočinje trudnoća. Žuto telo luči progesteron koji u održava trudnoću u prvoj polovini. Ako je njegovo lučenje nedovoljno, trudnoća može spontano da se prekine (spontani pobačaj). U drugoj polovini trudnoće obrazuje se posteljica (placenta) koja preuzima ulogu žutoge tela, odnosno, luči progesteron, a žuto telo degeneriše. Neposredno pred sam porođaj opada nivo progesterona, a raste nivo oksitocina, hormona hipofize, što izaziva kontrakcije materice i porođaj.

Ako ne dođe do oplođenja, žuto telo degeneriše čime se lučenje progesterona smanjuje. To dovodi do degeneracije dela endometrijuma, prskanja krvnih sudova što predstavlja menstruaciju. Smanjenjem lučenja progesterona pojačava se lučenje gonadostimulina i estrogenih hormona koji dovode do novog menstrualnog ciklusa. Ciklusi se kod žene smenjuju svakog meseca do određene starosti žene (menopauza). Rođenjem žensko dete u jajnicima ima određen broj nezrelih jajnih ćelija (oocite zaustavljene u mejozi I). Svakog meseca, počev od puberteta, sazreva i oslobađa se iz jajnika u jajovod (ovulacija) najčešće po jedna jajna ćelija. Može da se desi da se oslobode i dve jajne ćelije pa ako se obe oplode spermatozoidima nastaće dvojajčani blizanci.

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

Snežana Trifunović, dipl. biolog

Tekst nije završen - radovi su u toku