Razlika između izmena na stranici „Prioni”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(→‎Istorijat)
(18 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
−
'''Prioni''' si infektivni agensi, subvirusne čestice,  koje se sastoje samo iz jednog [[S|sialoglikoproteina]] i nemaju nukleinsku kiselinu, ili je njihov [[genom]] toliko mali da ga je nemoguće otkriti danas poznatim metodama. [[Stenli Prusiner]] ih je 1982. g. otkrio i dao naziv koji, ustvari predstavlja skraćeni naziv od ''proteinski [[V|virion]]i'' (engl. ''proteinaceous infectious particle'', a ''on'' se odnosi na virion). Ćelija domaćin, sadrži gen za prionski protein (PRNP) koji kodira sintezu ćelijskog prionskog proteina (PrP<sup>C</sup>) prisutnog u ćelijama skoro svih sisara, uključujući i čoveka, kao i nekih beskičmenjaka. Tek kada se ćelija inficira prionom, koji je inicijalna kapisla, dolazi do razvoja bolesti tako što se normalni oblici proteina preobrate u patološke.   
+
'''Prioni''' si infektivni agensi, [[subvirusne čestice]],  koje se sastoje samo iz jednog [[S|sialoglikoproteina]] i nemaju nukleinsku kiselinu, ili je njihov [[genom]] toliko mali da ga je nemoguće otkriti danas poznatim metodama. [[Stenli Prusiner]] ih je 1982. g. otkrio i dao naziv koji ustvari predstavlja skraćeni naziv od ''proteinski [[V|virion]]i'' (engl. ''proteinaceous infectious particle'', a ''on'' se odnosi na virion). Ćelija domaćin, sadrži [[gen]] za [[prionski protein]] (PRNP) koji kodira sintezu ćelijskog prionskog proteina (PrP<sup>C</sup>) prisutnog u [[ćelija]]ma skoro svih [[sisari|sisara]], uključujući i čoveka, kao i nekih [[beskičmenjaci|beskičmenjaka]]. Tek kada se ćelija inficira prionom, koji je inicijalna kapisla, dolazi do razvoja bolesti tako što se normalni oblici proteina preobrate u patološke.   
  
 
==Istorijat==
 
==Istorijat==
−
Bolesti izazvane prionima javljaju se prvi put još u XVIII veku u Velikoj Britaniji, mada se tada nije ni predpostavljalo o kakvim se uzročnicima radi. Od tada do danas razmišljanja o uzročnicima ovih oboljenja pretrpela su razne pokušaje tumačenja, sve do 1982. kada je Prusiner postavio svoju ''Protein only'' teoriju. Posle toga je posebna pažnja posvećena prionima pa su se i saznanja o njima uvećala iako je ostalo i mnogo nepoznanica.
+
Bolesti izazvane prionima javljaju se prvi put još u XVIII veku u Velikoj Britaniji, mada se tada nije ni pretpostavljalo o kakvim se uzročnicima radi. Od tada do danas razmišljanja o uzročnicima ovih oboljenja pretrpela su razne pokušaje tumačenja, sve do 1982. kada je Prusiner postavio svoju ''Protein only'' teoriju. Posle toga je posebna pažnja posvećena prionima pa su se i saznanja o njima uvećala iako je ostalo i mnogo nepoznanica.
−
*1738. g. je prvi put opisana bolest skrapije ili ''drhtanje'' (svrabež, češanje) ovaca (od engl. ''scrapy'' što znači češanje, grebanje), koja se manifestuje češanjem do povređivanja, spoticanjem, trčanjem neobičnim korakom, anaksioznošću i nedruštvenim ponašanjem i završava letalno. Pojavu bolesti uzrokovalo je selektivno ukrštanje najboljih primeraka ovaca sa sopstvenim potomstvom što je dovelo do rađanja krupnih jaganjaca, sa kvalitetnim runom, ali je imalo i jedan sporedan efekat: u kasnijem dobu ovce su počinjale da pokazuju znake ''drhtanja''.Uzrok pojave bolesti ostao je nepoznat.
+
*1738. g. je prvi put opisana bolest [[skrapi]] ili ''drhtanje'' (svrabež, češanje) ovaca (od engl. ''scrapy'' što znači češanje, grebanje), koja se manifestuje češanjem do povređivanja, spoticanjem, trčanjem neobičnim korakom, anaksioznošću i nedruštvenim ponašanjem i završava letalno (smrtno). Pojavu bolesti uzrokovalo je selektivno ukrštanje najboljih primeraka ovaca sa sopstvenim potomstvom što je dovelo do rađanja krupnih jaganjaca, sa kvalitetnim runom, ali je imalo i jedan sporedan efekat: u kasnijem dobu ovce su počinjale da pokazuju znake ''drhtanja''. Uzrok pojave bolesti ostao je nepoznat.
−
*1883. g. francuski veterinar Saradet (Sarradet) opisuje prvi slučaj ''ludog vola'' koji se ponašao slično kao ovce obolele od skrapije.
+
*1883. g. francuski veterinar [[Saradet]] (Sarradet) opisuje prvi slučaj ''ludog vola'' koji se ponašao slično kao ovce obolele od skrapije.
−
*1920. g. [[Hans Krojcfeld]] (Hans Creutzfeldt) je postavio dijagnozu bolesti, koja je godinama mučila neurologe i koja će ostati poznata kao '''[[Krojcfeld-Jakobova bolest]]''', skr. CJD (engl.  ''Creutzfeldt-Jacob disease''). Bolest je dijagnostikovana kod devojčice koja je lagano umirala u narednih 10-tak godina. Postoje opravdane sumnje da je pogrešno postavljena dijagnoza i da prvi pacijent sa CJD uopšte nije imao ovu bolest! Ubrzo je [[Alfons Jakob]] postavio pravu dijagnozu kod pacijenata koji su verovatno bili oboleli od ove bolesti pa je tako njen naziv ostao.
+
*1920. g. [[Hans Krojcfeld]] (Hans Creutzfeldt) je postavio dijagnozu bolesti, koja je godinama mučila [[N|neurologe]] i koja će ostati poznata kao '''[[Krojcfeld-Jakobsova bolest]]''', skr. CJD (engl.  ''Creutzfeldt-Jacob disease''). Bolest je dijagnostikovana kod devojčice koja je lagano umirala u narednih 10-tak godina. Postoje opravdane sumnje da je pogrešno postavljena dijagnoza i da prvi pacijent sa CJD uopšte nije imao ovu bolest! Ubrzo je, 1921.g, [[Alfons Jakob]] postavio pravu dijagnozu kod pacijenata koji su verovatno bili oboleli od ove bolesti pa je tako njen naziv ostao.
−
*1930. g. dolazi do prave epidemije skrapije izazvane upotrebom vakcine protiv [[virus]]a ''Looping ill'' koja je napravljena od mozga i limfnog tkiva drugih ovaca. Vakcina je propisno sterilisana [[F|formaldehid]]om ali je ipak izazvala oboljenje. Otada vlada mišljenje da se skrapije izaziva nekim mikrobom, ali se ne zna kojim.
+
*1930. g. dolazi do prave epidemije skrapije izazvane upotrebom vakcine protiv [[virus]]a ''Looping ill'' koja je napravljena od mozga i limfnog tkiva drugih ovaca. Vakcina je propisno sterilisana [[F|formaldehid]]om ali je ipak izazvala oboljenje. Otada vlada mišljenje da se skrapije izaziva nekim [[mikrob]]om, ali se ne zna kojim.
 
*Kasnih 50-tih godina prošlog veka, američki naučnik [[Bil Hedlou]] (Bill Hadlow)  primećuje sličnosti između bolesti češanja ovaca i bolesti [[kuru]] koja se javlja kod ljudi iz plemena Fore na ostrvima Papua Nova Gvineja i od koje uglavnom stradaju žene i deca. Lekari Vinsent Ziga (Vinsent Zigas) i Karlton Gajdušek (Carleton Gajdusek) dokazuju da se radi o pogrebnom [[K|kanibalizmu]] u kome žene i deca jedu organe i mozak, a muškarci mišiće pokojnog člana porodice.
 
*Kasnih 50-tih godina prošlog veka, američki naučnik [[Bil Hedlou]] (Bill Hadlow)  primećuje sličnosti između bolesti češanja ovaca i bolesti [[kuru]] koja se javlja kod ljudi iz plemena Fore na ostrvima Papua Nova Gvineja i od koje uglavnom stradaju žene i deca. Lekari Vinsent Ziga (Vinsent Zigas) i Karlton Gajdušek (Carleton Gajdusek) dokazuju da se radi o pogrebnom [[K|kanibalizmu]] u kome žene i deca jedu organe i mozak, a muškarci mišiće pokojnog člana porodice.
−
*1962. g. američki naučnik Džo Džibs (Joe Gibbs) u eksperimentima uspeva da inficira majmune kuruom iz mozgova mrtvih ljudi iz plemena Fore. Uzrok je još uvek bio nepoznat.
+
*1962. g. američki naučnik [[Džo Džibs]] (Joe Gibbs) u eksperimentima uspeva da inficira majmune kuruom iz mozgova mrtvih ljudi iz plemena Fore. Uzrok je još uvek bio nepoznat.
−
*1967. g. se javljaju mišljenja da agens bolesti češanja možda uopšte nema nukleinsku kiselinu, ni DNK ni RNK. Pošto je u to vreme široko bila prihvaćena ''[[centralna dogma molekularne biologije]]'' takvo mišljenje nije ozbiljno razmatrano.
+
*1967. g. se javljaju mišljenja da agens bolesti češanja možda uopšte nema nukleinsku kiselinu, ni DNK ni RNK. Pošto je u to vreme široko bila prihvaćena ''[[osnovna dogma molekularne biologije]]'' takvo mišljenje nije ozbiljno razmatrano.
 
*1970. g. izraelski naučnici otkrivaju 14 osoba obolelih od CJD u svojoj zemlji. Sve obolele osobe pripadaju malobrojnim Jevrejima doseljenicima iz Libije za koje se sada zna da u genima nose istu mutaciju. Dakle, odgovor treba tražiti u genetici!
 
*1970. g. izraelski naučnici otkrivaju 14 osoba obolelih od CJD u svojoj zemlji. Sve obolele osobe pripadaju malobrojnim Jevrejima doseljenicima iz Libije za koje se sada zna da u genima nose istu mutaciju. Dakle, odgovor treba tražiti u genetici!
 
*1977. g. od CJD oboljevaju dva epileptičara koja su lečena uvođenjem zaraženih elektroda u njihov mozak. Naime, elektrode su prethodno bile upotrebljene na pacijentu koji je bio oboleo o CJD, zatim su propisno sterilisane. Međutim, nepoznati infektivni agens agens je očigledno bio otporan ne samo na formaldehid, deterdžente, visoku temperaturu već i na hiruršku sterilizaciju. Istim elektrodama su eksperimentalno zaraženi majmuni.
 
*1977. g. od CJD oboljevaju dva epileptičara koja su lečena uvođenjem zaraženih elektroda u njihov mozak. Naime, elektrode su prethodno bile upotrebljene na pacijentu koji je bio oboleo o CJD, zatim su propisno sterilisane. Međutim, nepoznati infektivni agens agens je očigledno bio otporan ne samo na formaldehid, deterdžente, visoku temperaturu već i na hiruršku sterilizaciju. Istim elektrodama su eksperimentalno zaraženi majmuni.
Red 17: Red 17:
 
*1988. g. izdaje se preporuka da se zaražena stoka uništi, a 1990. je izdata zabrana o upotrebi goveđih iznutrica za ljudsku ishranu.
 
*1988. g. izdaje se preporuka da se zaražena stoka uništi, a 1990. je izdata zabrana o upotrebi goveđih iznutrica za ljudsku ishranu.
 
*1996. g. je objavljen podatak da je desetoro ljudi umrlo od nekog oblika [[prionske bolesti]] koji je ličio na BSE. Sumnjalo se da su ove osobe zaražene preko goveđeg mesa. Od tada je u narednih nekoliko godina umrlo još 40-tak ljudi.
 
*1996. g. je objavljen podatak da je desetoro ljudi umrlo od nekog oblika [[prionske bolesti]] koji je ličio na BSE. Sumnjalo se da su ove osobe zaražene preko goveđeg mesa. Od tada je u narednih nekoliko godina umrlo još 40-tak ljudi.
 +
 
==Prionski gen==
 
==Prionski gen==
−
Prionski gen nazvan je PRP (engl. protease-resistant protein = protein otporan na [[P|proteazu]], enzim koji razgrađuje proteine) i pronašao ga je Pruziner. Nalazi se u ćeliji domaćinu, dok ga infektivni agensi (prioni) ne sadrže. To je normalan gen pronađen kod svih do sada proučenih sisara, uključujući i čoveka, kao i kod nekih beskičmenjaka. Kod čoveka je smešten na kratkom kraku (p-krak) [[hromozom 20 (čovek)|hromozoma br. 20]] i smatra se da je odgovoran za koordinaciju pokreta i transport nadražaja kroz refleksni luk. Kod osoba kojima nedostaje ovaj gen utvrđeno je da se u kasnijem životnom dobu javljaju tremor i paraliza donjih nogu, što dokazuje prethodnu tvrdnju.
+
[[Prionski gen]] nazvan je PRP (engl. protease-resistant protein = protein otporan na [[P|proteazu]], enzim koji razgrađuje proteine) i pronašao ga je Pruziner. Nalazi se u ćeliji domaćinu, dok ga infektivni agensi (prioni) ne sadrže. To je normalan gen pronađen kod svih do sada proučenih sisara, uključujući i čoveka, kao i kod nekih beskičmenjaka. Kod čoveka je smešten na kratkom kraku (p-krak) [[hromozom 20 (čovek)|hromozoma br. 20]] i smatra se da je odgovoran za koordinaciju pokreta i transport nadražaja kroz refleksni luk. Kod osoba kojima nedostaje ovaj gen utvrđeno je da se u kasnijem životnom dobu javljaju tremor i paraliza donjih nogu, što dokazuje prethodnu tvrdnju.
 
{{više podataka|Prionski gen}}
 
{{više podataka|Prionski gen}}
−
===Svojstva i građa PRP gena===
+
[[Slika:Prion1.gif|374px|d|mini|Konvertovanje normalnog u patološki prionski protein]]
−
Pojedini delovi gena ostali su nepromenjeni tokom čitave evolucije živog sveta. Ta konzerviranost (očuvanost) PRP gena ukazuje da bi on trebalo da bude od esencijalne važnosti za organizam. Međutim, utvrđeno je da životinje (miševi) kojima je eksperimentalno uklonjen taj gen ne samo da to preživljavaju, već ne mogu oboleti od neke prionske bolesti. Isto tako, prizvod prionskog gena, protein iako je prisutan u svim moždanim ćelijama izaziva bolest samo u određenim situacijama, kao i to da se u različitim delovima mozga različito ispoljava u zavisnosti od toga koju mutaciju sadrži.
+
==Prionski protein ==
−
 
+
Razlikuju se dva tipa ovog proteina koje kodira isti gen PRNP:
−
PRP gen se sastoji od:
+
*ćelijski prionski protein, skr. '''PrP<sup>C</sup>''' (engl. ''prion protein of the cell'') koji predstavlja normalan, prirodan oblik ovog proteina prisutan u brojnim ćelijama, vezan za spoljašnju stranu njihove membrane
−
*promotora u kome su delovi koji kontrolišu, regulišu [[transkripcija|transkripciju]]
+
*patološki prionski protein, '''PrP<sup>SC</sup>''' (engl. ''prion protein scrapie''), koji uzrokuje prionske bolesti i pretpostavlja se da nastaje transformacijom ćelijskog prionskog proteina.
−
*''okvira za čitanje'' koji se sastoji od 759 baznih parova (bp) i u kome se nalazi šifrovana informacija od 253 kodona za sintezu prionskog proteina koji je izgrađen od 253 aminokiseline (protein se dodatno obrađuje i skraćuje o čemu će dalje u tekstu biti više reči)
 
−
 
 
−
Nosi uputstvo za dva tipa proteina:
 
−
*normalnog ćelijskog prionskog proteina (skr. PrP<sup>C</sup>)
 
−
*patološkog prionskog proteina (skr. PrP<sup>SC</sup>).
 
−
===Mutacije PRP gena===
 
−
Promene u nekom od kodona PRP gena mogu dovesti do različitih oblika prionskih bolesti:
 
−
*mutacija na 102. kodonu kao rezultat ima zamenu aminokiseline prolin u leucin u prionskom proteinu, što uzrokuje [[Gerstman-Štrausler-Šainkerovu bolest]];
 
−
*mutacija 178. kodona, izaziva promenu aparaginske kiseline u asparagin što se manifestuje tipičnom CJD
 
−
*kada je pored mutacije 178. kodona prisutna i mutacija 129. kodona, kojom se valin zamenjuje metioninom, dolazi do ispoljavanja najteže među prionskim bolestima, [[fatalna familijarna insomnija|fatalne familijarne insomnije]]
 
−
*promena 200. kodona dovodi do zamene glutamina sa lizinom, što dovodi do CJD tipičnu za Jevreje iz Libije
 
−
 
 
−
==Ćelijski prionski protein ==
 
−
Ćelijski prionski protein, skr. PrP<sup>C</sup> (engl. ''prion protein of the cell'') je prirodan sastojak ćelijske membrane. Odmah po sintezi sastoji se od 253 aminokiseline od kojih se neke u procesu sazrevanja (maturacije) otklanjaju:
 
−
*na N kraju 22 aminokiseline
 
−
*C kraju 23 aminokiseline
 
−
 
 
−
Zreli protein sadrži 208 aminokiselina i po strukturi je [[G|glikoprotein]]. Za C kraj se, posle otklanjanja aminokiselina, vezuje GPI - ''kotva'' kojom se ovaj protein zakačinje (''usidri'') za spoljašnji deo ćelijske membrane.
 
−
 
 
−
Određeni regioni, obeleženi kao H1, H2, H3 i H4 imaju spiralnu strukturu, pri čemu se u oblasti H1 regiona nalazi najkonzervativniji niz aminokiselina koji je siti za sve do sada pručene životinjske vrste i čoveka. Taj niz se sastoji od 8 aminokiselina  od kojih su 6 molekula alanin (Ala) i 2 glicina (Gly) (odnosu ALa:Gly= 3:1), sa redosledom:
 
−
<center> '''Ala - Gly - Ala - Ala - Ala - Ala - Gly - Ala '''(odeđuju ih kodoni od 113 do 120 u PRP genu)</center>
 
  
 +
Pretvaranje PrP<sup>C</sup> u PrP<sup>SC</sup> je jedan oblik lančane reakcije koja se dešava kada u organizam dospe infektivni prion koji svog suseda pretvori u sopstveni, patološki oblik, a onda obojica ponaosob preobrate još po jednog i tako dalje se ekponencijalno širi.
 +
{{više podataka|Prionski protein}}
 +
==Prionske bolesti==
 +
Prionske bolesti pripadaju neurodegenerativnim oboljenjima CNS-a koja izazivaju tzv. ''spori virusi'' pošto treba da prođu godine da bi se simptomi bolesti ispoljili. Infektivni agens, prion, ima veoma dug period inkubacije koji može da traje od nekoliko meseci do nekoliko desetina godina, a od trenutka pojave prvih simptoma do smrti može da prođe od nekoliko meseci do 5 godina.
  
 +
Oblici prenošenja ovih bolesti mogu da budu trojaki:
 +
*'''infektivni''', na dva načina:
  
 +
1. preoralni, prenošenje infekcije konzumacijom zaražene hrane ili čak ljudskih ostataka (kod ''[[kuru]]'' oboljenja);
  
 +
2. jatrogeni (''lekarski''), prenošenje infekcije lekarskim intervencijama
  
 +
*'''sporadični''', nastaje kao posledica spontane transformacije normalnog u patološki prionski protein
 +
*'''nasledni''' (hereditarni), prenose se po tipu [[autozomno-dominantno nasleđivanje|autozomno-dominantnih bolesti]]
 +
===Prionske bolesti čoveka===
 +
Za prione se vezuju neka veoma teška oboljenja nervnog sistema, koja se ubrajaju u grupu '''prenosnih neurodegenerativnih bolesti''' (engl. ''transmissible neurodegenerative''):
 +
*[[Krojcfeld-Jakobova bolest]] (spongiformna encefalopatija čoveka) 
 +
*[[kuru]], bolest koja se prenosi [[K|kanibalizmom]],
 +
*[[Gerstman-Štrojsler-Šajnkerov sindrom]],
 +
*[[fatalna familijarna insomnija]]
 +
*[[atipične demencije sa oktapeptidnim insercijama]]
 +
*[[Prionske bolesti sa cerebralnom amiloidnom angiopatijom]]
  
−
==Patološki prionski protein ==
+
===Prionske bolesti životinja===
−
==Prionske bolesti čoveka==
+
Kod životinja izazivaju:
−
==Prionske bolesti životinja==
+
*[[bolest ludih krava]] ili tačnije spongioformna encefalopatija goveda (lat. ''bovine spongoforme encephalopathy'')
−
{{radi se}}
+
*[[felina spongioformna encefalopatija]], javlja se kod pume, leoparda (porodica Felinae)
 +
*[[skrapi]], kod ovaca, koza, muflona
 +
*[[prenosiva encefalopatija kuna]] (engl. ''transissible mink encephalopati''), skr. TME
 +
*[[bolest propadanja kod jelena]] (engl.'' wasting disease'')
 +
*[[hronična bolest mršavljenja]], oboljevaju kanadski jelen, los
 +
*prionska bolest nojeva koja je bez naziva
  
−
[[kategorija:Virusi]]
+
==Literatura==
−
{{Potpis2}}
+
*Diklić Vera: Prionska oboljenja CNS, Beograd
 +
*Džouns S, van Lun B (2002): Genetika za početnike, Hinaki, Beograd
 +
*Krstić, Lj. (2003): Čovek i mikrobi, Izdavačka kuća ''Draganić'', Beograd
 +
*Pavlović D: Prionske bolesti, Beograd
 +
*Šerban Nada (2001): Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd
 +
*Radulović, Š. (1998):Mikrobiologija sa epidemiologijom, ZUNS, Beograd
 +
*Ridli M (2001): Genom, Plato, Beograd
 +
{{potpis2}}
 +
[[Kategorija:Virusi]]

Izmena na datum 7. januar 2013. u 21:29

Prioni si infektivni agensi, subvirusne čestice, koje se sastoje samo iz jednog sialoglikoproteina i nemaju nukleinsku kiselinu, ili je njihov genom toliko mali da ga je nemoguće otkriti danas poznatim metodama. Stenli Prusiner ih je 1982. g. otkrio i dao naziv koji ustvari predstavlja skraćeni naziv od proteinski virioni (engl. proteinaceous infectious particle, a on se odnosi na virion). Ćelija domaćin, sadrži gen za prionski protein (PRNP) koji kodira sintezu ćelijskog prionskog proteina (PrPC) prisutnog u ćelijama skoro svih sisara, uključujući i čoveka, kao i nekih beskičmenjaka. Tek kada se ćelija inficira prionom, koji je inicijalna kapisla, dolazi do razvoja bolesti tako što se normalni oblici proteina preobrate u patološke.

Istorijat

Bolesti izazvane prionima javljaju se prvi put još u XVIII veku u Velikoj Britaniji, mada se tada nije ni pretpostavljalo o kakvim se uzročnicima radi. Od tada do danas razmišljanja o uzročnicima ovih oboljenja pretrpela su razne pokušaje tumačenja, sve do 1982. kada je Prusiner postavio svoju Protein only teoriju. Posle toga je posebna pažnja posvećena prionima pa su se i saznanja o njima uvećala iako je ostalo i mnogo nepoznanica.

  • 1738. g. je prvi put opisana bolest skrapi ili drhtanje (svrabež, češanje) ovaca (od engl. scrapy što znači češanje, grebanje), koja se manifestuje češanjem do povređivanja, spoticanjem, trčanjem neobičnim korakom, anaksioznošću i nedruštvenim ponašanjem i završava letalno (smrtno). Pojavu bolesti uzrokovalo je selektivno ukrštanje najboljih primeraka ovaca sa sopstvenim potomstvom što je dovelo do rađanja krupnih jaganjaca, sa kvalitetnim runom, ali je imalo i jedan sporedan efekat: u kasnijem dobu ovce su počinjale da pokazuju znake drhtanja. Uzrok pojave bolesti ostao je nepoznat.
  • 1883. g. francuski veterinar Saradet (Sarradet) opisuje prvi slučaj ludog vola koji se ponašao slično kao ovce obolele od skrapije.
  • 1920. g. Hans Krojcfeld (Hans Creutzfeldt) je postavio dijagnozu bolesti, koja je godinama mučila neurologe i koja će ostati poznata kao Krojcfeld-Jakobsova bolest, skr. CJD (engl. Creutzfeldt-Jacob disease). Bolest je dijagnostikovana kod devojčice koja je lagano umirala u narednih 10-tak godina. Postoje opravdane sumnje da je pogrešno postavljena dijagnoza i da prvi pacijent sa CJD uopšte nije imao ovu bolest! Ubrzo je, 1921.g, Alfons Jakob postavio pravu dijagnozu kod pacijenata koji su verovatno bili oboleli od ove bolesti pa je tako njen naziv ostao.
  • 1930. g. dolazi do prave epidemije skrapije izazvane upotrebom vakcine protiv virusa Looping ill koja je napravljena od mozga i limfnog tkiva drugih ovaca. Vakcina je propisno sterilisana formaldehidom ali je ipak izazvala oboljenje. Otada vlada mišljenje da se skrapije izaziva nekim mikrobom, ali se ne zna kojim.
  • Kasnih 50-tih godina prošlog veka, američki naučnik Bil Hedlou (Bill Hadlow) primećuje sličnosti između bolesti češanja ovaca i bolesti kuru koja se javlja kod ljudi iz plemena Fore na ostrvima Papua Nova Gvineja i od koje uglavnom stradaju žene i deca. Lekari Vinsent Ziga (Vinsent Zigas) i Karlton Gajdušek (Carleton Gajdusek) dokazuju da se radi o pogrebnom kanibalizmu u kome žene i deca jedu organe i mozak, a muškarci mišiće pokojnog člana porodice.
  • 1962. g. američki naučnik Džo Džibs (Joe Gibbs) u eksperimentima uspeva da inficira majmune kuruom iz mozgova mrtvih ljudi iz plemena Fore. Uzrok je još uvek bio nepoznat.
  • 1967. g. se javljaju mišljenja da agens bolesti češanja možda uopšte nema nukleinsku kiselinu, ni DNK ni RNK. Pošto je u to vreme široko bila prihvaćena osnovna dogma molekularne biologije takvo mišljenje nije ozbiljno razmatrano.
  • 1970. g. izraelski naučnici otkrivaju 14 osoba obolelih od CJD u svojoj zemlji. Sve obolele osobe pripadaju malobrojnim Jevrejima doseljenicima iz Libije za koje se sada zna da u genima nose istu mutaciju. Dakle, odgovor treba tražiti u genetici!
  • 1977. g. od CJD oboljevaju dva epileptičara koja su lečena uvođenjem zaraženih elektroda u njihov mozak. Naime, elektrode su prethodno bile upotrebljene na pacijentu koji je bio oboleo o CJD, zatim su propisno sterilisane. Međutim, nepoznati infektivni agens agens je očigledno bio otporan ne samo na formaldehid, deterdžente, visoku temperaturu već i na hiruršku sterilizaciju. Istim elektrodama su eksperimentalno zaraženi majmuni.
  • Šire se slučajevi oboljenja ljudi od CJD koji su lečeni (tzv. lekarska CJD), zbog niskog rasta, ljudskim hormonom rasta koji je iszolovan iz hipofiza leševa. Ovakvo lečenje odnelo je stotine ljudskih života, da bi upotrebom hromona rasta koji je dobijen genetičkim inženjeringom to prekinuto.
  • 1982. g. genetičar, profesor biologije sa Univerziteta iz San Franciska Stenli Pruziner (Stanley Prusiner) postavlja tzv. Protein only (samo protein) hipotezu koja kao uzročnike neurodegenerativnih oboljenja sisara daje infektivne proteine i nazvao ih prionima.
  • Kasnih ranih 80-tih godina prošlog veka britanski proizvođači industijske stočne hrane, u lanac ishrane ubacuju prione iz zaraženih ovaca koje su prerađene u stočnu hranu. Krajem 1986. g. pronađeno je prvih 6 ludih krava (goveđa sunđerasta encefalopatija; engl. bovine spongioform encephalopathy, skr. BSE), a procenjuje se da je tada već bilo oko 50 000 zaraženih životinja.
  • 1988. g. izdaje se preporuka da se zaražena stoka uništi, a 1990. je izdata zabrana o upotrebi goveđih iznutrica za ljudsku ishranu.
  • 1996. g. je objavljen podatak da je desetoro ljudi umrlo od nekog oblika prionske bolesti koji je ličio na BSE. Sumnjalo se da su ove osobe zaražene preko goveđeg mesa. Od tada je u narednih nekoliko godina umrlo još 40-tak ljudi.

Prionski gen

Prionski gen nazvan je PRP (engl. protease-resistant protein = protein otporan na proteazu, enzim koji razgrađuje proteine) i pronašao ga je Pruziner. Nalazi se u ćeliji domaćinu, dok ga infektivni agensi (prioni) ne sadrže. To je normalan gen pronađen kod svih do sada proučenih sisara, uključujući i čoveka, kao i kod nekih beskičmenjaka. Kod čoveka je smešten na kratkom kraku (p-krak) hromozoma br. 20 i smatra se da je odgovoran za koordinaciju pokreta i transport nadražaja kroz refleksni luk. Kod osoba kojima nedostaje ovaj gen utvrđeno je da se u kasnijem životnom dobu javljaju tremor i paraliza donjih nogu, što dokazuje prethodnu tvrdnju.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Prionski gen
Konvertovanje normalnog u patološki prionski protein

Prionski protein

Razlikuju se dva tipa ovog proteina koje kodira isti gen PRNP:

  • ćelijski prionski protein, skr. PrPC (engl. prion protein of the cell) koji predstavlja normalan, prirodan oblik ovog proteina prisutan u brojnim ćelijama, vezan za spoljašnju stranu njihove membrane
  • patološki prionski protein, PrPSC (engl. prion protein scrapie), koji uzrokuje prionske bolesti i pretpostavlja se da nastaje transformacijom ćelijskog prionskog proteina.

Pretvaranje PrPC u PrPSC je jedan oblik lančane reakcije koja se dešava kada u organizam dospe infektivni prion koji svog suseda pretvori u sopstveni, patološki oblik, a onda obojica ponaosob preobrate još po jednog i tako dalje se ekponencijalno širi.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Prionski protein

Prionske bolesti

Prionske bolesti pripadaju neurodegenerativnim oboljenjima CNS-a koja izazivaju tzv. spori virusi pošto treba da prođu godine da bi se simptomi bolesti ispoljili. Infektivni agens, prion, ima veoma dug period inkubacije koji može da traje od nekoliko meseci do nekoliko desetina godina, a od trenutka pojave prvih simptoma do smrti može da prođe od nekoliko meseci do 5 godina.

Oblici prenošenja ovih bolesti mogu da budu trojaki:

  • infektivni, na dva načina:

1. preoralni, prenošenje infekcije konzumacijom zaražene hrane ili čak ljudskih ostataka (kod kuru oboljenja);

2. jatrogeni (lekarski), prenošenje infekcije lekarskim intervencijama

  • sporadični, nastaje kao posledica spontane transformacije normalnog u patološki prionski protein
  • nasledni (hereditarni), prenose se po tipu autozomno-dominantnih bolesti

Prionske bolesti čoveka

Za prione se vezuju neka veoma teška oboljenja nervnog sistema, koja se ubrajaju u grupu prenosnih neurodegenerativnih bolesti (engl. transmissible neurodegenerative):

Prionske bolesti životinja

Kod životinja izazivaju:

Literatura

  • Diklić Vera: Prionska oboljenja CNS, Beograd
  • Džouns S, van Lun B (2002): Genetika za početnike, Hinaki, Beograd
  • Krstić, Lj. (2003): Čovek i mikrobi, Izdavačka kuća Draganić, Beograd
  • Pavlović D: Prionske bolesti, Beograd
  • Šerban Nada (2001): Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd
  • Radulović, Š. (1998):Mikrobiologija sa epidemiologijom, ZUNS, Beograd
  • Ridli M (2001): Genom, Plato, Beograd
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Prioni&oldid=21987“