Razlika između izmena na stranici „Ptice”
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Ptice''' (lat. ''Aves'') su [[kičmenjaci]] sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno [[perje]]m . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih [[krljušti]]. Perje ima ulogu u ([[termoregulacija|termoregulaciji]]) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. Koža ima je suva | + | '''Ptice''' (lat. ''Aves'') su [[kičmenjaci]] sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno [[perje]]m . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih [[krljušti]]. Perje ima ulogu u ([[termoregulacija|termoregulaciji]]) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. [[Koža]] ima je suva bez [[kožna žlezda|kožnih žlezda]], osim lojnih u obliku neparne trtične žlezde čiji mastan sekret podmazuje [[perje]]. [[Kljun]] je koštan i presvučen rožnim navlakama i nemaju zube. Kosti su lake. |
| − | U sistemu za varenje prisutna je [[V|voljka]] u kojoj se hrana meša sa enzimima, a mehanički se obrađuje (usitnjava) u želucu (deo poznat u narodu kao bubac). Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore, imaju desni aortin luk. Potpuno su odvojeni putevi oksidovane i redukovane krvi. Otvoren karlični pojas omogućuje nošenje krupnih jaja. Čulo vida i sluha su dobro razvijeni, dok je čulo mirisa smanjeno. | + | U sistemu za varenje prisutna je [[V|voljka]] u kojoj se hrana meša sa enzimima, a mehanički se obrađuje (usitnjava) u želucu (deo poznat u narodu kao bubac). Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore, imaju desni aortin luk. Potpuno su odvojeni putevi oksidovane i redukovane krvi. Prisustvo vazdušnih kesa kao evaginacija pluća koje zalaze u sve unutrašnje organe i kosti čime se smanjuje specifična težina tela. Otvoren karlični pojas omogućuje nošenje krupnih jaja. Čulo vida i sluha su dobro razvijeni, dok je čulo mirisa smanjeno. |
| − | == | + | |
| + | ==Migracije== | ||
Većina ptica su selice kako zbog gnežđenja, hrane tako i zbog odgajanja mladih. Tokom leta orijentišu se prema položaju sunca, meseca, magnetskim silama. | Većina ptica su selice kako zbog gnežđenja, hrane tako i zbog odgajanja mladih. Tokom leta orijentišu se prema položaju sunca, meseca, magnetskim silama. | ||
| Red 10: | Red 11: | ||
*hormonske promene, | *hormonske promene, | ||
*masne naslage | *masne naslage | ||
| − | == | + | ==Podela== |
Najgrublja podela ptica: | Najgrublja podela ptica: | ||
Izmena na datum 28. novembar 2008. u 14:44
Ptice (lat. Aves) su kičmenjaci sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno perjem . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih krljušti. Perje ima ulogu u (termoregulaciji) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. Koža ima je suva bez kožnih žlezda, osim lojnih u obliku neparne trtične žlezde čiji mastan sekret podmazuje perje. Kljun je koštan i presvučen rožnim navlakama i nemaju zube. Kosti su lake.
U sistemu za varenje prisutna je voljka u kojoj se hrana meša sa enzimima, a mehanički se obrađuje (usitnjava) u želucu (deo poznat u narodu kao bubac). Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore, imaju desni aortin luk. Potpuno su odvojeni putevi oksidovane i redukovane krvi. Prisustvo vazdušnih kesa kao evaginacija pluća koje zalaze u sve unutrašnje organe i kosti čime se smanjuje specifična težina tela. Otvoren karlični pojas omogućuje nošenje krupnih jaja. Čulo vida i sluha su dobro razvijeni, dok je čulo mirisa smanjeno.
Migracije
Većina ptica su selice kako zbog gnežđenja, hrane tako i zbog odgajanja mladih. Tokom leta orijentišu se prema položaju sunca, meseca, magnetskim silama.
Na seobu utiču
- nasledna svojstva,
- dužina dana,
- hormonske promene,
- masne naslage
Podela
Najgrublja podela ptica:
1. ptice trkačice – ne lete; redukuje se broj prstiju na 2 (kod noja), ili 3 (nandu, kazuar, emu);
2. ptice plivačice – ne lete , plivaju i rone (pingvini);
3. ptice letačice – dobri letači; među njima najbrojnije su pevačice (slavuj, svraka, vrabac...).
Klasifikacija
