Ptice
- klasifikacija:
- carstvo životinje (Animalia)
- tip hordati (Chordata)
- podtip kičmenjaci (Vertebrata)
- klasa ptice (Aves)
Ptice (lat. Aves) su zajedno sa sisarima najprogresivniji kičmenjaci, amnioti sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno perjem . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih krljušti. Ključne kosti su srasle u jadac. Perje ima ulogu u (termoregulaciji) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. Koža ima je suva bez kožnih žlezda, osim lojnih u obliku neparne trtične žlezde čiji mastan sekret podmazuje perje. Kljun je koštan i presvučen rožnim navlakama i nemaju zube. Najstarija poznata ptica je Archaeopteryx čiji su fosilni ostaci stari oko 135 miliona godina.
Sadržaj
Poreklo
Ptice vode poreklo od gmizavaca, malih dinosaurusa koji su se kretali trčeći na zadnjim nogama dok su prednji bili uzdignuti i nisu služili za kretanje. Kod njih se razvila razapeta koža male površine sa ulogom padobrana. Od njih su nastali džinovski krilati gmizavci (pterosauri). Kožasta krila su imala nedostatke: teško su se sklapala sletanjem na zemlju, uz mogućnost kidanja posle čega se više nisu mogla koristiti za letenje. Zbog toga se u evoluciji problem kožastih krila rešava onima koja su pokrivena perjem.
Direktnim precima smatraju se izumrli gmizavci po osobinama slični sa prapticama iz jure, iz rodova Orintozuhus i Euparkeria koji su pripadali redu Pseudozuhia. Jurske praptice se smatraju bočnom granom u evoluciji. Prave ptice su se pojavile u kredi i od današnjih ptica se razlikuju samo po tome što su imale zube.
Adaptacije na letenje
Jedna od glavnih osobina specifičnih za ove životinje jeste njihova sposobnoast letenja koja je rezultat prilagođavanja njihovog tela da postane što lakše i time sposobno za dugo letenje:
- kosti ispunjene vazduhom (pneumatične), lake
- rep je skraćen
- dobro razvijen grudni koš
- prisustvo perja i krila
Perje
U morfološkom pogledu predstavlja najsloženiju rožnu tvorevinu epidermisa kože i pokriva telo i krila.
Koža
Čitava pokožica ima holokrini tip sekrecije, a posebni žlezdani organi u njoj su malobrojni. Pokrivena je perjem, osim na nogama mada ima ptica koje imaju perje i na nogama (sove, tetrebi). Sa dorzalne (leđne) strane repnog regionu nalazi se trtična žlezda (uropigealna žlezda) koja izlučuje mastan sekret. Ptice kljunom prenose sekret na pera i podmazuju ih sprečavajući njihovo natapanje vodom. Posebno je dobro razvijena kod vodenih ptica. Ova žlezda je alveolarna po tipu organizacije, a po tipu sekrecije je holokrina. U spoljašnjem slušnom kanalu i u predelu kloake nalaze se manje žlezde koje su slične organizacije kao trtična žlezda.
Skelet
Glavna karakteristika skeleta jesu šuplje i lake kosti ispunjene vazduhom, tzv. pneumatske kosti (adaptacija na letenje). Šupljine u kostima su produžeci vazdušnih kesa koje se obrazuju kao evaginacije pluća i značajne su za smanjivanje težine ptica i disanje tokom letenja.
Takođe, kao prilagođenost na letenje je preobražaj prednjih udova u krila, dok su zadnji visoko specijalizovani i nose celu težinu tela. Usled toga je došlo do važnih promena u ramenskom i karličnom pojasu, grudnoj kosti i kičmenom stubu. Ključne kosti ramenog pojasa su na zadnjoj strani srasle i obrazuju jadac (os furcula). Jadac može da sraste za grudnu kost, mada je češće sa njom vezan ligamentima. Karlični pojas je otvoren na trbušnoj strani tela, što ženkama omogućava nošenje jaja. Prednji udovi se završavaju sa tri, a zadnji sa četiri prsta.
Vratni pršljenovi su međusobno spojeni preko sedlastih površina što omogućava dobru pokretljivost glave. Kosti lobanje su međusobno čvrsto spojene i lake. Lobanja je na zadnjem delu proširena i poprima okrugao oblik, dok je njen prednji kraj sužen i produžen u skelet kljuna. Kljun je proizvod kože i sastoji se od dva rožna omotača na gornjoj i donjoj vilici. Njegov oblik zavisi od načina i režima ishrane.
Mišići
Najrazvijeniji mišići koji učestvuju u letenju su dva antagonistička mišića:
- veliki grudni mišić (musculus pectoralis) koji za vreme letenja pokreće krila na dole
- mali grudni mišić (musculus subclavius) koji pomera krila na gore.
Sistemi organa
U sistemu za varenje prisutna je voljka u kojoj se hrana meša sa enzimima, a mehanički se obrađuje (usitnjava) u želucu (deo poznat u narodu kao bubac).
Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore, imaju desni aortin luk. Potpuno su odvojeni putevi oksidovane i redukovane krvi.
Prisustvo vazdušnih kesa kao evaginacija pluća koje zalaze u sve unutrašnje organe i kosti čime se smanjuje specifična težina tela.
Bubrezi su parni organi po tipu metanefrosa. Iz svakog bubrega polazi mokrovod, a pošto nema mokraćne bešike, oba se izlivaju u gornji zid kloake.
Ispred bubrega, bočno od kičmenog stuba kod mužjaka se nalaze semenici, a kod ženki je razvijen samo levi jajnik (zbog veličine jaja). Jaja su zaštićena čvrstim opnama i bogata žumancem (telolecitna). Razvijen je polni dimorfizam, mužjaci su najčešće sa bogato obojenim perjem i imaju sposobnost pevanja, dok su ženke najčešće neupadljive.
Nervni sistem je dobro razvijen, mozak zauzima čitavu lobanjsku duplju. Čulo vida i sluha su dobro razvijeni, dok je čulo mirisa smanjeno. Oko je zaštićeno pomoću tri kapka gornjeg 8velikog), donjeg i prozračne žmurnjače koja pokriva čitavu rožnjaču.
Migracije, seobe
Većina ptica su selice kako zbog gnežđenja, hrane tako i zbog odgajanja mladih. Predeo gde se pare i razmnožavaju je njihova domovina, a u toplije kraje odlaze za vreme zime prevaljujući dugačak put da bi se sledećeg proleća vratile u domovinu. Selicama pripadaju slavuji, čiope, laste, rode, čaplje, kukavica i dr. Tokom leta orijentišu se prema položaju sunca, meseca, magnetskim silama.
Postoje i poluselice koje ne preduzimaju tako duga putovanja kao selice već se zimi iz hladnih, severnih delova premeštaju u predeo srednje i južne Evrope. Takve migracije su karaktristične za npr. patke, labudovi, divlje guske i dr. Uglavnom su u potrazi za obilnijom hranom.
Na seobu utiču
- nasledna svojstva,
- dužina dana,
- hormonske promene,
- masne naslage
Ptice koje čitavog života ostaju u istim predelima se nazivaju stanarice i pripadaju im vrana, svraka, vrabac, senica, detlić, zebe, drozd i dr.
Vokalizacija
Akustični signali kod ptica se koriste pri otkriću novih vrsta, proceni taksonomskog statusa alopatričkih taksona u okviru biološkog koncepta vrste i u filogenetskim analizama (Alström i sar., 2003). Ptičija pesma je sastavni deo udvaranja i ona je prezigotski izolacioni mehanizam uključen u proces specijacije. Mnoge alopatričke podvrste imaju različita oglašavanja. Ove razlike su ponekad male, i često se mogu detektovati samo u sonogramima (Wikipedia).
Podela
Najgrublja podela ptica:
1. ptice trkačice – ne lete; redukuje se broj prstiju na 2 (kod noja), ili 3 (nandu, kazuar, emu);
2. ptice plivačice – ne lete , plivaju i rone (pingvini);
3. ptice letačice – dobri letači; među njima najbrojnije su pevačice (slavuj, svraka, vrabac...).
Klasifikacija
Literatura
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
- Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
