Ptice

Jastreb kokošar, ženka; crtež Snežana Trifunović

Ptice (lat. Aves) su zajedno sa sisarima najprogresivniji kičmenjaci, amnioti sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno perjem . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih krljušti. Ključne kosti su srasle u jadac. Perje ima ulogu u (termoregulaciji) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. Koža ima je suva bez kožnih žlezda, osim lojnih u obliku neparne trtične žlezde čiji mastan sekret podmazuje perje. Kljun je koštan i presvučen rožnim navlakama i nemaju zube. Najstarija poznata ptica je Archaeopteryx čiji su fosilni ostaci stari oko 135 miliona godina.

Poreklo

Ptice vode poreklo od gmizavaca, malih dinosaurusa koji su se kretali trčeći na zadnjim nogama dok su prednji bili uzdignuti i nisu služili za kretanje. Kod njih se razvila razapeta koža male površine sa ulogom padobrana. Od njih su nastali džinovski krilati gmizavci (pterosauri). Kožasta krila su imala nedostatke: teško su se sklapala sletanjem na zemlju, uz mogućnost kidanja posle čega se više nisu mogla koristiti za letenje. Zbog toga se u evoluciji problem kožastih krila rešava onima koja su pokrivena perjem.

Direktnim precima smatraju se izumrli gmizavci po osobinama slični sa prapticama iz jure, iz rodova Orintozuhus i Euparkeria koji su pripadali redu Pseudozuhia. Jurske praptice se smatraju bočnom granom u evoluciji. Prave ptice su se pojavile u kredi i od današnjih ptica se razlikuju samo po tome što su imale zube.

Adaptacije na letenje

Jedna od glavnih osobina specifičnih za ove životinje jeste njihova sposobnoast letenja koja je rezultat prilagođavanja njihovog tela da postane što lakše i time sposobno za dugo letenje:

• kosti ispunjene vazduhom (pneumatične), lake
• rep je skraćen
• dobro razvijen grudni koš
• prisustvo perja i krila

Za više podataka pogledati Letenje

Perje

U morfološkom pogledu predstavlja najsloženiju rožnu tvorevinu epidermisa kože i pokriva telo i krila.

Za više podataka pogledati Perje

Unutrašnji organi

U sistemu za varenje prisutna je voljka u kojoj se hrana meša sa enzimima, a mehanički se obrađuje (usitnjava) u želucu (deo poznat u narodu kao bubac). Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore, imaju desni aortin luk. Potpuno su odvojeni putevi oksidovane i redukovane krvi. Prisustvo vazdušnih kesa kao evaginacija pluća koje zalaze u sve unutrašnje organe i kosti čime se smanjuje specifična težina tela. Otvoren karlični pojas omogućuje nošenje krupnih jaja. Čulo vida i sluha su dobro razvijeni, dok je čulo mirisa smanjeno.

Migracije, seobe

Većina ptica su selice kako zbog gnežđenja, hrane tako i zbog odgajanja mladih. Predeo gde se pare i razmnožavaju je njihova domovina, a u toplije kraje odlaze za vreme zime prevaljujući dugačak put da bi se sledećeg proleća vratile u domovinu. Selicama pripadaju slavuji, čiope, laste, rode, čaplje, kukavica i dr. Tokom leta orijentišu se prema položaju sunca, meseca, magnetskim silama.

Postoje i poluselice koje ne preduzimaju tako duga putovanja kao selice već se zimi iz hladnih, severnih delova premeštaju u predeo srednje i južne Evrope. Takve migracije su karaktristične za npr. patke, labudovi, divlje guske i dr. Uglavnom su u potrazi za obilnijom hranom.

Na seobu utiču

• nasledna svojstva,
• dužina dana,
• hormonske promene,
• masne naslage

Ptice koje čitavog života ostaju u istim predelima se nazivaju stanarice i pripadaju im vrana, svraka, vrabac, senica, detlić, zebe, drozd i dr.

Podela

Najgrublja podela ptica:

1. ptice trkačice – ne lete; redukuje se broj prstiju na 2 (kod noja), ili 3 (nandu, kazuar, emu);

2. ptice plivačice – ne lete , plivaju i rone (pingvini);

3. ptice letačice – dobri letači; među njima najbrojnije su pevačice (slavuj, svraka, vrabac...).

Klasifikacija

Za više podataka pogledati Klasifikacija ptica

Snežana Trifunović, dipl. biolog