Tardigrada
Tip Tardigrada su mala grupa sićušnih beskičmenjka sa celomom (miksocel) koje žive na kopnu, u slatkim vodama i jako mali broj u morima. Njihovo mesto u filogenetskom sistemu nije određeno. Danas je poznato oko 300 vrsta među kojima su najbrojnije one koje žive u slatkim vodama gde se hrane podvodnim biljkama.
Veličina tela se kreće od nekoliko mikrona do 1,2 mm. Telo im je crvoliko i zdepasto, pokriveno kutikulom i izdeljeno na 4 segmenta na i na svakom segmentu se nalazi po par ekstremiteta. Svaki ekstremitet se završava kandžicama. Kutikula se periodično odbacuje (presvačenje) i zamenjuje novom, što je praćeno zamenom kandžica. Glava nije jasno odvojena od trupa. Vrlo je česta partenogeneza iako su polovi odvojeni. Razviće je bez metamorfoze i traje oko dve nedelje. U nepovoljnim uslovima života ulaze u stanje anabioze (poluosušeni, sa jako usporenim metabolizmom), a po nastupanju povoljnih uslova za svega nekoliko minuta se vraćaju u aktivno stanje.
Klasifikacija
Literatura
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
 |
Овај tekst treba dopuniti |
