Razlika između izmena na stranici „U”
| Red 4: | Red 4: | ||
'''Ugljeni hidrati''' (šećeri) su organska jedinjenja. Dele se na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. '''Monosaharidi''' (prosti šećeri) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele se na trioze, tetroze, pentoze ('''riboza''' i '''dezoksiriboza'''),heksoze ('''glukoza''' i '''fruktoza'''). ''Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik šećera u organizmu kičmenjaka''. '''Oligosaharidi''' (grč.oligos = malo po broju, siromašno) su izgrađeni od 2-10 monosaharida. Najznačajniji su '''disaharidi''' (od 2 monosaharida) kojima pripadaju '''maltoza''', '''laktoza''' i '''saharoza'''. '''Polisaharidi''' su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida). Rezervni polisaharidi su magacini energije i kod životinja je to '''glikogen''', a kod biljaka je '''skrob'''. Gradivni polisaharidi su '''celuloza''' (biljke), '''hitin''' (životinje), '''agar''' (alge). [[Hemijski sastav ćelije|detaljnije]] | '''Ugljeni hidrati''' (šećeri) su organska jedinjenja. Dele se na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. '''Monosaharidi''' (prosti šećeri) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele se na trioze, tetroze, pentoze ('''riboza''' i '''dezoksiriboza'''),heksoze ('''glukoza''' i '''fruktoza'''). ''Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik šećera u organizmu kičmenjaka''. '''Oligosaharidi''' (grč.oligos = malo po broju, siromašno) su izgrađeni od 2-10 monosaharida. Najznačajniji su '''disaharidi''' (od 2 monosaharida) kojima pripadaju '''maltoza''', '''laktoza''' i '''saharoza'''. '''Polisaharidi''' su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida). Rezervni polisaharidi su magacini energije i kod životinja je to '''glikogen''', a kod biljaka je '''skrob'''. Gradivni polisaharidi su '''celuloza''' (biljke), '''hitin''' (životinje), '''agar''' (alge). [[Hemijski sastav ćelije|detaljnije]] | ||
| + | |||
| + | '''Urne''' predstavljaju mikroorgane koji se nalaze u celomu predstavnika razdela Sipunculida i najčešće su građeni od dve ćelije. | ||
| + | |||
{{Rečnik}} | {{Rečnik}} | ||
[[Kategorija:Biološki rečnik]] | [[Kategorija:Biološki rečnik]] | ||
Izmena na datum 19. mart 2009. u 16:28
U
Ugalj predstavlja fosilizovani biljni materijal sačuvan u sedimentima koji je pod uticajem geoloških sila postao kompaktno i kondenzovano ugljenikom bogato gorivo. Smatra se da će dostupne zalihe uglja trajati u narednih 200 godina.
Ugljeni hidrati (šećeri) su organska jedinjenja. Dele se na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi (prosti šećeri) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele se na trioze, tetroze, pentoze (riboza i dezoksiriboza),heksoze (glukoza i fruktoza). Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik šećera u organizmu kičmenjaka. Oligosaharidi (grč.oligos = malo po broju, siromašno) su izgrađeni od 2-10 monosaharida. Najznačajniji su disaharidi (od 2 monosaharida) kojima pripadaju maltoza, laktoza i saharoza. Polisaharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida). Rezervni polisaharidi su magacini energije i kod životinja je to glikogen, a kod biljaka je skrob. Gradivni polisaharidi su celuloza (biljke), hitin (životinje), agar (alge). detaljnije
Urne predstavljaju mikroorgane koji se nalaze u celomu predstavnika razdela Sipunculida i najčešće su građeni od dve ćelije.
