V

Vakuola je organela karakteristična samo za biljne ćelije. Ima ulogu biljnih lizozoma i daje čvrstinu ćeliji. Njena membrana se naziva tonoplast

Vagilnost – stepen pokretljivosti pojedinih životinjskih vrsta.

Van’t Hoffovo pravilo – pri svakom porastu temperature za 10 stepeni C dolazi do ubrzavanja većine hemijskih reakcija za 2 – 3 puta.

Vassa eferentia predstavlja proksimalne delove semevoda.

Vassa diferentia predstavlja distalne delove semevoda.

Vaterit je krečnjački sloj ljušture mekušaca u obliku granula.

Vegetativni pol je deo jajne ćelije u kome su skladištene hranljive materije za razviće embriona.

Velarijum je redukovani velum po obodu tela predstavnika meduza iz klase Scyphomedusae.

Veliger je larva većine mekušaca koja se razvija iz trohofore.

Velum kod predstavnika klase Hydrozoa predstavlja nabor koji se nalazi na ivici subumbrele i eksumbrele, dok kod predstavnika klase Bivalvia predstavlja sinonim za usne lopatice.

Ventralna tela predstavljaju asocijativne centre koji se kod insekata nalaze na protocerebrumu.

Vezikularne ganglije su ganglije simpatičkog nervnog sistema insekata.

Vezikularni spongiom se javlja kod pojedinih praživotinja i predstavlja sistem kontraktilnih vakuola koje oko centralnog rezervoara imaju sistem meškova (vezikula) koji se u njega prazne.

Vibrakule (vibrakularije) su posebni oblici heterozooida kod kojih je operkulum izdužen u obliku jakog biča koji služi za čišćenje kolonije.

Vibrise (Vibrissae) – nastaju modifikacijom dlake. Imaju ulogu dopunskih organa čula dodira. Prisutni su kod mnogih zverova na obrazima- brkovi kod macke. Mogu biti lokalizovane i na šapama, grudima i drugim delovima tela.

Virilijev organ je žlezdani organ u levku glavonožaca koji je homolog žlezdama stopala ostalih mekušaca.

Virusni sateliti imaju nepotpun genom pa se mogu umnožavati samo u prisustvu nekog drugog virusa nazvanog virus pomagač.

Viroidi su građeni samo od jednog kratkog lanca RNK, bez kapsida. Do sada su uzrokovali samo oboljenja biljaka (tako se smatra da su oni uzrokovali smrt preko 10 miliona stabala kokosovog oraha na Filipinima).

Vitelarijumi predstavljaju delove ovidukata insekata u kojima se formirane jajne ćelije snabdevaju hranljivim materijama.

Viviparnost (viviparizam) predstavlja strategiju embrionalnog razvića i način dolaska mladunaca na svet koji se karakteriše zadržavanjem jajne ćelije i nakon oplođenja u majci koja hrani embrion i rađaju se živi mladunci.

Više biljke (Cormophyta) predstavljaju grupu biljaka koje imaju diferencirane biljne organe i tkiva. Pripadaju im mahovine, paprati, rastavići, golosmenice i skrivenosemenice.

Višejedarne ćelije, v. polinuklearne.

Voda je jedna od glavnih komponenti živih sistema i čini čak 50-95% težine ćelije. Količina vode u ćelijama čoveka zavisi od: starosti, vrste tkiva, metaboličke aktivnosti, pola. Uloge vode su: 1. ona je univerzalni rastvarač; 2. pogodna je sredina za odvijanje metaboličkih reakcija; 3. transportna uloga vode ogleda se u lakom prenošenju materija koje se u njoj rastvaraju; 4. učestvuje u termoregulaciji i osmoregulaciji.

Vodonične veze su slabe, nekovalentne hemijske veze između vodonikovog atoma koji je kovalentno vezan za jedan elektronegativni atom i nekog drugog elektronegativnog atoma.

Vodni balans – odnos između unete i odate vode kod organitma (mora biti pozitivan).

Vodna razmena – predstavlja uzimanje i odavanje vode kod organizma

Vodni režim – količina vode u zemljištu i atmosferi.

Vreme - trenutno stanje atmosfere. Može se opisati sa više različitih varijabli kojima se karakteriše fizičko stanje vazduha, kao što su temperatura, pritisak, vlažnost vazduha, vazdušna strujanja i dr.

Vrsta je osnovna taksonomska kategorija u biološkoj klasifikaciji. Vrstu čine sve populacije individua (jedinki) koje imaju zajedničke genetičke, biohemijske, fiziološke i morfološke osobine, a određene su još i prostorno (geografski) i istorijski.

Biološki rečnik
A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ DŽ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y