Veliki mozak

Ukratko

Veliki ili prednji mozak (telencephalon) je deo mozga CNS-a kičmenjaka, koji je najveći i najbolje razvijen od svih pet delova koji sačinjavaju mozak. U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Filogenetski je najnovija struktura i kod sisara je najbolje razvijen među svim kičmenjacima. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti. Obrazuje se u toku embrionalnopg razvića od prednjeg moždanog mehura (prosencephalon) koji nastaje od nervne cevi.

Režnjevi velikog mozga: čeoni (crveno), temeni (smeđe), potiljačni (žuto-zeleno), slepoočni (zeleno) i mali mozak (plavo)

Hemisfere

Kod čoveka i viših kičmenjaka se sastoji od dve hemisfere koje su izgrađene od sive i bele mase. Hemisfere su spojene preko bele mase naszvane žuljevito telo (corpus callosum). Siva masa gradi koru i subkortikalna jedra smeštena u unutrašnjosti u beloj masi ispod kore. Površina kore je izbrazdana i naborana pa se na njoj razlikuju brazde (sulci) i vijuge (gyri). U toku embrionalnog razvića siva masa se razvija neuporedivo brže od bele usled čega dolazi do nabiranja i povećanja površine kore velikog mozga. Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. Nervne ćelije i nemijelizovana nervna vlakna se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok pretežno mijelizovana nervna vlakna grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti iako njena debljina iznosi 2-4 mm. Procenjeno je da siva masa velikog mozga čoveka sadrži oko 30 milijardi neurona.

Režnjevi (lobusi)

Bočne komore, leva i desna (zeleno), sa svojim kracima, III moždana komora (v. tertius), IV moždana komora (v. quartus)

Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja:

• čeoni režanj (lobus frontalis)
• temeni režanj (lobus parietalis)
• slepoočni režanj (lobus temporalis)
• potiljačni režanj (lobus occipitalis)

Moždana komora

Centralna šupljina velikog mozga je bočna moždana komora (ventriculus lateralis). Preko Monroovih međukomornih otvora povezana je sa trećom moždanom komoroma koja se nalazi u međumozgu. Bočna komora je u obliku potkovice čiji kraci zalaze u pojedine režnjeve hemisfera pa po njima i dobijaju nazive. tako na bočnoj komori razlikujemo sledeće delove (krake):

• čeoni krak (crus frontale)
• temeni deo (pars parietale)
• slepoočni krak (crus temporale)
• potiljačni krak (crus occipitale)

Subkortikalna jedra

Subkortikalna jedra su skupine sive mase smeštene u beloj masi:

• prugasto jedro (corpus striatum = prugasto telo)) je najveće i sastoji se od dva jedra: repatog i sočivastog jedra; između njih i talamusa nalazi se sloj bele mase koji se naziva unutrašnja kapsula (capsula interna)
• klaustrum
• bademasto jedro
• Rajhartovo bezimeno jedro

Nervni centri

Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995

Tekst nije završen - radovi su u toku

Snežana Trifunović, dipl. biolog