Veze između ćelija

Veze između ćelija

Zonula occludens

Zonula adherens

U višećelijskom organizmu su susedne ćelije međusobno povezane i svaka ćelija je povezana sa vanćelijskim matriksom koji je okružuje. Međusobnu komunikaciju ćelija i njihovu komunikaciju sa ekstracelularnim matriksom omogućavaju membranski proteini među kojima su najznačajniji integrini. Pored uloge povezivanja, integrini imaju ulogu i u provođenju signala. Oni provode signale u oba pravca: iz ćelije u ekstracelularni matriks i obrnuto.

Tipovi međućelijskih veza

Podela je izvršena prema tome da li se veze citološki mogu uočiti i proučavati pod elektronskim mikroskopom ili ne pa se tako razlikuju dva tipa veza:

• strukturno uobličene veze mogu biti:
  • adherens ili adhezivni tip
  • communicans ili komunikacijski tip
• neuobličene veze koje predsatavljaju vezu putem pojedinačnih vrsta molekula

Strukturno uobličene veze

Adhezivni tip

Međućelijske veze ovog tipa obezbeđuju čvrste i stalne kontakte membrana susednih ćelija preko koji se ne obavlja metabolička razmena. Uspostavljaju se samo između ćelija životinja. Treba istaći da ove veze ipak delimično obezbeđuju prenošenje signala iz ćelije u ćeliju.

Razlikuju se tri vrste:

• čvrsta veza (zonula occludens od reči okluzija = slepljivanje; engl. tight junction)
• pojasna veza (zonula adherens)
• dezmozom (macula adherens).

Čvrsta veza

U obliku je pojasa koji se prostire čitavim obimom ćelije (kao španska kragna). Posmatrana pod elektronskim mikroskopom ima izgled dveju tkanina spojenih driherima:

• na mestima gde su spojene ima 5-slojan izgled koji se sastoji od tri tamna i dva svetla sloja; središnji taman sloj grade priljubljene membrane susednih ćelija i deblji je od unutrašnjih tamnih slojeva
• između mesta spajanja uočavaju dve ćelijske membrane troslojnog izgleda između kojih je međuprostor širine oko 10nm.

Driheri kojima su spojene membrane proteinski kompleksi sastavljeni od:

• transmembranskih, integralinih proteina: okludina, klaudina;
• submembranskih adhezivnih proteina (plakina): zonulin 1, 2, 3; cingulin i simplekin.
• aktinski filamenti.

Pojasna veza

Slično čvrstoj vezi i ova veza se prostire kao obruč oko ćelije, ali se za razliku od nje ovde membrane ćelija ne dodiruju već su razdvojene prostorom od 15 nm. Ćelije se povezuju filamentima koji pripadaju grupi E-kadherina, adhezivnih molekula. Filamenti se iz ćelije neprekidno prostiru kroz međućelijski prostor do druge ćelije i vezuju se za aktinske filamente. U poslednje vreme se ova veza razmatra kao delimično komunikacijskog tipa.

Dezmozom

Kod ovog tipa veze međućelijski prostor je ispunjen filamentima koji su pravilno raspoređeni i obrazuju strukturu nazvanu međućelijski cement. Na membrane sa citosolne strane naležu tzv. dezmozomske ploče koje su kružnog oblika, prečnika 0,1 - 0,5 mikrometara i debljine 15 - 20 nm (liče na dva biskvita zalepljena za membrane). Dezmozomi su razbacani svuda po ćeliji.

Komunikacijski tip

Komunikacijski tip veza su strukturno uobličene veze koje omogućavaju razmenu molekula i jona kako u embrionalnim tako i u ćelijama odraslih organizama.

Najpoznatije komunikacijske međućelijske veze su:

• pukotinaste veze ili električne sinapse

Za više podataka pogledati Pukotinaste veze

• hemijske sinapse
• plazmodezme kojima se kod biljaka uspostavlja metabolička komunikacija između biljnih ćelija

Neuobličene veze

Predstavljaju vezu molekula sa molekulom pa nisu citološki vidljive. Ta veza može biti kako adhezivna tako i komunikacijska.

Literatura

• Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
• Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
• Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
• Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
• Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.

Snežana Trifunović, dipl. biolog