Vezivna vlakna

1- sinteza polipeptidnih lanaca kolagena na ribozomima granularnog ER; 2 - protokolagen; 3 - protokolagen u Goldžijevom aparatu; 4- protokolagen u vanćelijskom matriksu; 5 - obrazovanje tropokolagena; 6 - formiranje kovalentnih veza između kolagenih fibrila

Vezivna vlakna zajedno sa osnovnom supstancom grade vanćelijski matriks vezivnog tkiva. Izgađena su od međusobno povezanih fibrilarnih (vlaknastih) proteina. Doprinose čvrstini (suprostavljaju se silama istezanja i pritiska) i elastičnosti vezivnih tkiva.

Razlikuju se prema mikroskopskom izgledu, sastavu i funkcijama pa se svrstavaju u tri tipa:

• kolagena vlakna, izgrađena od proteina kolagena
• elastična vlakna, izgrađena su od elastina
• retikularna vlakna, gradi ih kolagen.

Kolagena vlakna]] su čvrsta, debela, savitljiva, ali relativno neelastična i jaka, dok su elastična tanja, razgranata i elastična.

Kolagena vlakna

Kolagena vlakna su vrsta vlakana u vanćelijskom matriksu vezivnih tkiva izgrađena od fibrilarnog proteina kolagena. U vanćelijskom matriksu ima najviše ovih vezivnih vlakana. Imaju prečnik od 50 do 150 nm i mogu se organizovati u snopove različite debljine.

Sinteza kolagenih vlakana

Sinteza kolagenih vlakana odvija se u dve faze:

• sinteza prokolagena u ćelijama vezivnih tkiva, a i u mnogim drugim vrstama ćelija
• fibrilogeneza u vanćelijskom matriksu.

Sinteza prokolagena

Kolageni fibrili nastaju polimerizacijom molekula kolagena u paralelne nizove (polipeptidne lance). Susedni paralelni nizovi povezani su kovalentnim vezama. Za čvrsto povezivanje polipeptidnih lanaca neophodna je aktivnost određenih enzima koji zahtevaju prisustvo vitamina C kao kofaktora. Nedostatak ovog vitamina, koji se javlja pri oboljenju skorbut, ispoljava se u stvaranju nedovoljno čvrstih kolagenih vlakana.

Polipeptidni lanci kolagena tipa I (predstavljaju oko 90% telesnih kolagena) sintetišu se na ribozomima rapavog endoplazmatičnog retikuluma i ubacuju u šupljine njegovih cisterni, gde se tri lanca međusobno povezuju čime nastaje protokolagen. Protokolagen se pomoću transportnih vezikula prenosi do Goldžijevog aparata. Polipeptidni lanci protokolagena u njegovom centralnom, najvećem delu su raspoređeni u obliku trostrukog heliksa, dok na krajevima to nije slučaj. Procesom egzocitoze molekuli protokolagena se oslobađaju u vanćelijski matriks.

Fibrilogeneza

Obuhvata skraćivanje molekula protokolagena tako što se njihovi krajevi dejstvom enzima, protokolagen peptidaza, cepaju i svode na dužinu koja omogućava njihovo lateralno povezivanje i obrazovanje kolagenih fibrila. Skraćeni molekuli su sada molekuli zrelog kolagena, tropokolagena. Posle toga dolazi do obrazovanja poprečnih kovalentnih veza između fibrila što im daje čvrstinu pa se uspešno mogu suprotstaviti silama istezanja.

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.