Vombat
Vombat (Vombatus ursinus, Shaw, 1800) je torbar iz porodice Vombatidae (Burnett, 1829). Naziv „vombat“ potiče od Eora aboridžinske zajednice koja je živela u okolini današnjeg Sidneja (sr.wikipedia.org).
Sadržaj
Areal rasprostranjenja
Naseljavaju predele Jugo-istočne Australije i Tasmaniju.
Stanište
Živi u toplim i sušnim predelima, planinskim i šumskim oblastima Australije i Tasmanije. Vombati kopaju i izrivaju velike sisteme pod zemljom, slično glodarima, pomoću zuba i snažnih kandži.
Ishrana
Isključivi je herbivor, hrani se travom, korom drveta, raznim semenkama i korenjem. Njegov metabolizam je neubičajeno spor-potrebno mu je čitavih 14 dana da potpuno svari pojedenu hranu, što predstavlja prednost na aridnim staništima.
Opis vrste
Predstavnik ove porodice je kratkonog, jedan metar dug torbar, nalik mrmotu. Telo je nezgrapno, teško, vrat snažan i kratak, glava nezgrapna, uši su kratke i zaobljene, a rep vrlo kratak. Noge su kratke i savijene, na njima ima pet prstiju sa dugačkim, snažnim, srpastim kandžama.
Krzno vombata je prilicno oštro, boja varira između sive i braon, sve do crne. Dužina tela se kreće u proseku oko 1 m, a masa izmedju 20-35 kg.
Zubi, tj. sekutići slični su kao kod placentalnih sisara - glodara, ali su adaptirani za glodanje tvrde vegetacije. Kao i mnogi drugi herbivorni sisari, imaju veliku dijastemu između sekutića i kutnjaka, koji su relativno jednostavni.
Dentalna formula izgleda ovako:
| 1.0.1.4. |
| 1.0.1.4. |
Njihovi zubi nemaju koren, neprestano se troše i obnavljaju (www.sr.wikipedia.org).
Ponašanje
Aktivnost i teritorijalnost
Iako su aktivni uglavnom u sumrak i tokom noći, znaju da rizikuju i izlaze i tokom hladnih i oblačnih dana radi hrane. Vombat okupira teritoriju od 4-23 ha površine. Svaka jedinka ima oko desetak svojih jazbina i svaka ima po nekoliko otvora.
Socijalna struktura
Solitarna je životinja, u svojoj jazbini živi samostalno, kontaktira sa jedinkama suprotnog pola samo u sezoni parenja.
Odbrana od predatora
Brani svoj dom i pokazuje veliku agresivnost prema uljezima. Kada je napadnut, vombat je u stanju da pokrene i poslednji atom svoje snage da se suprotstavi neprijatelju (obično je to dingo), sruši ga preko krova svog tunela, dingo propada i vombat nabacuje zemlju na njega i zatire ga sve dok životinja ne prestane da diše. Tasmanijski đavo takodje predstavlja veliku opasnost. Ako stigne do svoje jazbine, vombat se okreće leđima ka ulazu u jamu i snažnim udarcima zadnjih udova je u stanju i da razbije lobanju životinje kojoj dozvoli da priđe i pokušava da ga dohvati sa ulaza. Osim snažnih pokreta zadnjih udova, predatoru hvatanje plena otežava i izuzetno zadebljao zadnji deo tela, građen od hrskavičave tvorevine, kao i vrlo mali i kratak rep. Nije plašljiv, ne ustukne pred ljudima i ne plaši se kao kenguri, ali traži da se poštuje njegova samoća. Napadnu osobu zna da ugrize za nogu, što je vrlo bolno, jer svojim oštrim zubima probije čak i ljudsku čizmu, kada se oseti ugroženo. Ćudljive je prirode i može izraziti agresivnost, ne samo kada je isprovociran, nego i kada jednostavno nije dobro raspoložen.
Zvučna komunikacija
Oglašava se promuklim režanjem.
Način kretanja
Kreće se vrlo sporo, ali ako je potrebno može dostici i 40 km/h i tu brzinu dostiže u vremenskom intervalu od samo 90 sekundi.
Reprodukcija i briga o potomstvu
Seksualnu zrelost dostižu sa 2 godine. U vreme sezone parenja, koja traje od aprila do juna, usamljeni vombati traže partnera. Ženka rađa nedoraslo mladunče nakon graviditeta od 20-22 dana. Kao i kod ostalih torbara, mladunče je sićušno i mora otpuzati do majčine torbe i zakačiti se za bradavicu, da bi preživelo. Tu boravi narednih 6 meseci, sve dok se potpuno ne formira ( www.tpwd.state.tx.us).
U majčinu torbu ulazi sa zadnje strane, torba je okrenuta tako, da prašina tokom iskopavanja jazbine ne bi oštetila ili isprljala mladunče. Iako je mladunče dovoljno odraslo, još godinu dana nakon napuštanja majčine torbe ono ostaje uz nju, majka mu pomaže u pronalaženju hrane. Ako se iznenada pojavi opasnost, mladunče uskače u torbu i tu se oseća sigurno. Sa svojih 18 meseci, dovoljno je odraslo i sposobno da se brine o sebi i nastavlja svoj život nezavisno od majke.
Životni vek
Dostižu najviše 5 godina starosti.
Ugroženost
Prema IUCN Crvenoj listi ugroženosti, spadaju u least concern kategoriju - malo zabrinjavajućih.
Literatura
- Brem, A. E. (2004): Život životinja. Mono i Manjana. Plato. Beograd.
- Parish, S., Cox K. (2008): Kangaroos and their relatives. Brisbane.
- Sanderson, I. T. (1967): Sisari. Mladinska knjiga. Ljubljana.
- www.animaldiversity.ummz.umich.edu
- www.animals.jrank.org
- www.animals.nationalgeographic.com
- www.animalspicturesarchive.com
- www.anra.gov.au
- www.arkive.org
- www.bbc.co.yu
- www.biolozi.net
- www.en.wikipedia.org
- www.encyclopedia2.thefreedictionary.com
- www.flickr.com
- www.myanimalblog.files.wordpress.com*)www.nhpa.co.uk
- www.prvabeogim.edu.
- www.sheppardsoftware.com
- www.sr.wikipedia.o
- www.tpwd.state.tx.us
- www.wildlifehealth.org.au
