Zingiberales
U okviru reda Zingiberales se uočavaju dve filogenetske linije koje imaju dosta morfoloških razlika, pa se u starijim klasifikacionim sistemima nisu dovodile u bliske srodničke odnose. Međutim, novija molekularnobiološka i genetička istraživanja su pokazala da su ova dva filogenetska pravca srodna. Red obuhvata zeljaste biljke koje naseljavaju suvozemne ekosisteme ili su stanovnici slatkih voda i mora. Stabljika predstavnika podreda Commelinineae podseća na stabljiku trava. Stabljika je na čvorovima zadebljala, a listovi su sa rukavcima. Predstavnici podreda Zingiberinae su često vrlo krupne biljke, sa rizomom različitog oblika. Listovi vrsta ovog podreda su vrlo krupni, celi, sa lisnom drškom ili rukavcem i zalaze jedan u drugi, pa izgleda kao da su umetnuti jedan u drugi kao kesice. Srednji nerv je vrlo istaknut, a sa njime paralelno teku mnogobrojni bočni nervi.
Predstavnici ova dva podreda se dosta razlikuju i po građi cveta. Naime, predstavnici podreda Zingiberineae imaju zigomorfne ili asimetrične cvetove, dok predstavnici podreda Commelinineae imaju aktinomorfne cvetove. Perijant kod predstavnika podreda Zingiberineae je diferenciran na čašicu i krunicu, dok perijant kod pojedinih vrsta drugog podreda može da bude i prost, odnosno nije diferenciran na čašicu i krunicu. Zajedničko za biljke obe grupe je da su najčešće dvopolne. Kod predstavnika podreda Commelinineae prašnika ima uvek šest, dok se kod vrsta drugog podreda ne razvija svih šest prašnika, te se ovaj plan menja, pa se andreceum sastoji od jednog ili više prašnika. Tučak je gotovo kod svih biljaka reda sagrađen od tri oplodna listića, ali se kod manjeg broja predstavnika podreda Comelinineae sreće tučak izgrađen od samo jednog listića. Plodnik biljaka podreda Zingiberineae je podcvetan, jednook ili trook. Kod biljaka podreda Commelinineae plodnik je nadcvetan, jednook ili trook. Plod podreda Zingiberineae je čaura ili je u obliku bobice, dok je seme kod većine vrsta obavijeno arilusom. Plod vrsta podreda Commelinineae je uvek čaura.
Značaj
Red obuhvata poznate začinske vrste:
Takođe, neke od vrsta ovog reda su veoma cenjene kao ukrasne biljke (poput vrsta familije Strelitziaceae). Najveći značaj za ljude imaju biljke iz familije banana (Musaceae), čiji se plodovi koriste u ishrani. Vrsta abaka (Musa textilis) se uzgaja radi dobijanja celuloznih vlakana iz listova, koja se koriste u industriji.
Filogenija i klasifikacija
Predstavnici ovog reda vode poreklo od biljaka iz reda Liliales, a najviše sličnosti imaju sa vrstama familije Asphodeloideae. Posebna karakteristika biljaka ovog roda se ogleda u redukciji broja prašnika.
U okviru reda Zingiberales se nalazi oko 2800 vrsta grupisanih u oko 135 rodova. Prema klasifikacionom sistemu skrivenosemenica koji je 13. aprila 2009. godine predložio istaknuti ruski botaničar Aleksej Šipunov, red Zingiberales je podeljen na dva podreda:
- Zingiberineae i
- Commelinineae.
Važno je napomenuti da su svi raniji klasifikacioni sistemi u okviru ovog reda izdvajali osam familija koje su u Šipunovom sistemu svrstane u podred Zingiberineae. Naime, ovaj ruski botaničar je familiju Strelitziaceae uvrstio u familiju Lowiaceae, familiju Costaceae uvrstio u familiju Zingiberaceae, a familiju Marantaceae uključio u familiju Cannaceae. Tako je redukovao broj familija sa osam na pet. Takođe je, prvi put u istoriji klasifikacije skrivenosemenica, uključio familiju Commelinaceae sa još četiri srodne familije (Hanguanaceae, Philydraceae, Haemodoraceae i Pontederiaceae) u red Zingiberales.
- Subordo: Zingiberineae
- Familia: Musaceae
- Familia: Lowiaceae
- Familia: Heliconiaceae
- Familia: Zingiberaceae
- Familia: Cannaceae
- Subordo: Commelinineae
- Familia: Hanguanaceae
- Familia: Commelinaceae
- Familia: Philydraceae
- Familia: Haemodoraceae
- Familia: Pontederiaceae
Literatura
1. Kojić M., Pekić S., Dajić Z.: Botanika, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.
2. Domac R.: Osnovi sistematske botanike, PMF, Zagreb, 1964.
3. Jakovljević S.: Opšta botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1960.
4. Suvorov V. V.: Botanika, Kolos, Moskva, 1961.
5. Dajić Z., Ljubojević L. i drugi: Praktikum iz morfologije i sistematike biljaka, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.
6. Tatić B., Blečić V.: Sistematika i filogenija viših biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002.
