Čarls Darvin
Čuveni lekar po imenu Erazmus Darvin je živeo sredinom XVIII veka kada je Engleska polako širila svoju imperijalističku vladavinu. U svom naučnom radu koji nosi naziv "Zoonomija ili zakoni organskog sveta" napisao je da su svi oblici života nekada živeli u moru i postepeno evoluirali u danas poznate vrste. Ovaj svoj rad je napisao pod velikim uticajem poznatog francuskog prirodnjaka Žorža Bufona. Bio je i jedan od osnivača Lunarnog društva. To je bila grupa koja je želela da skrene pažnju na prirodne nauke. Sedam godina nakon smrti svoga dede Erazmusa je rođen Čarls Darvin.
Detinjstvo
Darvin se rodio 12. februara 1809. godine u maloj varoši Šrusberi u Velikoj Britaniji. Njegov deda Erazmus Darvin je bio filozof, prirodnjak, pesnik i lekar, a u svojim delima je izneo ideju o evoluciji. Darvinov otac je takođe bio lekar. Najstarije uspomene Čarlsa Darvina dopiru do njegove četvrte godine kada je otišao u blizinu Aberdžila da se okupa u moru.
Majka mu je umrla u julu 1817. godine kada je njemu bilo nešto malo više od osam godina. Razlog smrti su jaki bolovi u stomaku. Čarls Darvin se majke slabo sećao, a najviše uspomena na nju je ostavila njena samrtnička postelja i plakanje njegovog oca posle razgovora sa majkom tokom njenih poslednjih dana. Zbog toga što je majku rano izgubio, njegove tri starije sestre su imale veliki uticaj na njegovo vaspitanje.
U proleće te iste godine njega upisuju u jednu školu u Šrusberiu gde je boravio samo preko dana. Ovu školu je držao sveštenik unitarijanske kapele u Haj Stritu – otac Dž. Kez. Čarlsova majka je bila unitarijanka, a i sam Čarls je kao dete odlazio tamo sa svojim starijim sestrama, ali i on i njegov brat su kršteni u engleskoj crkvi. U ovoj školi je bio godinu dana. Govorili su mu da sporije uči od njegove sestre Katarine. Dok je išao u tu školu mnogo je zavoleo prirodne nauke. Još od detinjstva je voleo da pravi zbirke razno raznih stvari: ljuštura, pečata, neplaćenih pisama, metalnog novca i minerala. U njemu je bila veoma jaka strast za skupljanjem koja vodi čoveka da postane sistematski prirodnjak, virtuoz, ili tvrdica. Ona mu je bila očigledno urođena, pošto ni njegov brat, ni njegove sestre nisu imale volje za to. Još kao mali je voleo da sređuje vrt na porodičnom imanju. Ljubav prema vrtlarstvu mu je preneo njegov otac. Mladi Čarls Darvin je voleo i da jaše ponija, a i da lovi u obližnjim šumama.
Čarls Darvin je kao dete bio čovečan na šta su uticale njegove sestre poukama i primernim ponašanjem. Mnogo je voleo da skuplja jaja, ali nikada nije uzeo iz ptičijeg gnezda više od jednog jajeta, sem u jednoj jedinoj prilici, kada ih je sve pokupio, ali ne zbog njihove vrednosti, već zbog nekakve razmetljivosti. Mnogo je voleo da peca i satima bi sedeo na obali reke i ribnjaka i gledao u plovak. Od dana kada je saznao kako može da umrtvi crve solju i vodom nikada nije naticao na udicu živog crva, mada je verovatno time uspeh bio umanjen.
Jedan događaj iz 1817. godine nam pokazuje da je Darvina interesovala raznovrsnost biljaka. Naime, on je rekao svome drugu Letonu kako on može da napravi raznobojne poliantuse i jagorčevine time što će ih zalivati izvesnim obojenim tečnostima. Naravno, to je bila čista izmišljotina i Čarls Darvin to nikada nije ni pokušao. Darvin je jednog dana doneo jedan cvet u školu i pričao da ga je majka naučila kako može da se sazna ime cveta čim mu se zagleda dobro unutra. Leton ga je pažljivo slušao jer ga je to silno zanimalo, te ga je nekoliko puta pitao kako se to može uraditi. Ali njegovo pravilo, sasvim prirodno, nije moglo da se primeni. Leton je posle postao poznati botaničar i lihenolog.
Kao dete Darvin je voleo da izmišlja laži i to je uvek radio da bi izazvao iznenađenje. Na primer, jednom je nabrao skupocenog voća sa stabala iz porodičnog voćnjaka i sakrio ga u žbun. Potom je odjurio da svima razglasi kako je pronašao gomilu ukradenog voća. Njegov otac, razumevši mladog Čarlsa, nije od tih laži pravio zločine, već je blago postupao prilikom tih izmišljotina.
Kao dete Čarls Darvin je bio poprilično naivan. To nam pokazuje jedan događaj kada ga jedan dečak koji se zvao Garnet uveo jednog dana u neku poslastičarnicu i kupio nekoliko kolača, ali nije platio pošto mu je poslastičar verovao. Kada su izašli iz poslastičarnice, Čarls ga upita zašto nije platio kolače. Garnet mu je odgovorio: "Šta? Zar ti ne znaš da je moj ujak ostavio veliku svotu novca opštini pod uslovom da svaki trgovac mora da daje sve što mu se zatraži i to svakome ko bude nosio svoj stari šešir i bude ga skidao na izvestan način?" Zatim mu Garnet pokaza kako se taj šešir skida. Onda on uđe u drugu radnju, gde su mu takođe verovali i zatražio neku sitnicu, skidajući šešir onako kako je određeno, i zaista je artikal dobio besplatno. Kada su izašli iz radnje, dečak je Čarlsu rekao:"A sad, ako hoćeš, možeš i sam da odeš u onu poslastičarnicu. Ja ću ti pozajmiti svoj šešir i možeš da dobiješ šta želiš, ukoliko znaš da skineš šešir kako je određeno." Čarls Darvin je radosno prihvatio velikodušnu ponudu i ušao u poslastičarnicu. Zatražio je malo kolača, mahnuo starim šeširom i izašao iz radnje. Ali kada je poslastičar potrčao za njim, Čarls se uplaši te ispusti kolače i poče bežati iz radnje. Kada je pobegao od poslastičara zgranuo se kada ga je njegov lažni prijatelj Garnet dočekao urnebesnim smehom.
Jednom, kada je bio još sasvim mali, u osnovnoj školi, ili još i pre nje, postupio je svirepo. Istukao je jedno psetance, prosto zato što mu je bilo prijatno da oseti svoju snagu. Ali udarci nisu mogli biti jaki, pošto psetance nije cikalo. Taj ga je postupak mučio jer je on kako tada tako i kasnije mnogo voleo pse. Psi su to izgleda prepoznavali, pošto je on bio vešt da ih odvoji od njihovih gospodara i privuče uza se.
U svojoj autobiografiji Čarls Darvin napominje da se iz perioda svog detinjstva jasno seća samo još jednog događaja – sahrane jednog konjanika. Naime, u sećanju mu je ostao prizor konja s konjanikovim praznim čizmama i karabinom obešenom o sedlo, i paljbe preko groba. Taj prizor je u njemu duboko uzburkao svu njegovu pesničku maštu.
Školovanje
Put oko sveta
Objavljivanje teorije evolucije
Literatura
- Loson, K. (2005): Darvin i evolucija, Narodna knjiga, Beograd
- Darvin, Č. (1937): Moj život, Srpska književna zadruga, Beograd
- Aleksopul, Aleksandar (1946): Osnovi učenja o evoluciji, Prosveta, Beograd
