Šumska breberina

Anemone nemorosa Klasifikacija

Carstvo Plantae Razdeo Magnoliophyta Podtip Klasa Magnoliopsida Potklasa Red Ranunculales Podred Familija Ranunculaceae Potfamilija Rod Anemone Vrsta Anemone nemorosa

Breberina (šumarica, otrov-sasa), Anemone nemorosa zaštićena je biljna vrsta samo u Vojvodini gde je retka biljka. Česta je u šumama hrasta, jasena, graba i bukve kao što se redovno javlja i u četinarskim šumama. Pripada familiji ljutića (Ranunculaceae), a ime je dobila od grč. anemos = vetar (duvanje vetra je povija) i lat. nemorus = šumski.

Otrovna je biljka jer u listovima i cvetovima sadrži jedinjenje anemonol. Anemonol se nalazi samo u svežim biljnim delovima, dok se sušenjem razgrađuje. Korišćenje svežih biljnih delova izaziva smetnje na centralnom nervnom sistemu.

Upotreba u medicini

Biljka sadrži otrovne sastojke, ali se koristi i kao lek. Svi delovi sadrže protoanemonin koji može izazvati ozbiljne iritacije kože i digestivnog trakta (mučnina, povraćanje, oštećenja sluzokože usta, proliv, povraćanje krvi, gorak ukus u ustima).

Danas se veoma slabo koristi u lečenju ljudi. Ranije se u alternativnoj, narodnoj medicini koristila protiv glavobolje i reumatskog gihta.

Literatura

• Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
• Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

• izvor fotografije: www.dkimages.com/discover/previews/815/20004507.JPG

Snežana Trifunović, dipl. biolog