Bionet škola za srednjoškolce

Potrebna mi je pomoć oko sledećeg zadačića:

Ako znamo da je učestalost gena za albinizam 1%, koja je verovatnoća da dve zdrave osobe dobiju albino dete?

P: Aa x Aa (samo ako su oba roditelja heterozigoti može se roditi albino dete) iz tog braka je verovatnoća rađanja albino deteta 0,25
q=0,01, a odatle je p=0,99 to zameniš u sledeća izračunavanja
učestalost sklapanja brakova između heterozigota je 2pqx2pq= 4p2q2 (ovo je p na kvadrat i q na kvadrat)
verovatnoća sklapanja braka između zdravih roditelja je (p2+2pq) x (p2+2pq)= 0,98
P= 0,25 x 4p2q2 /0,98 (ukupna verovatnoća)

Juče sam položio praktični ispit iz genetike, usmeni je 31.01.08. Tsnena, hvala na pomoći, mnogo mi je značilo...
Sada sam prepušten sam sebi jer oko usmenog nema puno pomoći, posao je veliki, dobar deo je odrađen ali ostalo je još puno posla, zato je vreme da se odmah krene, pozdravljam vas do sledećeg puta...

Čestitam! Nadam se, a i verujem, da za genetiku nece biti sledeceg puta, već da ćeš to pložiti. Držim ti palčeve javi se s' vremena na vreme da čujem kako idu ispiti. Da li si u kontaktu sa osobama koje su se prošle godine na ovom forumu pripremale za prijemni? Volela bih da znam šta je sa njima.

Da li mozete da pojasnite sled. zadatak: U jednoj indijskoj porodici otac O krvne grupe,a majka B imali su kcerku O kr.gr. koja se udala za coveka A kr.gr. u tom braku rodjene su 2 kcerke jedna AB, a druga OO.Objasniti ovu pojavu. Unapred hvala

Profesorice, skontala sam da je EUKALIPTUS na fakultetu, ali moram da pitam da li će i na prijemnom biti sličnih zadataka kao što je on postavljao, ili će se genetika više svoditi na teoriju?

[

Objasniću mada ovo ne treba za prijemni.

Kada jedan gen koči (inhibira) dejstvo drugog nealelnog gena onda se takva interakcija naziva epistaza. Vrlo redak gen, odnosno njegov recesivan alel h, kada se nađe u homozigotnom stanju (hh), koči stvaranje antigena A i B u krvi čoveka. Tada se ne ispoljavaju krvne grupe A, B i AB jer, iako osobe imaju alele A ili B (ili oba), je njihovo dejstvo inhibirano ovim recesivnim genom h. Tako npr. iako osoba ima genotip AAhh ona neće imati krvnu grupu A jer je alel A inhibiran. Osoba će tada imati O krvnu grupu.

Tako iz tvog zadatka kćerka O kvne grupe je ustvari imala genotip BOhh (h alel je inhibirao dejstvo B alela, nije se stvarao B antigen pa je njena krvna grupa bila O). U braku sa muškarcem A krvne grupe i dominantnim hozigotom za alel H (HH) mogu se dobiti deca AB i OO.

P: BOhh x AOHH

F1: ABHh, BOHh, AOHh, OOHh

Crazy little sister wrote:Profesorice, skontala sam da je EUKALIPTUS na fakultetu, ali moram da pitam da li će i na prijemnom biti sličnih zadataka kao što je on postavljao, ili će se genetika više svoditi na teoriju?

Iz genetike možete da očekujete i jedno i drugo: zadatke i teoriju.

1)Geni A i B su vezani i rastojanje između njih je 30 rekombinacionih jedinica. Heterozigotna jedinka genotipa AaBb može da formira četiri tipa gameta. Koji će biti procentualno najviše zastupljeni?
2)U populaciji u ravnoteži, gde se nalazi 3 puta više osoba sa dominantnim svojstvima nego sa recesivnim, kakva je učestalost dominatnog u odnosu na recesivni alel?

1) Pošto je rastojanje između gena A i B 30 rekomb. jedinica, učestalost rekombinacija između njih je 30%. Proporcija gameta koji nose rekombinacije alela Ab i aB po 15% (prepolovljeni procenti za gamete). Gameti u kojima nije došlo do rekombinacije su AB i ab i oni se obrazuju po 30%.

rešenje: gameti AB i ab će se obrazovati u najvećem procentu koji iznosi 30%

2) osobe sa dominantnim svojstvom su genotipa AA i Aa se javljaju sa učestalošću od p2 (p je na kvadrat)+ 2pq , a sa recesivnim svojstvom su aa čija je učestalost q2 (q na kvadrat)
p2 + 2pq = 3q2
q2= 0,25
q= 0,5
p=1 - q = 0,5

p=q

rešenje: učestalost dominantnog alela (p) jedanaka je učestalosti recesivnog alela