Homologi hromozomi,Genski Aleli

[LexAlex7]

Imam jedno mozda malo glupo pitanje al voleo bih da mi neko razjasni.Ako uzmemo gen za boju ociju recimo,da li se gen za recimo braon boju ociju nalazi na ocevom hromozomu,a drugi recimo gen za plavu boju ociju nalazi na majcinom hromozomu(govorim o 2 homologa hromozoma) da li su to onda genski aleli?tj. mene zanima da li se ta 2 gena nalaze na 1hromozomu(majcinom ili ocevom) ili se 1 nalazi na jednom 2. na drugom?

[LexAlex7]

tj. bolje formulisano da li se genski aleli nalaze u okviru 1 hromozoma ili u ovkviru 2(dva homologa)(1 na jednom drugi na drugom)

[tsnena]

U pitanju su aleli jednog gena i nalaze se na paru homologih hromozoma, jedan na majčinom a drugi na očevom hromozomu iz para. Za svaki od gena jedna osoba ima par alela (jedan alel se nalazi na jednom-majčinom, a drugi na drugom-očevom hromozomu).

[tsnena]

Pogledaj ovu sliku para hromozoma (''crni'' je npr. očev, a ''plavi'' hromozom je majčin) http://academic.brooklyn.cuny.edu/biolo ... osome.html na kojoj su slovima A i a obeleženi aleli nekog gena

[LexAlex7]

Hvala vam puno!!Nadovezao bih samo jos mendelovo pravilo razdvajanja genskih alela,na osnovu ovoga da li to znaci da se genski aleli razdvajaju u anafazi mejoze jedan?

[tsnena]

Hvala Aleksandre na lepim rećima!

Da, 1. Mendelovo pravilo razdvajanja upravo to znači. kada se u anafazi mejoze I razdvoje homologi hromozomi istovremeno se razdvoje i svi aleli koji su na njima. gameti (polne ćelije) koje nastaju kao rezultat mejoze imaju sada pojedinačne gene (alele). U sledećem koraku se sada ti pojedniačni aleli spermatozoida i jajne ćelije, prilikom oplođenja, ponovo sparuju dajući jedinke potomačke generacije (F1 ili F2). To je već 2. Mendelovo pravilo ''slobodnog kombinovanja'' kojim se u obzir uzimaju sve moguće kombinacije gameta, odnosno, alela u njima (''svaki sa svakim'' )

[branko]

Ja bih se isto nadovezao za 1. pravilo.Znamo da postoje homozigoti koji imaju iste alele jednog gena i kod oceve i majcine garniture hromozama (AA ili aa) i heterozigoti koji imaju razlicite alele istog gena (Aa). E sad,posto homozigoti(jedinke) nastaju spajanjem gameta sa identicnim alelima one mogu da obrazuju samo jedan tip gameta (A ili a) a heterozigoti 2 tipa gameta (A i a) Jasno mi je kako dolazi do razdvajanja bivalenata,to je anafaza I mejoze ali mi nije jasan sam proces razdvajanja alela. Ja znam da ce na kraju mejoze nastati gameti koji imaju haploidan br. hromozoma i koji ce nositi alele A ili a ali ne znam kako dolazi do toga da se zna da ce kod homozigota gamet nositi sigurno A ili a, a kod heterozigota moze jedan gamet nositi A a drugi a.
Mislim da je u pitanju krosing-over i to mijesanje alela koje mi nije jasno ali ja nigdje ne mogu da nadjem neku sliku ili nesta slicno na kojoj je prikazano to razdvajanje alela
Nadam se da mi nekako mozete pomoci
Pozdrav

[tsnena]

Branko, u pitanju je razdvajanje hromozoma u anafazi mejoze I. Svaki od para hromozoma (u paru homologih hromozoma jedan potiče od majke, a drugi od oca) sadrži jedan alel odgovarajućeg gena (iz tvog primera A ili a). kada se razdvoje hromozomi u anafazi I to istovremeno znači i razdvajanje alela koji se na njima nalaze. Pošto svaki od hromozoma ima dve hromatide do njihovog razdvajanja dolazi prilikom deobe hromozoma koja se dešava u anafazi II.

Dakle, par hromozoma, koji kosi iste aa (AA) ili različite alele (Aa) se u anafazi I razdvaja pa svaka novonastala ćelija sadrži po jedan od tih hromozoma/alela ( ako je homozigot u pitanju obe ćelije će imati hromozome sa istim alelom a ili A, ako je heterozigot onda će jedna ćelija imati alel a, druga alel A).

Pogledaj ovu šemu, biće ti jasno

[branko]

E sad mi je jasno.Problem je bio u tome sto sam ja mislio da iz anafaze I hromozomi izlaze rekombinovani-nakon krosing overa, medjutim oni izlaze isti tj,kao da nije bilo razmjene genetickog materijala izmedju hromatida u metafazi I jer nakon prve mejoticke diobe vidim da kcerke celije imaju hromozeme iste kao majke celije samo sto su haploidne. Da li grijesim?
Hvala puno na odgovoru !

[tsnena]

krosing-overom se razmenjuju geni (aleli) između dva homologa hromozoma što doprinosi da se geni roditelja pomešaju. Odnosno, krosing-over dovede do toga da se geni na jednom hromozomu ne prenose svi zajedno potomcima (u bloku što bi se reklo) već da se pre razdvajanja u anafazi I, majčini i očevi geni pomešaju. Krajnji ishod je da potomak ne dobije gene sa jednog hromozoma samo od jednog roditelja.

Znači, u profazi I se prvo iskombinuju geni između roditeljskih hromozoma (homologi spareni hromozomi), izvrši se krossing-over pa se onda takvi hromozomi dalje u mejozi razdvajaju, da ne ponavljam već rečeno.