Čulo vida čoveka

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Definicija.jpg
Definicija

Čulo vida čoveka čine parne oči smeštene u očnim dupljama. Sadrže čulne ćelije koji primaju svetlosne draži pa se nazivaju fotoreceptori.

Oči se sastoje od pomoćnih (zaštitnih) i glavnih delova.

Oči su najčudesnije čulo u našem telu One daju mozgu više podataka o našoj okolini nego sva ostala čula zajedno. Oko preko nerva šalje poruke mozgu o onome što gledamo. Mozak tumači poruke iz oka i tada postajemo svesni šta smo videli. Mi gledamo očima, a vidimo mozgom!

Građa i funkcija čula vida

Oči se sastoje od pomoćnih (zaštitnih) i glavnih delova.

Pomoćni delovi oka

Pomoćni delovi su istovremeno i zaštitni delovi oka. U njih spadaju:

  • očni kapci i trepavice,
  • obrve,
  • suzne žlezde,
  • vežnjača i
  • očni mišići.

Očni kapci zajedno sa trepavicama mehanički štite prednju, golu površinu očne jabučice. Pored toga, njihovim pokretima se razmazuje tečnost i tako održava  vlažnost površine oka. Tečnost koja vlaži oko luče suzne žlezde i vežnjača. Suze imaju još jednu ulogu, one sprečavaju bakterijske infekcije oka. Vežnjača je sluzokoža koja pokriva prednju površinu oka i prelazi na unutrašnjost očnih kapaka. Zahvaljujući očnim mišićima oko može da se pomera u različitim pravcima.

Glavni delovi oka

Glavni delovi oka


Glavni delovi oka su:

  • očna jabučica i
  • očni nerv.

Očna jabučica je loptastog oblika ili oblika jabuke (zato taj naziv). Njena unutrašnjost ispunjena je prozirnom, želatinoznom materijom, tzv. staklastim telom. Obavijena je sa tri opne:

  • beonjačom,
  • sudovnjača i
  • mrežnjačom.

Beonjača je spoljašnja, zaštitna opna bele boje. Njen prednji deo je providan i naziva se rožnjača. Rožnjača ima oblik polulopte, providna je  i propušta svetlost ka unutrašnjosti očne jabučice. (Rožnjača je umetnuta u beonjaču kao ''staklo na ručnom časovniku'')

Ispod beonjače se nalazi sudovnjača bogata krvnim sudovima koji oko snabdevaju hranom i kiseonikom. Deo sudovnjače koji se nalazi na prednjoj strani oka je dužica. Boja dužice daje boju očima i sprečava rasipanje svetlosti. Boja očiju je nasledna.  U centru dužice nalazi se okrugli otvor – zenica. Širina zenice se menja kontrakcijama mišića dužice zavisno od jačine svetlost i predstavlja refleksnu reakciju (refleks dužice).  Na jačoj svetlosti kontrahuje se mišić koji skuplja zenicu pa je ona uža. Na slabijoj svetlosti kontrahuje se drugi mišić koji otvara zenicu pa je ona šira. Iza dužice i zenice se nalazi očno sočivo. Za očno sočivo su vezani mišići (cilijarni mišići) čijim se kontrakcijama menja ispupčenost sočiva. Time se oko prilagođava prema daljini predmeta koji se posmatra. Kada se posmatraju udaljeni premeti ono je spljošteno (slabije prelama svetlost). Kako se razdaljina smanjuje tako sočivo postaje sve više ispupčeno čime jače prelama svetlost.

Mrežnjača se nalazi ispod sudovnjače u zadnjem delu očne jabučice. Ona je vrlo složene građe i sastoji se od više slojeva različitih ćelija. Najvažnije ćelije među njima su svakako dve vrste fotoreceptora: čepići i štapići (nazive su dobili prema obliku). Čepići su značajni za viđenje pri dnevnoj svetlosti i za razlikovanje boja, dnevni vid. Štapići omogućavaju viđenje u sumrak i pri slaboj svetlosti, osetljivi su na promenu jačine svetlosti. Odgovorni su za noćni vid i pomoću njih se oko prilagođava na tamu. Najveći broj čepića nalazi se u jednom udubljenju nazvanom žuta mrlja. Što je mesto na mrežnjači udaljenije od žute mrlje, u njemu je sve manje čepića, a sve više štapića. Nekoliko milimetara ispod žute mrlje nalazi se mesto gde očni nerv izlazi iz oka i naziva se slepa mrlja. Slepa mrlja je naziv dobila po tome što ne sadrži čulne ćelije pa ne prima svetlosne draži.

Viđenje

Providni deo oka čine rožnjača, zenica, sočivo i staklasto telo. Kroz njih prolaze i prelamaju se svetlosni zraci koji su se odbili od posmatranog predmeta. Njihova uloga je da na najbolji način sakupe i prelamaju svetlost kako bi ona doprla do mrežnjače. Svetlosni zraci padaju na žutu mrlju mrežnjače i na njoj se formira lik posmatranog predmeta. Lik je stvaran, jasan ali je izvrnut i umanjen. Od čulnih ćelija polaze očni nervi, po jedan iz svakog oka i nadražaj prenose do centra za vid. Centar za vid je smešten u potiljačnom delu kore jedne i druge hemisfere velikog mozga. Na osnovu iskustva mozak vrši obradu slika izvrnutog i umanjenog predmeta pa ga mi vidimo onako kako izgleda u prirodi (stvaran, uspravan i u prirodnoj veličini). Tek tada postajemo svesni šta smo videli.


Zanimljivosti.jpg
Zanimljivosti
  • Žuta mrlja je naziv dobila po tome što sadrži pigmente žute boje. Širine je oko 1,5  mm, a u njenom centru nalazi se udubljenje široko oko 0,3 mm. U tom udubljenju nalaze se samo čepići i tu je sposobnost vida najveća.
  • Mrežnjača čoveka sadrži oko 6,5 miliona štapića i 110-125 miliona čepića u svakom oku. U očnom nervu se nalazi oko milion nervnih vlankana. Iz ovih brojčanih podataka se nameće zaključak da je veći broj čepića ili štapića u vezi sa jednim nervnim vlaknom. Međutim, u udubljenju mrežnjače koje sadrži samo čepiće taj odnos je 1:1. Naime, svaki čepić je u vezi sa jednim nervnim vlaknom pa je tu vid najoštriji. Pošto je veći broj štapića povezan sa jednim nervnim vlaknom, oni ne mogu da prenose informacije o detaljima predmeta. Pomoću njih uočavamo oblik predmeta, ali bez mnogo detalja. Za detalje, boju i oblik zaduženi su čepići povezani svaki sa po jednim nervnim vlaknom.
  • U mrežnjači čoveka nalazi se mnogo više čepića i štapića nego što očni nervi imaju nervnih vlakana. Iz toga proizlazi da je veći broj čepića ili štapića u vezi sa jednim nervnim vlaknom. U žutoj mrlji svaki čepić je u vezi sa jednim nervnim vlaknom pa je tu vid najoštriji. Pošto je veći broj štapića povezan sa jednim nervnim vlaknom, oni ne mogu da prenose informacije o detaljima predmeta. Pomoću njih uočavamo oblik predmeta, ali bez mnogo detalja. Za detalje, boju i oblik zaduženi su čepići povezani svaki sa po jednim nervnim vlaknom.
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Mane i oboljenja oka


Literatura.jpg
Literatura
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.