Šareni daždevnjak

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Salamandra salamandra (foto:D. Katić)
Klasifikacija
Carstvo Animalia
Tip Chordata (hordati)
Podtip Vertebrata (kičmenjaci)
Klasa Amphibia (vodozemci)
Potklasa
Red Caudata (repati vodozemci)
Podred
Familija Salamandridae
Rod Salamandra
Vrsta Salamandra salamandra (šareni daždevnjak)


Šareni daždevnjak (lat. Salamandra salamndra) je vrsta daždevnjaka sa telom crne boje i velikim žutim pegama. Naseljava srednju i južnu Evropu šireći svoj areal do severne Afrike i Srednjeg Istoka ili drugačije rečeno od Iberijskog poluostrva do Irana i od severne Afrike do severne Nemačke. Živi u listopadnim šumama do nekoliko stotina metara nadmorske visine. Koža sadrži otrovne žlezde. Hrani se noću, glistama i puževima.

Opis

Šareni daždevnjak je najveća vrsta u familiji Salamandridae, prosečne dužine od 15 cm do 25 cm, sa izuzecima kada dostiže i 30 cm. Trup i glava su duži od repa, a udovi su debeli, robusni. Telo je crne boje i sa leđne i bočnih strana pokriveno krupnim žutim ili narandžastim pegama. Trbušna strana tela je siva, crna ili smeđa. Polni dimorfizam se uglavnom ogleda u tome što su ženke nešto veće od mužjaka, ali sa kraćim repom i udovima. Postoje još neke razlike kao što je npr. kloaka kod mužjaka izraženija nego kod ženki.

Stanište i ponašanje

Voli šumska staništa, posebno ona sa dosta hladovine i u blizini vode. Najveći deo vremena provodi ispod stena i panjeva ili se krije po pukotinama,rupama i ispod korenja velikog drveća. Takvo stanište mu pruža zaštitu i dovoljnu vlažnost. Obično koristi jedno isto skloniše veći broj godina. Eksperiment je pokazao da se šareni daždevnjak može vraćati u isto skloniše i posle više godina. Ne zna se tačno na koji način obeleži put da bi se orijentisao, niti šta služi kao orijentir, kao što nije poznato koja čula su pri tome važnija: čulo vida ili čulo mirisa. Neki eksperimenti ukazuju da je čulo vida jako važno za orijentaciju na tom putu do skloništa.

Iz skloništa izlazi u sumrak, a danju su aktivni samo u kišnom periodu kao i ženke u toku reproduktivog perioda. Kada preko dana izađu iz skloništa to predstavlja znak da će pasti kiša.

Glavni odbrana od predatora je toksičnost (otrovnost) na šta je on upozoren jarkom obojenošću daždevnjaka. Velika zaušna žlezda kao i niz žlezda raspoređenih po koži luče otrove, neurotoksine, koji izazivaju zapaljenje sluzokože, a kod manjih životinja, kojima se hrane, izazivaju i smrt.

Razmnožavanja

U doba parenja, koje se dešava najčešće leti, mužjaci polažu spermatofore (paketi spermatozoida) na zemlju, a ženke ih uvlače u unutrašnjost tela. Često dolazi do borbi između možjaka. Sperma se u njihovom telu zadržava sve dok ne nastupi ovulacija, a zatim se izvrši oplođenje (unutrašnje oplođenje). Razviće jaja i embriona u telu majke vrši se na račun žumanceta. U proleće naredne godine ženke legu mlade u vodu. Mladi mogu da budu larve ili mladi koji su potpuno metamorfozirali pa se šareni daždevnjak smatra viviparnom vrstom. Larve se legu u vode u kojima nema riba. U populacijama koje naseljavaju jug (npr. Izrael) vreme parenja je pomereno na period od oktobra do januara, dok se mladi legu u novembru/decembru, posle perioda sušnog leta za vreme koga su u fazi mirovanja (hibernacija). U toku života, koji može da traje i duže od 14 godina, ženke više puta daju potomstvo.

Status ugroženosti

Crvena knjiga: LC- poslednja briga
  • Nalazi se u listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije.
Vodozemci na Internetu
AmphibiaWeb
Vodozemci Srbije
PMF - biologija NS
БСЭ
AnimalDiversity Web
Amphibians and Reptiles of Europe
Tree of Life
Amphibian Species

Literatura

  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • vodozemci Srbije :www.well.org.yu/Salamandrasalamandra.htm
  • Animal Diversyti Web: animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Salamandra_salamandra.html