Darvinov nandu

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Darvinov nandu

Darvinov nandu ili mali nandu (Pterocnemia pennata) je vrsta nandua

Rasprostranjenost i stanište

Naseljava samo Južnu Ameriku, od Patagonije do Anda u Argentini, Čileu, Boliviji i Peruu. Živi na otvorenim ravnicama, stepama i istočnim padinama Anda. U vreme gnežđenja nalazi se u blizini jezera, reka ili bara iako gnezda pravi na suvom.

Spoljašnja morfologija

Sličan je sa nojem samo što je znatno manji pa se nekada naziva i južnoamerički noj. Visine je 92, 5 do 100 cm, a težine od 15 do 25 kg. Krila su proporcionalno veća nego kod drugih ptica trkačica, iako ne služe za letenje. Na kraju svakog krila nalazi se jaka kandža koju koristi kao oružje za napad i odbranu. Na nogama ima po tri prsta. Telo je pokriveno glatkim i mekanim perjem, smeđe boje sa belim mrljama. Mladunci su smeđe boje bez belih mrlja, a perje tipično za odrasle jedinke dobijaju u trećoj ili četvrtoj godini.

Reprodukcija

Na početku sezone gnežđenja mužjaci se bore za teritoriju. Kada obezbede teritoriju, pokušavaju da privuku ženke širenjem krila. Tako uspevaju da privuku 2 - 12 ženki, a zatim im se udvaraju tako što ispuštaju glasove i mašu krilima kružeći oko njih. Nakon parenja, ženke jedna za drugom polažu jaja u isto gnezdo i ostaju u grupi. U nedeljama koje dolaze one se vraćaju do gnezda na svaka 2-3 dana gde ponovo snesu jaja. Dimenzije jaja su prosečno 127 x 87 mm, a boja žućkasto do maslinastozelena. Kada završe polaganje jaja u jedno gnezdo, ženke odlaze da se pare sa dugim mužjacima i da nose jaja u gnezdo koje je na njegovoj teritoriji. Mužjaci leže na jajima i brinu o mladuncima. Inkubacija jaja traje 35 - 40 dana. Mužjak je u tom periodu vrlo agresivnog ponašanja prema bilo kome ko se približi gnezdu, uključujući i ženke koje naknadno snesu jaje pa su prinuđene da ga ostave u blizini. Mužjak najbliža jaja dokotrlja u gnezdo, a ona koja su dalje ostaju van njega. Takva jaja trule čime privlače muve koje postaju hrana kako mužjacima tako i mladima koji se izlegu iz jaja. U gnezdu obično završava od 13 - 30 jaja. probijanje ljuske i izlazak pilića je sinhronizovan i dešava se u roku od 24-48 sati. Pilići su sivkasto smeđi.

Posle nekoliko dana mužjak vodi piliće daleko od gnezda, a njihov međusobni kontakt održava se zvižducima. Kada su uplašeni ili u opasnosti, kada im je previše toplo ili previše hladno, pilići čučnu na zemlju ili se sakrivaju pod krila mužjaka. Mužjak se prema svojim pilićima ponaša vrlo zaštitnički. Osim toga, mužjak vrlo često usvaja piliće drugog mužjaka i brine o njima zajedno sa svojim mladuncima. Unutar jedne grupe se zbog toga nalaze mladunci različite uzrasne dobi. Mužjaci brinu o mladuncima oko 6 meseci koji ostaju u svojim grupama sve do polne zrelosti koju dostižu sa 2-3 godine.

Ponašanje

Darvinov nandu je prilično društvena ptica koja živi u mešovitim grupama svih uzrasta i oba pola. Ponekad se udružuje sa drugim divljim biljojed koji imaju dobro razvijeno čulo mirisa. Time obe vrste životinja imaju koristi jer se udruživanjem dobrog vida nandua i dobrog čula mirisa druge životinje otkrivaju predatori na velikoj udaljenosti. Putuju najčešće u grupama od 5-30 jedinki. Mužjaci su izrazito teritorijalnog ponašanja za vreme gnežđenja. Iako žive u grupama održavaju određeno rastojanje jedni od drugih.

Može dobro i brzo da trči dostižući brzinu od 60 km/h. Osim toga dobro i pliva. Ima dobro razvijen vid i sluh. Iako može pobeći od predatora, ima naviku da se povlači unazad, a onda odjednom skoči u grmlje i legne na zemlju. Pored toga koristi i sposobnost krtanja u cik-cak i naglog skretanja u desno, pri čemu je vrat postavljen horizontalno, a krila savijena da bi se lakše kretao kroz žbunje. Vodi dnevni način života, osim kada je previše vruće.

Ishrana

Ishrana se uglavnom zasniva na različitim biljnim delovima: korenu, plodovima, semenima, dok mali procenat otpada na životinjsku hranu: insekte i sitne kičmenjake. Pije jako malo vode pošto potrebe za vodom zadovoljava preko biljne hrane. Takođe guta i kamenčiće kojima se melje hrana u želucu. ne kreće se puno u potrazi za hranom pošto živi u staništima koja su njome bogata preko cele godine.

Literatura

  • Brem, A, E. (1982): Život životinja, Prosvjeta, Zagreb
  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.