Diplopoda

Klasifikacija Schizophyllum sabulosum
Carstvo Animalia Tip Arthropoda Podtip Myriapoda Klasa Diplopoda

Diplopoda ili diplopode je klasa u podtipu stonoga (Myriapoda). Otrkriveno je oko 10000 vrsta diplopoda. Nastanjuju tropska i umerena staništa. Žive u skrovitim mestima, ispod kamenja, oborenih stabala, u zemljištu i u pećinama. Telesna veličina je varijabilna, kreće se od nekoliko milimetara pa do 30cm. Uglavnom su herbivorne, mada, postoje karnivorne i omnivorne vrste koje su malobrojne. Razviće im je anamorfno.

Morfologija

Telo im je gradjeno od glave i trupa.

Njihova glava je dorzalno ispupčena a ventralno spljoštena. Na njoj se nalaze jedan par antena, proste oči (ocele) i usni aparat. Na antenama imaju Temesvarijeve organe koji služe za detektovanje vibracija i vlage. Neke vrste imaju redukovane oči. Usni aparat je gradjen od mandibula i jednog para maksila. Maksile su medjusobno srasle i obrazuju takozvani gnatohilarijum. Drugi par maksila je redukovan.

Schizophyllum sabulosum, shema građe tela

Trup diplopoda je karakteristično gradjen. Prvi trupni segment, kolum, je širi od ostalih i na njemu nema ekstremiteta. Drugi, treći i četvrti trupni segment poseduju po jedan par eksremiteta. Karakteristično za ovu klasu je takozvana udvojenost trupnih segmenata, po kojoj je ova klasa dobila ime Diplopoda (gr. diploos = dva; pus, podos = noga). U segmentu, koji je nastao srastanjem susedna dva segmetna, nalaze se dva para ekstremiteta za hodanje, dva para ganglija i dva para srčanih ostija. Trup se završava telzonom. Na površini tela imaju debelu kutikulu, posebno su masivne tergalne ploče. Uglavnom su crne ili braonkaste boje.

Anatomija

Na svakom udvojenom segmentu imaju po dva para trahejnih otvora (stigmi) koji su smešteni ventralno, na sternumu, za razliku od ostalih Mandibulata. Kao i ostale stonoge, vezane su za vlažna staništa jer njihove stigme nemaju mehanizme za zatvaranje. Parni Malpigijevi sudovi, preko kojih vrše ekskreciju, izlučuju, u većoj meri, amonijum nego ureu. Kod većine vrsta, ispod kutikule, nalaze se takozvane repelentne žlezde. One sisntetišu i luče repelentne materije koje služe za odbranu. Dodirom se mogu izazvati ozbiljna oštećenja na koži. Treći trupni segment je genitalni. Kod mužjaka, ekstremiteti sedmog trupnog segmenta služe za prenošenje spermatozoida do genitalnog otvora ženke i označavaju se kao gonopode. Spermatozoidi diplopoda su aflagelatni (bez biča) za razliku od drugih stonoga. Oplodjena jaja polažu u zemlju, a neke vrste prave i gnezda.

Klasifikacija

Na osnovu morfološke gradje, dele se na potklase:

• Pselaphognatha (Penicillata) i
• Chilognatha.

Pselaphognatha su sitne diplopode, veličine do 4mm. Poznato je oko 100 vrsta. Telo im je mekano i nemaju sposobnost sklupčavanja. Na trupu imaju nizove i čuperke dlačica. Mužjaci nemaju gonopode, a ne poseduju ni repelentne žlezde. Obuhvataju jedan red Polyxnida sa poznatim rodom Polyxenus.

Chilognatha su krupnije stonoge. Sve ostale vrste diplopoda pripadaju ovoj potklasi. Kutikula im je čvrsta i masivna. Imaju sposobnost sklupčavanja. Mužjaci poseduju gonopode i imaju repelentne žlezde. Poznati redovi su Glomerida, Polydesida i Julida.

Autor teksta:

student biologije

Literatura

• Brajković, M.(2004): Zoologija invertebrata (II deo), ZUNS, Beograd
• Tomanović, Ž. (2001): Sistemaika i filogenija beskičmenjaka