Echiurida

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Bonellia viridis

Echiurida su manja grupa beskičmenjaka sa celomom i jako redukovanom segmentacijom. Žive isključivo na morskom dnu u plitkim i dubokim vodama zariveni u pesak ili sakriveni u šupljine sprudova. Telo im je valjkasto sa rilicom (proboscisom) na prednjem kraju tela koja ima sposobnost uvlačenja u prednji deo trupa, a može i da se isteže kod nekih vrsta i preko 1 m. Kada se koristi u samoodbrani i otkine može da se regeneriše. U rilici se nalazi mozak, a pored njene osnove smeštena su usta. Na zadnjem kraju tela je analni otvor.

Površina tela pokrivena je epidermisom koji luči tanku kutikulu. Ispod epidermisa je vezivno tkivo koje sadrži pigmentne ćelije (daju boju telu), a ispod njega mišići raspoređeni u tri pravca: kružni, kosi i uzdužni.

Unutrašnji organi

Crevo je u vidu dugačke izuvijane cevi čija dužina može desetak puta da prevaziđe dužinu tela. Razlog tome je što se hrane sićušnim organskim česticama iz podloge (mikrofagija). Na srednjem crevu se obrazuje dodatno crevo, tzv. sifon preko koga se odstranjuje višak vode unet vodom. Treba napomenuti da uloga sifona nije sasvim razjašnjena. Zadnje crevo ima dva analna meška u kojima se nalazi od 12 - 300 struktura u obliku levka preko kojih se ostvaruje kontakt sa celomskom dupljom. Uloga ovim meškova je verovatno u izlučivanju i disanju.

Organi za disanje ne postoje već se ono obavlja preko cele površine tela, a po mišljenju nekih zoologa u disanju učestvuju i analni meškovi.

Krvni sistem je zatvorenog tipa. Sastoji se od dva glavna krvna suda, dorzalnog i ventralnog, koji su na početku i na zadnjem kraju trupa povezani poprečnim krvnim sudovima. Sposobnost kontrakcije ima dorzalni krvni sud.

Ekskrecija se obavlja metanefridijama, a prema najnovijim podacima i analnim meškovima. Primarna uloga metanefridija je izvođenje sazrelih polnih ćelija (nazivaju se polne metanefridije), a ekskrecija im je sekundarna uloga.

Nervni sistem se sastoji od nervnog prstena od koga polazi trbušna nervna traka na kojoj se nalaze ganglijska zadebljanja.

Polovi su odvojeni (gonohoristički polni sistem) pa je kod nekih vrsta jako izražen i polni dimorfizam, mužjaci (1-3 mm) su drastično sitniji od ženki (10 - 15 cm). Larva je trohofora i na njoj se uočavaju tragovi segmentacije koji kod odraslih jedinki iščezavaju.

Klasifikacija

Tip Echiurida ima jednu klasu Echiuroidea koja je podeljena na dva reda:

1. red Echiurinea, koji obuhvata vrste kod kojih nije izražen polni dimorfizam i koje naseljavaju Atlantski i Tihi okean: među njima se mogu izdvojiti:

2. red Bonellinea, kod kojih je polni dimorfizam jasno izražen; rodovi:

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Brajković M. (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000