Ekotoksikologija

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ekotoksikologija je multidisciplinarna nauka koja se bavi zučavanjem delovanja otrova na organizme, populacije i zajednice u uslovima zagađene sredine. Prvi put je Truhaut definisao 1969. Toksikologija životne sredine, ekotoksikologija, potiče od reči toksion, što znači otrov i logos, nauka. Ogroman broj hemikalija, koje su u svakodnevnoj upotrebi, ozbiljno ugrožava zdravlje čoveka i ostalih živih bića. Sam podatak da se u svakodnevnoj upotrebi nalazi oko 60 000 hemikalija i da se svake godine proizvede još 1000 novih, govori dovoljno koliko je taj problem ozbiljan. Nauka koja proučava štetne (toksične) efekte hemijskih materija na žive organizme naziva se toksikologija.

Ogroman je broj faktora sredine koji mogu izazvati određene zdravstvene posledice po čoveka i ostalih živih bića:

  • uticaji zagađenog vazduha,vode, hrane i zemljišta
  • uticaji energije zračenja
  • efekti buke i vibracija.
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Antropogeni faktor

Načini delovanja i posledice

Brojne hemijske zagađujuće materije, koje dospevaju u okolnu životnu sredinu, izazivaju niz raznovrsnih poremećaja u organizmu od kojih se izdvaja:

  • trovanje - toksično dejstvo
  • oštećenja naslednog materijala - mutageno dejstvo
  • oštećenja ploda (embriona, fetusa) - teratogeno dejstvo
  • pojava raka na različitim organima - kancerogeno dejstvo


Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Toksično dejstvo zagađujućih materija

Mutageno dejstvo

Mutageno dejstvo može izazvati dva tipa genetskih oštećenja:

1. promene u građi i broju hromozoma (aberacije); ove promene se mogu uočiti mikroskopom;

2. promene u samim genima ( genske mutacije).

Mutageni faktori mogu se podeliti u tri grupe:

1. fizički mutageni u koje spadaju različite vrste zračenja iz prirodnih i veštačkih izvora;

2. hemijski mutageni - brojna organska i neorganska hemijska jedinjenja, kao i materije koje dospevaju hranom (aditivi, pesticidi, antibiotici) te ih je stoga teško kontrolisati;

3. biološki mutagenivirusi, kao i proizvodi metabolizma određenih organizama.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Mutageno dejstvo zagađujući materija


Kancerogeno dejstvo

Kancerogeno dejstvo toksina ogleda se u izazivanju malignih promena (rak ili kancer) različitih organa u organizmu. Takve kancerogene materije preobraćaju normalne ćelije u ćelije raka koje se ubrzano dele stvarajući maligne tumore (rastu i ugrožavaju okolna tkiva – metastaze).

U poslednje vreme pronalazi se sve više materija sa kancerogenim dejstvom, pa se smatra da ove materije mogu čak u 60-90% slučajeva biti uzrok raka ljudi. Virusi pored mutagenog mogu imati i kancerogeno dejstvo na organizam (tz. onkogeni virusi). Smatra se da postoji oko 2000 potencijalno kancerogenih materija. Dim od cigareta sadrži više od 30 kancerogenih materija.

Danas su najaktuelnije sledeće hemijske materije koje se mogu naći u hrani, a moraju se staviti pod strogu kontrolu:

  • pesticidi i proizvodi njihove razgradnje
  • toksični metali i nemetali (Pb,Hg,Cd,As,Cu i dr.)
  • aditivi (boje, konzervansi, emulgatori i dr.)
  • deterdženti
  • hormoni
  • fenoli
  • antibiotici
  • vinil-hlorid
  • enterotoksini (botulinusa,stafilokoka i dr.)
  • radionukleidi
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Kancerogeno dejstvo zagađujućih materija


Teratogeno dejstvo

Teratogeno dejstvo ovih materija je njihova sposobnost da trajno oštete embrion i izazovu pojavu nakaznosti (grč. terata = nakaza). Najveća osetljivost čoveka na dejstvo teratogenih materija je period u toku prva tri meseca trudnoće, koji se karakteriše brzim rastom ćelija i obrazovanjem organa embriona. Materije sa ovakvim dejstvom su mnogi citostatici, neki antibiotici, pesticidi dr.

Talidomidska tragedija

Dešava se da čak i odobreni lekovi mogu da budu  teratogeni. Talidomid je pušten u prodaju kao čudotvorni lek koji deluje protiv bolova, nesanice, prehlade, glavobolje i dr. Lek se prepisivao i trudnicama u prva tri meseca trudnoće kao potpuno neškodljiv za lečenje jutarnjih mučnina i povraćanja. Lek je prepisivan u Kanadi, Evropi, Australiji i delovima Azije od 1950. do 1960.  U tom  periodu rođeno je više od 10.000 dece u 46 zemalja sa deformitetima udova kao posledica upotrebe talidomida tokom trudnoće.

Nakon ove tragedije donet je zakon o strožijoj kontroli lekova pre njihove upotrebe.

Ključni pojmovi

Ekotoksikologija se bavi izučavanjem delovanja otrova na organizme, populacije i ekosisteme u uslovima zagađene životne sredine.

Toksično dejstvo predstavlja zbir poremećaja, fizioloških, biohemijskih, strukturnih  koji nastaju u organizmu pod dejstvom neke otrovne (toksične) materije.

Kancerogeno dejstvo zagađujućih materija ogleda se u izazivanju malignih promena (kancer - rak) različitih organa u organizmu

Teratogeno dejstvo zagađujućih materija je njihova sposobnost da trajno oštete embrion i izazovu pojavu nakaznosti (grč. terata = nakaza).

Mutageno dejstvo može izazvati dva tipa genetskih oštećenja hromozomske  i genske mutacije.

Literatura.jpg
Literatura
  • Janković, M.,Đorđević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
  • Đukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991.
  • Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979.
  • Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.