Giberelini

Giberelini su grupa biljnih hormona koji su nađeni osim u biljkama i u gljivama. Prvi otkriveni giberelin nije pripadao biljnim hormonima već je izolovan iz gljive Giberelle fujikuroi koja parazitira na pirinču i po kojoj je čitava ova grupa hormona nosi naziv. Utiču na rastenje stabla koje je posebno izraženo kod patuljastih biljaka.

Otkriće giberelina

Otkriveni su 1926. g. u Japanu radom fiziologa Kurosave (Kurosawa) na gljivi Giberelle fujikuroi koja parazitira na pirinču. Kod biljaka pirinča koje su zaražene ovim parazitom stablo se jako izdužuje zbog čega biljke polegnu i ne donose plod. Otkriveno je da uzrok tome parazitska gljiva koja u tkivo domaćina izlučuje hormon koji je po njoj dobio naziv giberelin.

Desetak godina kasnije, tačnije 1938. godine, opet japanski fiziolozi Jabuta i Sumiki (Yabuta i Sumiki) uspevaju da izoluju giberelin u vidu kristalne materije.

Kasnije, 1956, su ovi hormoni otkiveni i kod biljaka, a danas je poznato preko 100 njihovih različitih vrsta i to 20 u kukuruzu, 14 u pirinču, preko 8 vrsta u semenima pasulja itd.

GA₃

Hemijski sastav

Giberelini pripadaju grupi diterpenoida (19 ili 20 C-atoma) koji imaju gibanski prsten u molekulu, a mogu se odrediti kao giberelinske kiseline. Giberelinske kiseline se, prema međunarodnom dogovoru, obeležavaju kao GA_n, gde n predstavlja redni broj određenog giberelina. Podela ovih hormona izvršena je prema hemijskoj strukturi, a ne prema njihovom fiziološkom delovanju.

Metabolizam

Giberelini nastaju u hloroplastima i njihovim prekursorima u mladim listovima vršnih pupoljaka, meristemskim tkivima stabla i korena, semenima. Početno jedinjenje u biosintezi je mevalonska kiselina koja nastaje od acetil koenzimaA. Od nje proces teče kroz još dve faze koje se odvijaju u endoplazmatičnom retikulumu u citosolu. Prvo nastaje GA₁₂ aldehid, osnovno jedinjenje od koga nastaju svi giberelini. Od mesta sinteze hormoni se transportuju provodnim tkivom, floemom, u neaktivnom obliku do mesta gde će delovati.

Fiziološko delovanje

Najvažniji fiziološki efekti giberelina su:

• izduživanje internodija stabla biljaka što je posebno izraženo kod patuljastih biljaka i biljaka sa lisnom rozetom
• pospešivanje klijanja semena i omogućavanje klijanja semena kada nisu zadovoljeni uslovi spoljašnje sredine, tako se stratifikacija semena može zameniti delovanjem giberelina pa će semenke klijati iako nisu stratifikovane
• podsticanje partenokarpije, što je posebno izraženo kod krastavca i paradajza
• imaju pozitivni uticaj na razvoj boljeg i krupnijeg ploda
• ubrzavaju cvetanje, utiču na smanjenje broja cvetova čime se dobijaju krupniji plodovi

Literatura:

• Vujaklija, M: Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd
• Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
• Nešković Mirjana, Konjević R, Ćulafić Ljubinka (2002): Fiziologija biljaka, NNK, Beograd
• Karlson, P: Biokemija, Školska knjiga, Zagreb, 1976
• Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998
• Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
• Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
• Kojić, M. (1989): Botanika, Naučna knjiga, Beograd

Snežana Trifunović, dipl. biolog