Hormoni adenohipofize

Veze hipotalamusa i adenohipofize u regulaciji rada žlezda/organa

Hormoni adenohipofize predstavljaju grupu hormona koje izlučuje prednji režanj (lat. lobus anterior) hipofize ili adenohipofiza, čije je izlučivanje pod kontrolom hormona hipotalamusa. Značaj ovih hormona je prvi put razjašnjena 1909. g. kada je jednom američkom farmeru izlečena bolest akromegalija pošto je uklonjen tumor koji je vršio pritisak na ovu žlezdu. Biohemijski se među njima razlikuju proteini, glikoproteini i polipeptidi. Neki od njih su prisutni kod svih kičmenjačkih grupa i kod svih imaju istu ulogu, dok se drugi razlikuju po delovanju kod različitih kičmenjaka.

Hipotalamus - adenohipofiza

Hipotalamus i hipofiza su povezani anatomski i funkcionalno u tzv. hipotalamusno-hipofiznu osovinu preko koje se ostvaruje kontrola rada drugih endokrinih žlezda, organa i tkiva. Lučenje svakog hormona hipofize je pod kontrolom odgovarajućeg hormona hipotalamusa, koji se nazivaju oslobađajući hormoni jer povećavaju lučenje hormona hipofize. Tako, gonadotropni oslobađajući hormon (GnRH) povećava izlučivanje hormona rasta adenohipofize. Osim toga, hipotalamus luči i hormone/faktore koji inhibiraju lučenje hormona ali, za razliku od oslobađajućih faktora, ne postoje za sve hormone adenohipofize.

Između hormona hipotalamusa i hormona adenohipofize je obostrana i zasnovana je na principu negativne povratne sprege - hormoni hipotalamusa stimulišu lučenje hormona adenohipofize pa kada se njihova količina poveća to deluje povratno na hipotalamus koji prestaje sa lučenjem hormona. Veza je ostvarena posredno, preko portalnog krvotoka.

Hemijska struktura

Prema svojoj hemijskoj prirodi hormoni adenohipofize mogu biti:

• polipeptidi, kada sadrže manje od 100 aminokiselina; pripada im ACTH, intermedini
• proteini, kada u njihov sastav ulazi više od 100 aminokiselina; hormon rasta i prolaktin su proteinske prirode;
• glikoproteini, kakavje tirotropni hormon.

Podela

Prema delovanju na organizam mogu se razvrstati u dve grupe:

1. metaboličke, koji ostvaruju direktno fiziološko dejstvo na ciljna tkiva/ćelije; oboj grupi, uzimajući u obzir sve kičmenjake, pripadaju dva hormona:

• hormon rasta ili somatotropni hormon (somatotropin) podstiče rastenje
• prolaktin se izlučuje kod svih kičmenjaka (od riba do sisara), a kod sisara podstiče razvoj mlečnih žlezda i izlučivanje mleka

2. regulatorno specifične, stimuline (tropine), hormone koji stimulišu (podstiču) rad drugih endokrinih žlezda; pripadaju im:

• tireotropni hormon (TSH) , stimuliše rad štitne žlezde (tiroidna žlezda)
• gonadotropni hormoni, koji stimulišu rad polnih žlezda (gonada): folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH);
• adenokortikotropni hormon (ACTH), stimuliše rad kore nadbubrežne žlezde
• intermedin alfa (alfa MSH)
• intermedin beta (beta MSH)
• lipotropini (LPH), stimulišu prelazak masti i masnog tkiva u krv
• endorfin

Poremećaji funkcije

Poremećaj funkcije adenohipofize

Literatura

• Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd
• Davidović, Vukosava (2003): Fiziologija I, ZUNS, Beograd
• Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
• Petrović, Jelena, Crkvenjakov, R, Kojić, Milka, Savić, Ana (1980): Biohemija i molekularna biologija sa praktikumom (za IV raz. usmerenog obrazovanja), Naučna knjiga, Beograd
• Tadžer, I (1976): Opšta patološka fiziologija, medicinska knjiga, Beograd-Zagreb

Snežana Trifunović, dipl. biolog