Hromozomske trake

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu

DNK nije homogena duž krakova hromozoma. Tokom mitoze i mejoze, u metafaznim pripremama, mogu se uočiti lokalne varijacije stepena kondenzacije hromatina od kog se formira heterohromatin. Ostale razlike, kao što su odnos A+T prema C+G i koncentracija, kompozicija i dužina repetitivnih sekvenci mogu postati uočljive specifičnijim tehnikama bojenja.

Šabloni traka džinovskih politenih hromozoma iz pljuvačnih žlezda i nekih drugih tkiva larvi Diptera pokazali su se posebno korisnim u raspoznavanju kriptičnih vrsta, kao i u rekonstrukciji njihove filogenije (Dunbar, 1966). Ovakva istraživanja imaju velik značaj, kao što je to slučaj sa do danas najobimnije proučavanim grupama iz familije crnih muva Simulidae, koja uključuje mnoge vrste prenosioce ozbiljnih oboljenja, posebno u tropima. Citotaksonomija ovih muva u mnogome je olakšana postojanjem šablona traka njihovih politenih hromozoma. U okviru familije Simulidae, broj hromozoma je konstantan i n iznosi 3. Eusimulion aureum grupa ima atipičnu vrednost haploidnog broja hromozoma koji iznosi 2, ali ispitivanja njihovih šablona traka pokazala su da je kod ove grupe vrsta došlo do fuzije dva manja hromozoma.

Uprkos njihvoj ogromnoj korisnosti u citotaksonomiji mušica, politeni hromozomi retko postoje kod drugih organizama i stoga prepoznavanje hromozoma i njihovih delova kod drugih grupa organizama zavisi uglavnom od upotrebe pogodnih tehnika bojenja. Trakasti šabloni mogu se uočiti i kod mnogih nepolitenih hromozoma nakon pogodnih metoda bojenja, kao što su tehnike C-, G- i Q-traka. C-tehnika bojenja hromozoma gimzom omogućava detekciju tzv. satelitske DNK, koja se sreće u heterohromatinskim regionima u blizini centromere, dok G-tehnika sa istom supstancom za bojenje kao prethodna tehnika detektuje delove hromozoma bogate parovima A-T nukleptida, budući da je vezana za količinu disulfidnih mostova u okviru nehistonskih proteina hromozoma. Q-tehnika bojenja traka zasniva se na upotrebi kvinakrina kao supstance za bojenje, a ovom tehnikom se detektuju delovi hromozoma bogati A-T parovima nukleotida kao fluorescentni regioni pod UV svetlošću. U slučajevima kada su primenjivane, ove tehnike često su znatno doprinele identifikovanju homologija hromozoma, inverzija, translokacija, itd. i kao i druge karakteristike upotrebljene su za izradu kladograma.

Razlikovanje inače sličnih hromozoma pomoću hromozomskih traka otkrilo je i neke interesantne aspekte organizovanja hromozoma u mitozi i mejozi kod poliploidnih hibrida. Deoba ćelije se pokazala sofisticiranijom i organizovanijom nego što se isprva mislilo. Kod hibridnih ćelija garniture hromozoma od oba roditelja nisu jednostavno nasumično razvrstane tokom deobe, već u metafazi hromozomi jednog roditelja teže da formiraju prsten oko hromozoma drugog roditelja (Linde-Laursen i van Bothem, 1988).

Reading.gif
Za više podataka pogledati Metode analize hromozoma

Literatura

  • Goto, H. E. 1982. Animal taxonomy. London: Edward Arnold.
  • Quicke, D. L. J. 1997. Principles and techniques of contemporary taxonomy. London: Blacki Academic & Professional.
  • Simonović, P. 2004. Principi zoološke sistematike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
iz seminarskog rada Kariološki karakteri i metode u taksonomiji, Marije Markov