Imunološke reakcije

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Definicija.jpg
Definicija...........................................................................................................................................................................................................................................................................

Imunološke, odbrambene reakcije se podstiču i odigravaju u organizmu pri kontaktu sa nekim za njega stranim telom. Materije koje izazivaju te odbrambene reakcije nazivaju se antigeni. Organizam reaguje na antigene stvaranjem odgovarajućih antitela.

Antigeni

Antigeni su u 99% slučajeva proteini, mada mogu biti i nukleinske kiseline, polisaharidi i neki složeni lipidi. Oni mogu činiti deo bakterija ili virusa ili mogu biti toksini (otrovi koje ispuštaju ti strani organizmi). Neki antigeni su u telu prisutni od rođenja, npr. oni koji određuju krvne grupe ABO i Rh sistema i tkivni antigeni. Sopstvene belančevine nemaju odlike antigena, ali ako se belančevine jedne osobe unesu u drugu osobu, nastaju imunološke reakcije. Imunološke reakcije u slučaju pogrešne transfuzije krvi mogu biti vrlo teške.

Antitela

Antitela su proteini iz grupe imunoglobulina i produkuju ih B-limfociti. Molekul imunoglobulina sačinjavaju četiri polipeptidna lanca: dva ista teška (duža) i dva ista laka lanca (otprilike su duplo kraći od teških lanaca). Teški i laki lanci su spojeni disulfidnim (S-S) i kovalentnim vezama obrazujući Y formaciju. Svaki teški i laki lanac se sastoji od konstantnog regiona i varijabilnog regiona . Varijabilni region sadrži aminokiseline čiji je redosled specifičan za određeni antigen, što znači da se tim delom antitelo vezuje za antigen. Sastav aminokiselina u konstantnom regionu isti je za sva antitela koja pripadaju istoj klasi (vrsti) pa se prema njemu i vrši podela na klase. Postoji pet glavnih klasa imunoglobulina – IgG, IgM, IgA, IgD i IgE.

Imunogenetika

Sinteza teških i lakih lanaca antitela je pod kontrolom gena. Svaki polipeptidni lanac imunoglobulina kontrolišu dva različita gena: gen V (za varijabilni deo) i gen C (za konstantni deo). Prema tome, genetička kontrola sinteze lanaca imunoglobulina odstupa od opšteg shvatanja jedan gen – jedan polipeptidni lanac, već se ostvaruje po principu dva gena – jedan polipeptidni lanac.

Mehanizam imunoloških reakcija

Stvaranje kompleksa antigen-antitelo

Uloga humoralnog imuniteta sastoji se u sintezi antitela (imunoglobulina) sposobnih da se sjedine sa antigenima koji su izazvali njihovo obrazovanje i da ih, u krajnjem ishodu, odstrane. Ukoliko neki mikroorganizam ili stana materija dospe u organizam, ona deluje kao antigen i izaziva stvaranje antitela. Na ćelijskoj membrani B-limfocita nalazi se jedan receptorni protein koji se vezuje za antigen. Taj kontakt aktivira B-limfocite da se dele na brojne ćelije. Novonastale ćelije luče antitela koja su specifična za taj antigen i ista su kao receptorni protein na membrani B-limfocita. Antitela se vezuju za antigen pri čemu se stavara kompleks antigen-antitelo koji vrši razaranje ili neutralizaciju antigena. Deo antitela koji je odgovoran za vezivanje sa antigenom je aktivni centar i nalazi se na varijabilnom delu teškog lanca. Tako antigen koji uđe u ćeliju igra ulogu kalupa prema kome se proizvodi određeno antitelo.

Reakcije antigen-antitelo

Za svaki antigen stvara se odgovarajuće antitelo koje deluje na jedan od niza različitih načina:

  • neutralizacijom deluju antitoksini na toksine tako što se stvori kompleks kojim se sve toksične grupe blokiraju antitelom;
  • aglutinacijom antitela se vezuju za površinu bakterija i virusa i dovode do njihovog slepljivanja (aglutinacije); i eritrociti mogu da aglutiniraju ako se unesu u organizam druge osobe (vidi krvne grupe);
  • lizom antitela rastvaraju membranu bakterija čime one postaju bezopasne.
Literatura.jpg
Literatura.........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
  • Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd
  • Nikolič, B.(1991) : Osnovi fiziologije čoveka, Medicinska knjiga, Beograd- Zagreb
  • Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
  • Petrović, Jelena, Crkvenjakov, R, Kojić, Milka, Savić, Ana (1980): Biohemija i molekularna biologija sa praktikumom (za IV raz. usmerenog obrazovanja), Naučna knjiga, Beograd
  • Tadžer, I (1976): Opšta patološka fiziologija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb