Istočni sivi kengur
Istočni sivi kengur (Macropus giganteus) je vrsta kengura iz porodice Macropodidae.
Sadržaj
Areal rasprostranjenja
Istočni sivi kengur je veliki torbar i vrsta kengura koja nastanjuje otvorene oblasti Južne i Istočne Australije, kao i Tasmaniju. Naučno ime ove vrste je pomalo zbunjujuće - ukazuje na njegovu veličinu, iako je najveći predstavnik zapravo crveni kengur (www.wikipedia.org).
Stanište
Oni su karakteristične životinje velikih australijskih travnatih područja i sposobne za brzo kretanje.
Ishrana
Kenguri su krupni biljojedi, hrane se travom i korenjem tako što je preživaju, jedu još i koru sa drveća, pupoljke, plodove, ponekad i zeljaste biljke. Njihova omiljena hrana je takozvana kengurska trava. Kenguri pasu travu i zbog te osobine su im se razvili specifični zubi. Sekutićima prinose ustima travu blizu zemlje, dok je kutnjacima seku i melju. Dve strane donje vilice na kojoj se sekutići nalaze odvojeni, nisu spojene, zato kenguri imaju širok ujed.
Različite vrste kengura jedu različitu vrstu hrane. Sivi kenguri, pak, se opredeljuju za svežije, sočnije izdanke trave jer su životinje koje žive na obodu šume i stanovnici travnatih prostranstava, suprotno crvenim, koji nastanjuju pustinje. Tokom sušne sezone, svi kenguri zadržavaju ostatke hrane u digestivnom traktu duži period vremena da bi upili i poslednje ostatke vlage. Međutim, sivi kenguri su skloniji dehidrataciji, jer nemaju preveliku potrebu da održe vodu na njihovom travom i vodom bogatom staništu.
Opis vrste
Krzno im je gusto, glatko i meko, izrazito sive boje koja postepeno prelazi u braon nijanse, sa belim stomakom, nogama i krajem repa. Kenguri koji nastanjuju prostore oko obala su uglavnom svetlije obojeni od onih kengura iz unutrašnjosti zemlje. Odlikuje ih mala glava, velike uši, kao i svetla traka koja se prostire duž njuške između nozdrva. Iako manji od crvenog, istočni sivi kengur obično je teži od svog rođaka. Mogu da narastu od 85 – 140 centimetara u dužini, a masa mužjaka iznosi 55 – 66 kilograma.
Kao i ostali kenguri, poseduju snažne zadnje udove i kratke prednje. Butni i lisni deo noge, a naročito stopalo, jako su izduženi. Na stopalima samo četvrti i peti prst su snažno razvijeni i snabdeveni dugim, kopitastim kandžama, dok veliki prst sasvim nedostaje. Drugi i treći su postali sićušna “ručica za čišćenje” koju mogu da upotrebe samo za glačanje krzna (Slika 19, 20). Poseduju takođe mišićav rep koji prelazi dužinu od 100 centimetara (www.wikipedia.org).
Ponašanje
Aktivnost
Mnoge vrste su noćne životinje, obično provode dane izležavajući se, dok su noću i ujutro u potrazi za hranom, kreću se u grupi.
Socijalna struktura
Istočni sivi kenguri žive u grupi koju predvodi mužjak i sastoji se od mlađih mužjaka i ženki sa svojim mladima. Jednu grupu kengura sačinjava deset ili više mužjaka i ženki. Dominacija mužjaka se zasniva na osnovu njegove veličine i starosti.
Vizuelna komunikacija
Kada osete opasnost, počeće da lupaju o zemlju kako bi obavestili ostale iz grupe. Imaju odlično čulo mirisa i vrlo pokretljive uši koje detektuju i najmanje zvuke.
Taktilna i hemijska komunikacija
U toku udvaranja, ženke često odbijaju sitnije mužjake. Udvaranje uključuje "ispitivanje" mužjaka polnih organa ženki. Tada one počnu da mokre, mužjak ih miriše dok se ne zadovolji, zatim dolazi do samog parenja. Seksualno uzbuđen mužjak prati ženku koja mu uzvraća tako što podiže svoj rep. Češkanje repova može biti sastavni deo predigre. Savijeni rep jedne ili obe jedinke pokazuje da su one spremne za parenje. Dešava se da je više mužjaka zainteresovano za jednu ženku, tada dolazi do borbe među njima i dominantniji mužjak osvaja ženku.
Strah
Kad je u opasnosti, kengur udara svojim zadnjim nogama o zemlju. Strašljivost je prirodna odlika ove životinje zbog koje vrlo često strada. Sve što je neobično, može da ga uznemiri, jer ne može brzo da se snađe u novim okolnostima. Njegov mozak sporo reaguje i tek postepeno mu postaje razumljiv utisak koji primi. U opasnosti, ili kada predoseti opasnost, kengur juri slepo napred i katkad pravi takve skokove, da slomi kosti nogu (www.prvabeogim.edu.yu).
Način kretanja
Skakanje, kao način kretanja, koje izgleda vrlo iscrpljujuće kod ljudi, je u stvari vrlo racionalno rešenje za čuvanje energije tokom putovanja za kengure. Pri brzini većoj od 15km/h, skakanje minimalizuje potrošnju kiseonika, jer na taj način troše manje kiseonika nego životinje koje trče ili galopiraju (Parish and Cox, 2008). Dobro plivaju, jedan od načina da umaknu predatoru, kada im se ukaže prilika.
Reprodukcija i briga o potomstvu
Polna zrelost kod ženki nastupa sa oko 18 meseci, dok kod mužjaka nešto kasnije, izmedju 20 i 24 meseca. Kao i svi torbari, i sivi kenguri se rađaju tokom veoma ranog stupnja razvoja - posle graviditeta koji traje od 31-36 dana. Kada se okoti, mladunče je mase od svega 12 grama i dugačko 25 mm. Tada su samo prednji udovi nešto razvijeniji da bi mu omogućili da se uspuže do torbe i zakači za majčinu bradavicu. Mladunčad će obično ostati u torbi u narednih devet meseci (180 - 320 dana kod istočnog sivog kengura) pre nego što će početi da povremeno izlazi iz nje. Majka će ga hraniti dok ne napuni 18 meseci. Ženka kengura je obično gravidna bez prekida, osim na dan kada rađa mlado. Ona ima sposobnost da zamrzne razvoj embriona dok prethodno mladunče ne bude dovoljno staro da napusti torbu. Ova pojava se naziva embrionalna dijapauza, i dešava se u okolnostima suše i kada su izvori hrane minimalni. Majka dodatno može da produkuje dve različite vrste mleka istovremeno i za novorođenče i za ono starije, koje je još u torbi.
Kada hrane i vode ima u dovoljnim količinama, period graviditeta obično traje izmedju 29 i 38 dana (zavisno od vrste), a ženke se ponovo pare odmah nakon rođenja mladunčeta. Tokom povoljnih sezona, dešava se da ženka ima jedno mladunče uz sebe, drugo u torbi koje jos sisa i treće u obliku embriona koje “čeka” svoje vreme, da se okoti, kao i kod crvenog kengura (www.sr.wikipedia.org ; www.prvabeogim.edu.yu).
Predatori
Kenguri imaju malo prirodnih neprijatelja. Dolaskom ljudi u Australiju pre najmanje 50.000 godina i sa njima dolaskom psa dinga pre 3-4.000 godina, kenguri su morali da se adaptiraju. Orlovi sa klinastim repom i ostale grabljivice se često hrane kengurovom lešinom.
Životni vek
Prosečni životni vek istočnog sivog kengura iznosi 4-6 godina, dok je zabeležen rekord od 23 godine.
Ugroženost
Sadašnja populacija istočnih sivih kengura broji na desetine miliona jedinki, u poređenju sa populacijom od pre-evropskih osvajanja, kada se verovalo da ih je bilo blizu stotinu miliona. Status im nije ugrožen.
Literatura
- Brem, A. E. (2004): Život životinja. Mono i Manjana. Plato. Beograd.
- Parish, S., Cox K. (2008): Kangaroos and their relatives. Brisbane.
- Sanderson, I. T. (1967): Sisari. Mladinska knjiga. Ljubljana.
- www.animaldiversity.ummz.umich.edu
- www.animals.jrank.org
- www.animals.nationalgeographic.com
- www.animalspicturesarchive.com
- www.anra.gov.au
- www.arkive.org
- www.bbc.co.yu
- www.biolozi.net
- www.en.wikipedia.org
- www.encyclopedia2.thefreedictionary.com
- www.flickr.com
- www.myanimalblog.files.wordpress.com*)www.nhpa.co.uk
- www.prvabeogim.edu.
- www.sheppardsoftware.com
- www.sr.wikipedia.o
- www.tpwd.state.tx.us
- www.wildlifehealth.org.au
